Гајица — разлика између измена

'''Гајица''' (позната још и као '''бошњачка''', '''српска''' или '''хрватска латиница''') облик је [[латиница|латиничког]] писма који се користи у [[бошњачки језик|бошњачком]], [[српски језик|српском]] и [[хрватски језик|хрватском језику]]. Првобитну гајицу је уобличио хрватски лингвиста [[Људевит Гај]] [[1835]]. године, заснивајући је на [[Јан Хус]]овој [[чешка латиница|чешкој латиници]]. Незнатно измењенизмјењен облик се користи у [[словеначки језик|словеначком]], [[црногорски језик|црногорском]] и [[македонски језик|македонском језику]], при чему у македонском служи за латинизацију. [[Павле Ритер Витезовић]] је предлагао идеју за правопис хрватског језика, по којој би сваки глас имао свој знак. [[Српска ћирилица]] прихватила је прихватила сличан концепт, а озваничио га је [[1818]]. године српски лингвиста [[Вук Стефановић Караџић]]. Ова идеја инспирисала је инспирисала Људевита, који је извршио реформу хрватске варијатне латиничког писма, убацујући нова слова заснована на чешкој абецеди.

Гајица је имала статус службеног писма у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]], [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]] и [[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]], а званично писмо била је била и у [[Србија|Републици Србији]] до усвајања [[Устав Србије из 2006. године|устава]] из [[2006]]. године, којим је прописано да се у службеној употреби користи само српска ћирилица, док се употреба писама одређује законом.

[[Устав Босне и Херцеговине]] се не бави се службеним писмом, док устави оба ентитета, [[Устав Републике Српске]] и [[Устав Федерације Босне и Херцеговине]] одређују једнаку употребу ћириличног и латиничног писма. [[Устав Хрватске]] одређује латиницу као једино писмо у службеној употреби на државном нивоу, док се у локалним заједницама одобрава употреба и ћирилице под условима одређеним законом.

Гајева оригиналнаоригиналне абецеда имала је имала диграф ''-{dj}-'', који је касније замењензамјењен словом ''-{đ}-''.

Слова немају имена, а сугласници се нормално изговорају када је потребно срицати. Када је потребно бити јаснији, изговорају се слично као [[немачка латиница|немачкањемачка латиница]]: -{''a'', ''be'', ''ce'', ''če'', ''će'', ''de'', ''dže'', ''đe'', ''e'', ''ef'', ''ge'', ''ha'', ''i'', ''je'', ''ka'', ''el'', ''elj'', ''em'', ''en'', ''enj'', ''o'', ''pe'', ''er'', ''es'', ''eš'', ''te'', ''u'', ''ve'', ''ze'', ''že''}-. Употреба се углавном своди на [[лингвистика|лингвистику]],<ref>{{cite journal | url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=50643&lang=en | title = On some similarities and differences between Croatian and Slovakian | first1 = Margita |last1=Žagarová| first2 = Ana |last2=Pintarić| language = Croatian |pages=129—134 | journal = Linguistics | volume = 1 | number = 1 |date=July 1998 | accessdate = 18. 04. 2012 | publisher = Faculty of Philosophy, University of Osijek | issn = 1331-7202}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.ffpu.hr/fileadmin/Dokumenti/Ortografija.pdf | language = hr | title = Ortografija | work = Jezične vježbe | publisher = Faculty of Philosophy, University of Pula | date = | accessdate = 18. 04. 2012}}</ref> док се у математици, нпр. ''-{j}-'' обично изговара као ''јот'', као у [[Њемачки језик|немачкомњемачком]]. Четири слова која постоје у већини других светскихсвјетским латиничких писама се изговарају на следећисљедећи начин: ''-{[[q]]}-'' као ''ку'' или ''кју'', ''-{[[w]]}-'' као ''дублве'' или ''дупло ве'', ''[[x]]'' као ''икс'' и ''-{[[y]]}-'' као ''ипсилон''.

