Бачка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: ЦрногорциЦрногорци (народ)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 34:
Прве словенске државе које су управљале Бачком биле су [[Прво бугарско царство|Бугарско царство]] и [[Великоморавска кнежевина|Велика Моравска]]. У деветом веку, Бачком је владао бугарски војвода [[Салан]], а главни град његове војводине био је [[Тител]].
 
После заузимања већег дела Панонског басена од стране [[Мађари|Мађара]], јављају се као становници Бачке, поред Словена, и Мађари, [[Печенези]] и други. Према једном мишљењу, мађарски владар, [[Стефан I Угарски|Стефан I]] (Вајк), основао је градове [[Бач]] и [[Бодрог (град)|Бодрог]], као главне градове истоимених жупанија у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]]. Према другим изворима, Бач је постојао и пре досељења Мађара као словенско-аварски град и имао је име Багасин. Град Бодрог је добио име по [[Бодрићи (јужнословенско племе)|БодрићиБодрићима]]ма, словенском племену које је становало у Бачкој. Између поменутих жупанија ишла је граница приближно данашњим каналом [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|Дунав—Тиса—Дунав]]. Први жупан Бачке жупаније забележен 1074. године носио је име Вид, за које се мисли да је словенско.
 
Досељавање [[Срби|Срба]] са јужних српских политичких области почело је у већој мери у [[15. век]]у за владавине угарског [[Жигмунд Луксембуршки|краља Жигмунда]]. У 15. и 16. веку, у Бачкој су имали поседе српски деспоти. Места која су била у поседу деспота су [[Апатин]], Бач, [[Кулпин]], [[Чуруг]], [[Бечеј|Стари Бечеј]], [[Бачко Петрово Село|Петрово Село]], итд.
Ред 41:
Датотека:Salan05 map.png|Војводство Салана, 9. век
Датотека:Koh administrative 1370 02.png|Бачка и Бодрошка жупанија 1370. године.
 
Датотека:Despotski posedi-sr.png|Поседи српских деспота у Бачкој
</gallery>
Линија 59 ⟶ 60:
Датотека:Ottoman vojvodina01-sr.png|Сегедински санџак, 16. век
Датотека:Vojvodina03-sr.png|Границе Српске Војводине проглашене 1848.
 
Датотека:Vojvodina map sr.png|Војводство Србија и Тамишки Банат, 1849-1860.
</gallery>
Линија 68 ⟶ 70:
<gallery>
Датотека:Banat backa baranja 02 map sr.png|Банат, Бачка и Барања, 1918.
 
Датотека:Vojvodina 1922 1929-sr.png|Бачка Област, 1922-1929.
 
Датотека:Danube banovina (sr).png|Дунавска бановина, 1931.
</gallery>
Линија 83 ⟶ 87:
Геолошка грађа Бачке је углавном представљена квартарним наслагама флувијалног и еолског порекла. У већим дубинама леже језерско–маринске наслаге.
Бачка представља низију са малим разликама у надморским висинама ([[Нови Сад]] на југу на 80 м, а [[Суботица]] на северу на 115 м апсолутне висине). То је најизразитија и најпространија равница у [[Србија|Србији]]. У рељефу Бачке издвајају се Суботичка или Бачка пешчара, Телечка лесна зараван, Тителски лесни плато, јужна бачка лесна тераса, тителска тераса, акумулативна тераса Дунава и алувијалне равни [[Дунав]]а и [[Тиса|Тисе]].
 
У јужној Бачкој, где у целом нашем делу Панонске низије имамо највећи континуелни појас алувијалне равнице између Дунава и Тисе, висинске разлике нису веће од 25 м. Нагиб површине се уопште не запажа.
Ова недогледна равница настала је на тај начин што је Дунав провобитно текао од Сомбора попреко преко Бачке према Тиси код [[Бечеј]]а. Дунав је односио лес при померању удесно, према раседу на северној страни [[Фрушка гора|Фрушке горе]], која је зауставила померање реке ка југу.
Линија 92 ⟶ 97:
=== Клима ===
 
Степскоконтинентална клима Бачке показује знатна температурна колебања. Средње јулске температуре износе 22–23{{&nbsp}};°C, а средње јануарске температуре до минус 2{{&nbsp}};°C. На пример, [[Нови Сад]] (на 84 м апсолутне висине) има средњу јануарску температуру –0,1{{&nbsp}};°C, а средњу јулску температуру 23,0{{&nbsp}};°C. [[Сента]] лежи на истој надморској висини, а има средњу јануарску температуру –1,3{{&nbsp}};°C и средњу јулску температуру 22,8{{&nbsp}};°C. Јужни део Бачке је и лети и зими топлији. Бачка добија мало талога, [[Телечка (Сомбор)|Телечка]] 500–600 мм, а крајњи западни и јужни делови Бачке 600–700 мм талога годишње. Годишња количина падавина у Сенти износи 570 мм.<ref name="Knjiga"/>
 
