Србија и Црна Гора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 212.200.65.137 (разговор) на последњу измену корисника Ранко Николић
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 61:
Новом уставном повељом, укинут је директан избор институција заједничке државе: скупштина се бирала равноправним делегирањем из обе републичке скупштине, председник се бирао у скупштини, а он је уједно био и председник Савета министара- тела које је заменило Савезну владу. Ове институције су имале свега неколико овлашћења, и то већином у спољњој политици, јер је остатак надлежности прешао на републичке институције. Скупштина СЦГ само је усвајала законе у вези са људским правима, спољном политиком и ратификовала разне споразуме. Укинут је и статус [[главни град|главног града]], а уместо тога, [[Београд]] је постао административни центар, са готово свим заједничким институцијама. Уместо Уставног суда, предвиђен је Суд Србије и Црне Горе са седиштем у [[Подгорица|Подгорици]], који никада није конституисан. Заједничка Народна банка је подељена на републичке. Оваква подела, изазвала је незадовољство код појединих странака у Србији, нарочито [[Г17 плус|Г 17+]], која је убрзо почела да тврди да се права, као што су избор амбасадора, приступ заједничким материјалним средствима и сл. деле на равноправне делове, а обавезе, као што су давање новца за издржавање заједничке државе, деле у складу са величином република и бројем становништва. Интересантно, али сва државна обележја СРЈ су задржана, чак и контроверзна химна "[[Хеј, Словени]]", мада је пред [[Олимпијске игре]] у [[Атина|Атини]] [[2004]]. године постојала намера да се она замени за необичну комбинацију српске и црногорске националне химне „Боже, Правде“ и „Ој, Свијетла Мајска Зоро“, али то није учињено, јер је против био [[патријарх српски Павле|српски патријарх Павле]], кога су послушали и посланици владајуће већине из СНП-а, па није било већине за усвајање.
 
=== 2005-20062005—2006: Коначан распад ===
[[25. април]]а [[2005]]. године [[Савет Европске уније|Савет министара]] [[Европска унија|Европске уније]] потврдио је позитивну Студију о изводљивости преговора о склапању Споразума о стабилизацији и асоцијацији са Србијом и Црном Гором. Студија је предвиђала тзв. принцип ''двоструког колосека'' у придруживању двеју држава чланица, и не односи се на територију [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Крајем те године, црногорско руководство је почело да подсећа на своје право да организује референдум наредне године. Тада су многи почели да сумњају да је СЦГ све време била само мораторијум на неизбежан распад последње енклаве бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], баш као што су и [[Брионски споразум|брионским мораторијумом]], [[Хрватска]] и [[Словенија]] три месеца пролонгирале своју независност [[1991]]. године. Србија је инсистирала да се у референдумски процес укључи и [[Европска унија|ЕУ]], како би га макар пролонгирала, јер је погрешним тумачењем резолуције 1244 констатовано да Космет постаје независна република кад и Црна Гора, јер се у резолуцији наводи да Косово остаје саставни део СРЈ, не и Србије. Европска унија је именовала [[Словачка|Словака]] [[Мирослав Лајчак|Мирослава Лајчака]] за главног представника у вези са црногорским референдумом. По договору свих страна, неопходна већина за независност Црне горе била је 55%. У предреферендумској кампањи, за независност су лобирале владајуће странке ДПС и СДП, укључујући и, иронично, председника СЦГ, [[Светозар Маровић|Светозара Маровића]], а против СНП, Народна Странка и друге просрпске странке. Мада се Србија обавезала да се не меша, премијер [[Војислав Коштуница]] и неколико интелектуалаца се окупило на митингу просрпске коалиције Црне Горе, који је одржан у Београду, и пружили им подршку. [[21. мај]]а [[2006]]. је [[Црна Гора]] на [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|реферндуму излгасала независност]] са око 55,5%, а [[3. јун]]а исте године је Парламент Црне Горе прогласио независност и од тада СЦГ, последњи остатак некадашње Југославије, више не постоји. Два дана касније, [[Народна скупштина Републике Србије|српски парламент]] је прогласио Србију сувереном републиком и наследником СЦГ и тиме и формално окончао постојање државне заједнице. Наредних дана, и српска влада је признала независност Црне Горе. Обе државе су добиле међународна признања и одвојено примљене у [[Организација уједињених нација|УН]] у [[јул]]у те године. Питање међународних споразума, које су ратификовале СРЈ и СЦГ решено је тако што је одлучено да се они односе на правно-формалног наследника заједнице- Србију, а Црна Гора их је потписала по убрзаном поступку. Спортске репрезентације су остале заједно у више дисциплина све до краја те године, са старим обележјима.
 
== Држава ==
Ред 81:
{| class="wikitable"
|-
! <center>'''Име'''</center> !! <center>'''Главни град'''</center> !! <center>'''Застава'''</center> !! <center>'''Грб'''</center>!! <center>'''Локација'''</center>
|-
|[[Република Србија (1990—2006)]]
Ред 89:
: [[Приштина]]
: [[Нови Сад]]
|<center>[[Датотека:Flag of Serbia (1992-2004).svg|100п|border]]</center>
|<center>[[Датотека:SR Serbia coa.png|70п]]</center>
|style="width:4em;"|<center>[[Датотека:SerbiaMontenegro-Serbia.png|60п]]</center>
|-
|[[Република Црна Гора (1992—2006)]]
|style="font-size:90%;"|[[Подгорица]]
|<center>[[Датотека:Flag of Montenegro (1993-2004).svg|100п|border]]</center>
|<center>[[Датотека:Coat of arms of Montenegro (1992-2004).svg|70п]]<center>
|style="width:4em;"|<center>[[Датотека:SerbiaMontenegro-Montenegro2.png|60п]]</center>
|}
 
== Географија ==
{{Главни чланак|Географија Србије и Црне Горе}}
Србија и Црна Гора је покривала површину од 102.350 -{km<sup>2</sup>²}-, са 199 -{km}- обале. Рељеф је био изразито разноврсан. Значајан део Србије је у равницама и нижим брдима (осим југа који је планински) а већи део Црне Горе покривају високе планине. Србија не излази на море, целокупна обала отпада на Црну Гору. На црногорској обали се налази једини [[фјорд]] у јужној Европи. Клима је разноврсна на сличан начин. Север има континенталну климу (хладне зиме и врућа лета); централна област је комбинација континенталне и медитеранске климе; док на југу преовлађује јадранска клима дуж обале, а унутрашњост има врућа и сува лета и јесени, и релативно хладне зиме са много снега.
 
[[Београд]], са 1.717.863 становника по цензусу је био највећи град Србије и Црне Горе. Остали значајни градови су били [[Ниш]], [[Нови Сад]], [[Крагујевац]], [[Подгорица]], [[Суботица]], и [[Приштина]], сваки са око 100.000 — 300.000 становника.