Краљевина Италија — разлика између измена

Иако победница у [[Први светски рат|Првом светском рату]], Италија је била захваћена економском кризом и незадовољством због изостанка награде за учешће у рату обећане [[Лондонски споразум|Лондонским споразум]]ом. Национализам захвата широке слојеве становништва. [[Бенито Мусолини]], раније ангажован у радничком покрету, почиње да оснива фашистичке одреде назване према латинском ''-{[[фасцес|facsio]]}-'', што значи сноп и представља симбол слоге. У почетку на зборовима фашиста Мусолини је говорио и о демократским слободама и радничким правима. Касније су фашисти прешли на физичке обрачуне са социјалистима и комунистима. На изборима 1919. године добили су само 4000 гласова, али две године касније имали су 36 посланика од могућих 500. У наредним годинама овај покрет постаје масован. Припадници су носили црне кошуље (црнокошуљаши), а метода рада биле су уличне манифестације, зборови, пребијања, па чак и убиства политичких противника. Године 1921. фашисти су уједињени у Националну фашистичку странку. Октобра 1922. Бенито Мусолини и фашисти преузимају власт у Италији. Око 24000 чланова италијанске фашистичке партије [[марш на Рим|марширало]] је из [[Напуљ]]а на [[Рим]] да би преузели власт. Њихов вођа, Бенито Мусолини, чекао је у [[Милано|Милану]] исход, спреман на бекство у [[Швајцарска|Швајцарску]] ако преврат не успе. Како у Риму није било опозиције, краљ [[Виторио Емануеле III Савојски|Виктор Емануел III]] понудио је Мусолинију да формира владу. У наредним годинама фашисти су укинули демократију у Италији, забрањен је рад свим другим партијама осим фашистичкој, основан је посебан суд за заштиту државе, радницима је забрањен штрајк. Сам Мусолини добио је титулу ''Ил Дуче'' (досл. „вођа”) и постао неприкосновена личност у држави.

Краљевина Италија сматрала је својом територијом цело подручје данашње Италије. Територијални раст краљевине вршио се под процесом [[уједињење Италије|уједињења Италије]] све до [[1870]]. године. Иако су данас у саставу Италије, [[Трст]] и [[Трентино-Јужни Тирол]] они нису били део краљевине све до [[1919]]. године. Након [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[Версајски споразум|Версајског]] и [[Споразум у Сен Жермену (1919)|Сен-Жерменског споразума]], Краљевини Италији су припали [[Горица (град)|Горица]], Трст, [[Истра]], [[Kvarnerski zaliv|Кварнерска]] острва ([[Црес]], [[Лошињ]]) [[Задар]] и [[Далмација|далматинска]] острва [[Вис (острво)|Вис]], [[Ластово]], [[Палагружа (острво)|Палагружа]], као и град Задар. [[Ријека (град)|Ријека]] је припојена Италији [[1922]]. након [[Габријеле Д’Анунцио|Д'Анунциовог]] упада. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] Краљевина Италија је проширила своју територију у [[Словенија|Словенији]] до [[Љубљана|Љубљане]] и [[Сава|Саве]]. На источној [[Јадранско море|Јадранској]] обали је проширила своје територије на цели Кварнер, а посредно је проширила своју власт на целу Далмацију које јој је препустио [[Независна Држава Хрватска|Павелићев режим]] и [[Црна Гора|Црну Гору]], [[Косово]] и делове западне [[Македонија|Македоније]], и на делове [[Грчка|Грчке]] ([[Јонска острва]], [[Епир]], [[Киклади]]).

Италија је 1915. тајним [[лондонски споразум|споразумом у Лондону]] издала дојучерашње савезнике из Централних сила и придружила се [[Тројна антанта|Антанти]], због обећаних територија Аустроугарске где су живели Италијани, бројних делова источне обале Јадрана и део немачких колонија у Африци. Ова одлука одушевљено је дочекана у редовима националиста и империјалиста, али су против ње били либерали, и сам либерални премијер [[Ђовани Ђиолити]].<ref name="autogenerated1984">{{cite book|author=Clark, Martin. |year=1984. ''|title=Modern Italy: 1871-1982.'' |location=London and New York: |publisher=Longman Group UK Limited}}</ref>