Википедија

Microsoft — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
sređivanje navodnika
+
Ред 1:
{{čišćenje-lat|razlog=Dodati tagove za spreč. transliteracije; ispraviti pogrešne transkripcije; popraviti pravopis, gramatiku, stil i dr}}
{{Infokutija preduzeće-lat
| naziv_kompanije = Majkrosoft
Линија 5 ⟶ 6:
| osnivana = [[Albukerki]], [[Novi Meksiko]], [[Сједињене Америчке Државе|SAD]] ([[4. april]] [[1975]].)
| osnivači = [[Bil Gejts]]<br />[[Pol Alen]]
| sedište = [[Redmond (Vašington)|Redmond]], ([[Vašington (država)|Vašington]], [[Сједињене Америчке Државе|SAD]])
| rukovodioci = [[Džon V. Tompson]] (predsednik)<br />[[Satija Nadela]] (direktor)<br />[[Bil Gejts]] (osnivač, tehnološki savetnik)
| delatnost = [[softver]]<br />izdavaštvo<br />istraživanje i razvoj<br />[[hardver]]<br />[[Video-igra|video-igre]]
| proizvodi = [[Majkrosoft vindous]]<br />[[Majkrosoft ofis]]<br />[[Majkrosoft serveri]]<br />[[Skajp]]<br />[[Majkrosoft Vizuelni Studio]]<br />[[Majkrosoft dinamike]]<br />[[Majkrosoft Azur]]<br />[[Eksboks]]<br />[[Majkrosoft Surfejs]]<br />[[Majkrosoft mobajl]]
| broj_radnika = 128.076 (jun 2014)<ref>{{cite web-lat|url=https://www.microsoft.com/en-us/news/inside_ms.aspx#RevenueHeadcount|title=Revenue and Headcount |publisher=Microsoft |date= |accessdate = 15. 9. 2014}}</ref>
| slogan = -{Be What's Next}-.<br><small>(„Budi što sledi.”)</small>
 
 
<small>(Budi što sledi.)</small>
| veb_stranica = [http://www.microsoft.com/ Microsoft.com]
| usluge = [[MSN]]<br />[[Bing]]<br />[[OneDrive]]<br />[[Majkrosoft razvojačka mreža]]<br />[[Autluk.com]]<br />[[Majkrosoft Tič-net]]
| prihod = {{Раст}} 86,83 milijardi [[Američki dolar|dolara]] (2014)<ref name=10K>{{cite web-lat|date = 22. 7. 2014|url=http://www.microsoft.com/investor/EarningsAndFinancials/Earnings/PressReleaseAndWebcast/FY14/Q4/default.aspx|title=Earnings Release FY14 Q4|publisher=Microsoft|accessdate = 15. 9. 2014}}</ref>
| operativni_prihod = {{Раст}} 27,76 milijardi dolara (2014)<ref name=10K/>
| neto_dobit = {{Раст}} 22,07 milijardi dolara (2014)<ref name=10K/>
| informacije = <ref>{{cite web-lat|url=http://www.microsoft.com/Investor/AnnualReports/default.aspx|title=Microsoft Corporation Annual Reports |date = 28. 7. 2014|publisher=Microsoft Corporation|accessdate = 23. 8. 2014}}</ref>
}}
'''Majkrosoft''' (skr. ''MS''; {{nasdaq-lat|MSFT}}) [[SAD|američka]] je [[Међународна корпорација|međunarodna korporacija]] sa sedištem u [[Редмонд (Вашингтон)|Redmondu]], [[Вашингтон (држава)|Vašington]], koja razvija, proizvodi, licencira, prodaje [[Софтвер|računarski softver]], korisničku elektroniku, te [[Лични рачунар|lične računare]] i servise. Njihov najpoznatiji softver je serija [[Оперативни систем|operativnih sistema]] [[Мајкрософт виндоус|Majkrosoft Vindous]], te uređivačkih paketa [[Мајкрософт офис|Majkrosoft ofis]], kao i [[Веб-прегледач|veb pregledač]] [[Интернет експлорер|Internet eksplorer]] i [[Majkrosoft Edž]]. Njihovi hardverski proizvodi su poznata konzola [[Ексбокс|Eksboks]] i serija [[tablet]]a [[Majkrosoft Surfejs]]. Majkrosoft je najveći proizvođač softvera ako se u obzir uzme prihod.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.softwaretop100.org/global-software-top-100-edition-2011|title=Global Software Top 100|last=|first=|date = 23. 8. 2011|website=|publisher=Softwaretop100.org|language=|archive-url=|archive-date=|access-date=}}</ref> Takođe je jedna od svetskih najvrednijih kompanija.<ref>{{cite web-lat|url=http://ycharts.com/rankings/market_cap|title=Market Cap Rankings|publisher=Zacks Investment Research|work=Ycharts|date = 8. 4. 2012|accessdate = 9. 4. 2012}}</ref>
 
