Музеј 4. јули — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Спољашње везе: уклањање непотребних шаблона
Нема описа измене
Ред 27:
 
[[Датотека:Spomenik Poziv na Ustanak Beograd.jpg|десно|мини|200п|Споменик „Позив на устанак“ рад вајара [[Vojin Bakić|Војина Бакића]]]]
'''Музеј „4. јули“''' је био [[музеј]], који је од [[1950]]. до [[2003]]. године постојао у [[Београд]]у. Налазио се у Булевару кнеза Александра Карађорђевића бр. 10/а у [[Кућа|кући]] [[Владислав С. Рибникар|Владислава Рибникара]], у којој су чланови [[Политбиро]]а [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#4. јул]]а|4. јула [[1941]]. године, одржали [[Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.|седницу]] на којој су донели одлуку о подизању [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанка народа Југославије против окупатора]]. Овај дан се касније прослављао као [[Дан борца]].
 
== Кућа-музеј ==
Кућу је [[1934]]. године саградио [[Владислав С. Рибникар|Владислав Рибникар]]. Пре избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Двориште|дворишту]] је ископано склониште, а сама зграда припремљена је за илегални рад. У њој су се, у првим годинама рата, крили илегалци и неко време је ту штампан [[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтен]] [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]]. Између осталих, у њој су живели: [[Едвард Кардељ]], [[Владимир Дедијер]] и [[Иво Лола Рибар]], а на спрату је била соба у којој је боравио [[Јосип Броз Тито]]. Након одласка Владислава и [[Јара Рибникар|Јаре Рибникар]] у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]], [[1943]]. године, кућа је конфискована и у њу су се уселили немачки официри.
 
По ослобођењу земље, Владислав Рибникар је кућу, коју су [[Немци]] оставили празну и демолирану, поклонио [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]], са жељом да у њој формира [[музеј]]. Музеј је отовренотворен [[1. мај]]а [[1950]]. године и налазио се у саставу [[Muzej grada Beograda|Музеја града Београда]]. Године [[1982]]. укључен је у састав Меморијалног центра „[[Јосип Броз Тито]]“, а по његовом укидању [[1996]]. године, укључен је у састав [[Muzej grada Beograda|МузејаМузеј историјеграда ЈугославијеБеограда]]. Музеј је затворен за посетиоце [[2000]]. године, а априла [[2003]]. годинекућа је кућа враћена породици [[Рибникари|Рибникар]].
Кућу је [[1934]]. године саградио [[Владислав С. Рибникар|Владислав Рибникар]]. Пре избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Двориште|дворишту]] је ископано склониште, а сама зграда припремљена је за илегални рад. У њој су се, у првим годинама рата, крили илегалци и неко време је ту штампан [[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтен]] [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]]. Између осталих, у њој су живели: [[Едвард Кардељ]], [[Владимир Дедијер]] и [[Иво Лола Рибар]], а на спрату је била соба у којој је боравио [[Јосип Броз Тито]]. Након одласка Владислава и [[Јара Рибникар|Јаре Рибникар]] у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]], [[1943]]. године, кућа је конфискована и у њу су се уселили немачки официри.
 
По ослобођењу земље, Владислав Рибникар је кућу, коју су [[Немци]] оставили празну и демолирану, поклонио [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]], са жељом да у њој формира [[музеј]]. Музеј је отоврен [[1. мај]]а [[1950]]. године и налазио се у саставу [[Muzej grada Beograda|Музеја града Београда]]. Године [[1982]]. укључен је у састав Меморијалног центра „[[Јосип Броз Тито]]“, а по његовом укидању [[1996]]. године, укључен је у састав [[Muzej grada Beograda|Музеја историје Југославије]]. Музеј је затворен за посетиоце [[2000]]. године, а априла [[2003]]. године је кућа враћена породици [[Рибникари|Рибникар]].
 
Фонд Рибникар је маја [[2003]]. године, донео одлуку да у кућа формира музеј листа „[[Политика (новине)|Политике]]“ и српске штампе. Тада је одлучено да се кућа реновира како би се створили услови за стварање сталне поставке, али оно још увек није почело.
 
Кућа је обележена спомен-плочом, а [[17. мај]]а [[1965]]. године је проглашена за [[Списак споменика културе од изузетног значаја|Споменик културе од изузетног значаја]]. Испред зграде је постављен [[Скулптура Позив на устанак|споменик „Позив на устанак“]], рад вајара [[Vojin Bakić|Војина Бакића]].
 
== Литература ==
* [[Владимир Дедијер]] „'''Дневник'''“ (друго сажето издање). „Југословенска књига“, Београд 1951. година.
* Даринка Лекић „'''Београд град за сва времена'''“. „Наука“, Београд 1995. година.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* [[Владимир Дедијер]] „'''Дневник'''“ (друго сажето издање). „Југословенска књига“, Београд 1951. година.
* Даринка Лекић „'''Београд град за сва времена'''“. „Наука“, Београд 1995. година.
 
== Спољашње везе ==
Линија 54 ⟶ 53:
{{Меморијални центар Јосип Броз Тито}}
{{Музеји у Србији}}
{{Портал бар|Београд|Народноослободилачка борба}}
 
 
[[Категорија:Музеји у Београду]]