Божидар Шујица — разлика између измена

Одмах након дипломирања запослио се у Медицинској школи „Београд“ и у њој радио више од две деценије као професор књижевности. Од [[1983]]. до [[1997]]. године био је директор [[Музеј града Београда|Музеја града Београда]], а од [[1997]]. до пензионисања [[2001]]. године директор [[Културно-информативни центар Републике Србије у Паризу|Југословенског културног центра у Паризу]].<ref name="ја">{{cite book|last1=Шујица|first1=Божидар|title=Крв драгог камена|publisher=Београд : Нолит, 2009.|isbn=978-86-19-02453-2|pages=133-135}}</ref>

 

Европа“ ({{јез-фр|Europe}}) ушла је у антологију „Европа песника“ (-{Elizabeth S. de Zagon, ''L‘Europe des poètes'', antologie multilingue, la traduction per Robert Marteau et Kolja Mićević; ed. Le cherche midi editeur Segher, Paris}-, 1980). Најстарији текст у овој антологији је из 11. века п. н. е, а најмлађи заступљени песник је управо Божидар Шујица. У њој су, од југословенских песника, заступљени још [[Мирослав Крлежа]] и [[Миодраг Павловић]]. Песма „Балканско полуострво“ добила је прву награду за превод европских песника у избору америчких преводилаца на конкурсу -{Department of Slavic Languages at the University of California, Berkeley}- (превод Р. Горуп). Када је реч о домаћим антологијама, треба истаћи да се Шујичине песме „Јутро у Барама Гружанским“ и „Бели сан“ налазе у „Антологији српске поезије (1847—2000)“ (Бранково коло, Сремски Карловци, 2012, приредио [[Ненад Грујичић]]), једној од најобухватнијих антологија српског песништва. Шујица је заступљен и у [[Библиотека Сигнал|Библиотеци „Сигнал“]], едицији међународног неоавангардног књижевно-уметничког покрета [[Сигнализам|сигнализма]]. Песничко дело Божидара Шујице било је тема конкурса „Шумадијских метафора“ [[2012]]. године у категорији есеја, који организује [[Удружење књижевника Србије]]. Победу на конкурсу однели су есеји „Човечанство у понору“ Зорана Антонијевића и „Поезија Божидара Шујице“ Душана Стојковића, а тема је била покривена и неколиким есејистичким прилозима Жарка Ђуровића и истакнутог филозофа проф. др Луке Прошића, као и двама текстовима о Шујичиној поезији великог песника Оскара Давича из [[1984]]. године, који су том приликом први пут објављени. Књиге песама „Ивице, ожиљци“ и „Изабране и нове песме“ преведене су му на француски, односно немачки језик, а две песме преведене су му на словеначки језик и [[2015]]. године објављене у престижном љубљанском књижевном часопису „Апокалипса“ (-{„Novoletna jutranja pesen“}- и -{„Premakni se duša mojega duha“}-, превод Јуриј Худолин). Једна од епизода [[Радио-телевизија Србије|РТС-овог]] документарног серијала „Социјализам или капитализам“ из [[2018]]. године посвећена је Божидару Шујици. Том приликом, песник је опширно говорио о свом животу, поезији и дружењу са многим знаменитим српским и југословенским песницима, писцима, сликарима, вајарима и спортистима. Члан је Удружења књижевника Србије. Поред писања, бави се књижевном и ликовном критиком и преводи поезију са руског и француског, а такође поседује и завидну, деценијама прикупљану, колекцију слика и вајарских радова. Имао је самосталну изложбу цртежа у Београду (Уметничка галерија „Стара капетанија“, Земун) и [[Париз]]у (Југословенски културни центар у Паризу).<ref name="ја" />