Ботаничка башта Јевремовац — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
[[1890]]. године почело је уређивање београдске Ботаничке баште на [[Палилуа|Палилули]]. Прва Башта подигнута је [[1855]]. године у дворишту Конака књегиње [[Љубица Обреновић|Љубице Обреновић]]. На молбу српског природњака [[Јосиф Панчић|Јосифа Панчића]], министарство просвете [[Србија|Србије]] је [[1874]]. године одредило место за Ботаничку башту на крају Дунавске улице, али је она уништена [[1877]]. године приликом изливања [[Дунав]]а. Тада је краљ [[Милан Обреновић]] поклонио граду имање на Палилули, под условом да Ботаничка башта буде названа „Јевремовац“, у знак сећања на његовог деду Јеврема Т. Обреновића, ''„великог љубитеља народне просвете“''.
 
Године [[1892]]. је у Ботаничкој башти Београда, на површини од 500 -{m²}-, подигнута [[стаклена башта]] која се састоји од два крила спојених централном куполом. Изграђена је из делова који су пренети из фабрике Мозентин у [[Дрезден]]ау и у то време била је међу најлепшим на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Управници Ботаничке баште у 19. веку били су Стеван Јакшић и [[Живојин Јуришић]].
 
Године [[1994]]. [[Завод за заштиту природе Србије]] дао је предлог, а Уредбом Владе Републике Србије из [[1995]]. године Ботаничка башта ''Јевремовац'' проглашена је за [[Споменик природе]] од великог значај.
18. маја 2004. године отворен је Јапански врт - колекција далекоисточне флоре. Аутори врта су [[Вера Грбић|Вера]] и проф. др Михаило Грбић, пејзажне архитекте.
 
== Споменик природе Ботаничка башта Јевремовац ==
Ботаничка башта „Јевремовац“ се простире на површини од 4,81 хектара и у њеној саставу се налазе: Стаклена башта, Јапански врт, Хербаријум, Библиотека, отворене површине, управна зграда, слушаонице и лабораторије.
 
Библиотека је основана 1853. и једна је од најстаријих ботаничких библиотека у Југоисточној Европи. Садржи више од 5000 књига, научних и стручних часописа и више од 6000 сепарата из области ботанике. У њеним фондовима налазе се многа ретка издања књига.
 
Хербаријум је основан 1860. Садржи вредну ботаничку грађу из 19. и 20. века, са подручја Балкана, Европе и целог света. Био је укључен у Међународни директоријум регистрованих хербаријума света (Index Herbariorum), под ознаком BЕOU. До даанас увећан на 180.000 узорака. Најзначајнија колекција је Панчићев Herbarium Panciciarum. Током светских ратова је делимично страдао. Окупатор је део фонда послао у Беч, Загреб, Сарајево и у Будимпешту, који није враћен.
 
{| class="wikitable"
== Литература ==
* Јовановић - Југа, Светлана: Чудесни свет биљака Ботаничке баште ''Јевремовац'' - Водич кроз дендрофлору, -{NNK International}-, Београд, 2005.
*
 
== Спољашње везе ==