{| class="wikitable" style="text-align: center; float: right; margin: 1em;" border="1" cellspacing="0" cellpadding="2"

Диграфи ''[[Dž (слово латинице)|-{dž}-]]'', ''[[Lj (слово латинице)|-{lj}-]]'' и ''[[Nj (слово латинице)|-{nj}-]]'' сматрају се сматрају јединственим словима. То значи:

* У речницимарјечницима, ''-{njegov}-'' долази послепослије ''-{novine}-'', одвојена секција ''-{nj}-'' долази послепослије секције ''-{n}-'', а ''-{bolje}-'' долази послепослије ''-{bolnica}-'', итд.

* У вертикалном писању, ''-{dž}-'', ''-{lj}-'' и ''-{nj}-'' се пишу хоризонтално. Нпр, када се речријеч ''-{menjačnicamjenjačnica}-'' пише вертикално, ''-{nj}-'' долази на четврто местомјесто.

* У случају да се речријеч пише сада размаком између сваког слова то ће изгледати овако: ''-{M J E NJ A Č N I C A}-''.

* У случају да је само почетно слово велико, само ће прва од дведвије компоненте слова бити велика: ''-{NjegovaNjemačka}-'', а не ''-{NJegovaNJemačka}-''. У случају да се целацијела речријеч пише великим словом изгледаће овако: ''-{NJEGOVANJEMAČKA}-''.<ref name="pravopis"/>

== ПореклоПоријекло ==

ХрватскуХрватска латиницулатиница је већим деломдијелом створио [[Људевит Гај]], након [[Чеси|Чеха]] и [[Пољаци|Пољака]], и убацио је ''[[Dž (слово латинице)|-{dž}-]]'', ''[[Lj (слово латинице)|-{lj}-]]'' и ''[[Nj (слово латинице)|-{nj}-]]''. У [[Будим]]у је [[1830]]. године објавио књигу ''„Кратка основа хорватско-славенскога прописања“'', која је била прва обична хрватска правописна књига. [[Хрвати]] су и преприје користили [[латиница|латинично]] писмо, али неки специфични гласовни нису јединствено приказани. Облик [[мађарска абецеда|мађарске абецеде]] је био у најчешћој употреби, док су други облици, често збуњујући, били деодио неодрживе моде.

Гај је следиослиједио примерпримјер Павла Ритера Витезовића и чешког прапописа, узимајући по једно слово за сваки глас у језику. Његово писмо је у потпуности је засновано на [[српска ћирилица|српској ћирилици]] коју је [[Вук Стефановић Караџић]] стандардизовао неколико година раније.<ref name="ComrieCorbett2003">{{cite book|last1=Comrie|first1=Bernard|authorlink1=Bernard Comrie|last2=Corbett|first2=Greville G.|title=The Slavonic Languages|url=https://books.google.com/books?id=uRF9Yiso1OIC&pg=PA45|accessdate = 23. 12. 2013|year=2003|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-21320-9|quote=... following Vuk's reform of Cyrillic (see above) in the early nineteenth century, Ljudevit Gaj in the 1830s performed the same operation on Latinica,...|pages=45}}</ref>

[[Ђуро Даничић]] је у свом ''„Рјечнику хрватскога или српскога језика“'' објављеном [[1880]]. године предложио да се диграфи ''-{dž}-'', ''-{dj}-'', ''-{lj}-'' и ''-{nj}-'' заменезамјене јединственим словима: ''-{ģ}-'', ''-{đ}-'', ''-{ļ}-'' и ''-{ń}-''. Изворна Гајева абецеда делимично је измењенадјелимично измјењена, мењајућимјењајући само диграф ''-{dj}-'' са словом ''-{đ}-'', док остали предлозиприједлози нису прихваћени.

[[1990е|Деведесетих]] година [[20. век|прошлог векавијека]] настала је општа пометња о правилном [[енкрипција|кодирању]] карактера који се користе при писању текста на гајици на рачунарима.

* Био је покушај да се применипримјени [[7-бит]]ни ''-{[[YUSCII]]}-'', касније ''-{CROSCII}-'', који је укључивао пет слова са дијакритичким знаковима који су имали додатке од пет знакова којикоја нису слова ([, ], {, }, @), али је то на крају било неуспешнонеуспјешно.