=== Вегетација ===
Линија 116 ⟶ 121:
[[Датотека:LandscapeTemerin.JPG|250п|лево|мини|Поље засејано пшеницом у Бачкој.]]
[[Датотека:Backa_Sat.png|мини|250п|лево|Сателитски снимак Бачке.]]
Бачка, а нарочито њен јужни део, врло је плодна, и спада међу најплодније делове [[Европа|Европе]]. Становништво се бави у првом реду земљорадњом. Производе се све врсте житарица, а нарочито су чувени бачка [[пшеница]] и [[кукуруз]]. У мањим количинама култивишу се и остала жита. [[Пиринач]] успева око [[Руски Крстур|Руског Крстура]] и [[Савино Село|Савиног Села]]. Знатна је производња [[кудеља|кудеље]], [[шећерна репа|шећерне репе]], [[купус]]а и [[Лубеница|бостана]]. Веома је развијено [[вртларство]], а значајно је и [[воћарство]]. [[Виноградарство|Виноградарства]] има нешто око [[Суботица|Суботице]]. Шума има нешто покрај [[Дунав]]а, иначе је Бачка готово потпуно без шума и руда. [[Сточарство]] је све до краја 19. века било главно занимање становништва. Нарочито је знатно гајење [[коњи|коња]], рогате марве крупног зуба, [[овца|оваца]] и [[свиња]]. Бачки су коњи чувени у Европи, а најбоље се тимаре у кулској и бечејској општини. Има неколико државних ергела, а има и чувених приватних стаја са гласовитим светским расама. Код рогате марве је више заступљена марва беле боје (такозвана подолска раса), нарочито у ритовима, као врло издржљива, док се у стајама држе западне, племенитије врсте. Свињогојство је веома важно. Знатно је заступљено гајење живине, рибарство, свиларство, [[лов]]. Највећи део становништва се традиционално бавио земљорадњом и сточарством, а у много мањој мери занатством, трговином и индустријом.
 
Од индустрије је значајна млинска, а важна је и индустрија кудеље, свиле и уопште текстилна индустрија. Исто тако значајна је лончарска, цементна, цигларска, пиварска, кожна, итд. Трговина је врло жива, нарочито пољопривредним производима, стоком и индустријским производима.
Линија 124 ⟶ 129:
=== Саобраћај и туризам ===
Главне саобраћајне магистрале у Бачкој су: асфалтни путеви Нови Сад - [[Србобран]] - Суботица,Нови Сад - Бачка Паланка,Нови Сад- Бечеј - Сента и пут Србобран - Сомбор - [[Апатин]].
 
Сви Бачки градови су повезани железницом. Водећи градови Бачке имају велики промет путника.
 
Главне желеѕничке магистрале углавном имају исте правце као асфалтни путеви. Дунав и Тиса су највећи речни пловни путеви. У Бачкој и целој Војводини ваѕдушни саобраћај није раѕвијен.
 
Туриѕам се у Бачкој тек раѕвија. Палићко језеро је нјпосећенији природни туристички објекат. Градски туриѕам је добро раѕвијен, а у новије веме раѕвија се ловни туризам.{{sfn|Марковић|1967|pp=}}
 
Линија 138 ⟶ 146:
* {{Cite book|ref=harv|last=Крестић|first=Василије|authorlink=Василије Крестић|title=Из прошлости Срема, Бачке и Баната|year=2003|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Крестић|first=Василије|authorlink=Василије Крестић|title=Срби у Угарској 1790-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Матица српска}}
* {{cite book|ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|url=https://books.google.com/books?id=QlwMAQAAIAAJ|year=1967|publisher=Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Jugoslavija na Konferenciji mira 1919-1920|year=1969|location=Beograd|publisher=Zavod za izdavanje udžbenika|url=https://books.google.com/books?id=BkA5AQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu|year=1975|location=Novi Sad|publisher=Institut za izučavanje istorije Vojvodine|url=https://books.google.com/books?id=boEDAAAAMAAJ}}
Линија 144 ⟶ 152:
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1959|title=Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790|url=https://books.google.com/books?id=9Qo4AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Матица српска}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1963|title=Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861|url=https://books.google.com/books?id=AFppAAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Матица српска}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title=Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1996|volume=14|issue=2|pages=39-73|url=https://books.google.com/books?id=fL5mAAAAMAAJ|pages=39-73}}
* Steltzer Fr., Geschichte der Bácska (1883).
* {{cite journal |last= Стојковски|first=Борис|year= 2008|title= Бачки жупан Вид|journal= Споменица историјског архива Срем|volume= 7|ref = harv|pages=62-71|ref = harv}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Голубовић|first=Звонимир|title=Денационализаторска политика мађарског фашистичког окупатора у Бачкој - присилно исељавање и логорисање - насељавање Бачке Мађарима из других крајева|journal=Зборник Матице српске за историју|year=1987|volume=36|pages=91-129}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Mirnić|first=Josip|title=Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941|journal=Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu|year=1967|volume=10|pages=143-153}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бачка