Отворите главни мени

Промене

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
Крајем 8. века избио је рат између Франака и Авара током ког је подручје данашње Војводине опустело. У 9. веку, после пропасти Авара, јављају се и први облици словенске државности на овом подручју. Прве словенске државе које су управљале територијом данашње Војводине биле су [[Прво бугарско царство|Бугарско царство]], [[Великоморавска кнежевина|Велика Моравска]] и [[Људевит]]ова [[Панонска кнежевина|Панонска Кнежевина]]. За време бугарске управе (9. век), бугарски војвода [[Салан]] је владао на територији [[Бачка|Бачке]], а седиште његовог војводства је био град [[Тител]]. Други бугарски војвода, који је владао [[Банат]]ом, звао се [[Глад (бугарски војвода)|Глад]]. Гладов потомак је био банатски војвода [[Ахтум]], последњи владар који се супротставио успостављању непосредне власти [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]] у 11. веку. Ахтум је био [[Православље|православни хришћанин]].
 
У 11. веку, на територији [[Срем]]а је владао [[Сермон]], вазал [[самуилово царство|македонског]] ([[самуилово царство|бугарског]]) цара [[Самуило (цар)|Самуила]]. Сермон је ковао своје златнике на подручју данашње Сремске Митровице. Падом Самуилове државе, српских земаља, Далмације и Босне 1018, као и Срема под власт Византинаца 1019, између Угарске и Византије је успостављена заједничка граница, која је ишла Дунавом, остављајући Византији градове Браничево, Београд и Срем.{{sfn|Димитров|1998|p=93}} Према [[Јован Скилица|Скиличиној]] причи, после потчињавања „Бугарске”, како су Византинци звали Самуилову државу, византијском цару Василију II покорила су се „и суседна племена Хрвата” (τα όμορα έθνη των Χορβατών) под двојицом браће.{{Sfnm|1a1=Антољак|1y=1985|1p=597|2a1=Ферлуга|2y=1966|2p=137|3a1=Skylitzes|3y=2010|3p=345}} Врло је могуће да су ова „племена Хрвата” у ствари српска племена, с обзиром да византијски писци нису правили разлику између Срба и Хрвата.{{sfn|Радојчић|1927|p=2—5}} Од земаља које су припадале Самуиловом царству, једино, наставља Скилица, [[Сермон]], господар Срема, није био спреман да се покори.{{напомена|Постоји мишљење да Сермон није лично име. Бугарски историчар Иван Дујчев претпоставља да оно место код Скилице где пише „-{o tou Sirm'''ou''' kraton}-” треба да гласи „-{o tou Sirm'''iou'''}-”. Ако би се прихватила та претпоставка, онда би име последњег самосталног господара Срема који се одупирао византијској власти било непознато, односно знало би се само толико да је био брат неког Нестонга који се предао Византинцима. Занимљиво је да се од свих византијских писаца само код Скилице помиње неки господар Срема, док код [[Јован Зонара|Зонаре]] нпр. нема ни речи о њему.}} Уклонио га је с пута византијски војсковођа [[Константин Диоген]] и великим обећањима наговорио његову супругу да се преда са градом.{{sfn|Антољак|1985|p=597—599}}
 
За време византијске управе на територији Срема је постојала византијска покрајина названа [[Тема Сирмијум]].
Споразумом потписаним 25. марта 1941. у замку [[Белведере (Беч)|Белведере]] у Бечу Југославија се придружила [[Тројни пакт|Тројном пакту]] кога су чиниле [[Трећи рајх|Немачка]], Италија и Јапан. Међутим, два дана касније у Београду је избио [[Војни пуч од 27. марта 1941.|пуч]], који је у Берлину тумачен као анулирање споразума о приступању Југославије Тројном пакту, а у Будимпешти као анулирање Споразума о вечном пријатељству.
 
По угледу на Хитлера, мађарски регент [[Миклош Хорти|Хорти Миклош]] се уочи напада на Југославију служио неистинама како би пред нацијом и светом оправдао одлуку о рату. Међутим, мађарски председник владе [[Пал Телеки]] је демантовао приче да су Мађари у Југославији угрожени. Упозоравао је регента да ће обојица сносити последице ако прекрше Споразум о вечном пријатељству са Југославијом. Хорти се изгледа није двоумио када му је одговорио: „Обојица? ... Зашто обојица? ... Ваљда ти ...”. У знак протеста због суделовања у нападу на Југославију, Телеки је 3. априла извршио самоубиство.
 
Немачка је 6. априла извршила напад на Југославију. На вест о проглашењу Независне Државе Хрватске у Загребу 10. априла, нападу се прикључила и Мађарска.
1.506.851

измена