* [[8-бит]]ни ''-{[[ISO/IEC 8859-2|ISO 8859-2]]}-'' (''-{Latin-2}-'') стандард развијен је развијен од стране ''-{[[Међународна организација за стандардизацију|ISO]]}-''.

* [[Мајкрософт виндоус]] је пустио још једно 8-битно кодирање звано ''-{[[CP1250]]}-'', које је имало неколико слова која су се поклапалапоклапа један-на-један са ''-{ISO 8859-2}-'', али је исто тако ималоимала и слова која се нису поклапала са овим стандардом.

* [[Епл]] је користио друго кодирање којекоја је назвао [[Макинтош средњоевропско кодирање]].

Данас се за кодирање првенствено користи ''-{ISO 8859-2}-'' или [[уникод]]но кодирање ''-{[[UTF-8]]}-'' (са два бајта или 16 -бита неопходних за кориштење слова са дијакритицима). Међутим, од [[2010]]. године, у употреби се још увекувијек могу наћи програми као и базе података које користе ''-{CP852}-'', ''-{CP1250}-'' или ''-{CROSCII}-''.

Од раних [[1840е|четрдесетих]] година [[19. век|19. векавијека]], гајица се у све већој меримјери користили у [[словеначки језик|словеначком језику]]. У почетку, словеначки писци (као што је [[Станко Враз]]), коју су словеначки језик сматрали деломдијелом [[хрватски језик|хрватског]], најчешће(као што је [[Станко Враз]] су га најчешће користили;, али је гајицу касније прихватио широки спектар словеначких писаца. До потпуног пробоја гајице у словеначки језик дошло је када је конзервативни словеначки вођа [[Јанез Блајвајс]] писао њом у „''Пољопривредним и занатским новинама''“ ({{јез-сло|Kmetijske in rokodelske novice}}), часопису који је читала јавност широм земље. Гајица је [[1850]]. године постала једино званично писмо словеначког језика, мењајућимјењајући дотадашња три писана система која су се користила на простору насељном [[Словенци]]ма од [[1830е|тридесетих]] година 19. векавијека: традиционална ''[[бохоричица]]'' (послепослије [[Адам Бохович|Адама Боховича]] који је кодификовао) и два иновативна предлогаприједлога од [[Петар Дајнак|Петра Дајнка]] (''[[дајнчица]]'') и од [[Franc Serafin Metelko|Франца Серафина Метелка]] (''[[метелчица]]'').

Словеначки облик гајице се од хрватског се разликује у следећимсљедећим ставкама:

* У словеначкој варијанти диграфи ''-{lj}-'' и ''-{nj}-'' третирани су третирани као одвојена слова и представљали су одвојене гласове (нпр. ријеч поље се на словеначком изговара као [ˈpóːljɛ] или [pɔˈljéː], а на хрватском као [pôʎe]).

* Фонема ''џ'' постоји у словеначком језику и записује се као ''-{dž}-'' и користи се само код позајмљених речиријечи, а ''-{d}-'' и ''-{ž}-'' се сматрају одвојеним словима, не диграфима.

[[Латинизација (лингвистика)|Латиницазија]] [[македонски језик|македонског језика]] се изводи по гајици.<ref>Lunt, H. (1952), Grammar of the Macedonian literary language, Skopje.</ref><ref>Macedonian Latin alphabet, Pravopis na makedonskiot literaturen jazik, B. Vidoeski, T. Dimitrovski, K. Koneski, K. Tošev, R. Ugrinova Skalovska - Prosvetno delo Skopje, 1970, pp. 99</ref> Међутим, ово писмо је незнатно измењеноизмјењено према [[фонетика|фонетици]] и [[фонологија|фонологији]] језика. Дакле, гајева слова ''-{ć}-'' и ''-{đ}-'' се не користе, али су уместоумјесто њих у употреби ''-{ḱ}-'' и ''-{ǵ}-''. Остала слова писма се користе еквиваленто словима [[македонска азбука|македонске ћирилице]]. Уз то, у македонском језику је у употреби слово ''-{[[Ѕ (ћириличко)|dz]]}-'', које није у употреби у осталим језицима који користе гајицу.