Majkrosoft su osnovali [[Бил Гејтс|Bil Gejts]] i [[Пол Ален|Pol Alen]] [[4. april]]a 1975. godine za razvoj i prodaju [[Бејсик|bejzika]] za računar [[Алтаир 8800|Altair 8800]]. Nastojali su da dominiraju tržištem [[Оперативни систем|operativnih sistema]] za [[Лични рачунар|lične računare]] sa [[MS-DOS|MS-DOS-om]] sredinom 1980-tih, što je popraćeno [[Microsoft Windows|Majkrosoft Vindousom]]. Početna javna ponuda kompanije iz 1986. i naknadni rast u njenoj ceni deonica, učinile su trojicu ljudi milijarderima, a 12 hiljada su postali milioneri među zaposlenicima Majkrosofta. Od 1990-tih, Majkrosoft se značajno ogradio od tržišta operativnih sistema i napravio je više akvizicija preduzeća. U maju 2011, Majkrosoft je preuzeo firmu ''Skype technologies'' za 8,5 milijardi dolara u svojoj najvećoj akviziciji do tada.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.searchofficespace.com/blog/sos-news/microsoft-buys-skype-for-8-5-billion.html |title=Microsoft buys Skype for $8.5 billion |publisher=The Search Office Space Blog |date = 10. 5. 2011 |accessdate = 4. 4. 2011}}</ref>
 
Od 2013. godine, Majkrosoft je dominantan na tržištu operativnih sistema koji su kompatibilni sa IBM PCem, kao i uređivačkih softverskih paketa (''[[Мајкрософт офис|Majkrosoft ofis]]''). Kompanija takođe proizvodi širok spektar drugih programa za desktope i servere, te je aktivan u područjima internetske pretrage (''[[Bing]]''), industrije [[Видео-игра|video-igara]] (''[[Ексбокс|Eksboks]]'', ''[[Eksboks 360]]'' i ''Eksboks One''), digitalnih servisa (''MSN''), te na tržištu mobilnih telefona (''[[Windows Phone|Vindous fon]]''). U junu 2012, Majkrosoft je ušao na tržište ličnih računara po prvi put pokretanjem serije tableta Majkrosoft Surfejs.
 
Sa akvizicijom uređaja i servisa odeljenja preduzeća [[Нокија (предузеће)|Nokija]] radi formiranja brenda Majkrosoft mobajl Oy, kompanija ulazi na tržište [[Паметни телефон|pametnih telefona]], nakon prethodnog pokušaja projektom ''Majkrosoft Kin'', koji je okončan nakon akvizicije firme Danger Inc.<ref name="InformationWeek_Kin">{{cite web-lat|url=http://www.informationweek.com/applications/notify-the-next-of-kin/d/d-id/1090416|title=Notify The Next Of Kin|last=|first=|date = 30. 6. 2010|work=InformationWeek|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date=}}</ref>
 
== Istorija ==
=== 1972–83: Osnivanje i početak ===
[[Датотека:1981BillPaul.jpg|thumb|left|[[Pol Alen]] (levo) i [[Bil Gejts]] (desno) 19. oktobra 1981, u „moru” računara nakon potpisivanja ugovora. IBM je nazvao Majkrosoft u julu 1980. Ispitivanje o [[programski jezik|programskim jezicima]] za njihovu nadolazeću liniju računara;<ref name=Allan 2001">{{Citecite book-lat|url=http://books.google.com/?id=FLabRYnGrOcC|title=A History of the Personal Computer|last=Allan|first=Roy A.|publisher=Allan Publishing|isbn=978-0-9689108-0-1|year=2001|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref>{{rp|228|date=11. 2012}} nakon propalih pregovora sa drugom kompanijom, IBM je dao Majkrosoftu ugovor za razvoj OS–a za novu liniju računara.<ref name="Smart-Microsoft"/>]]
[[Пол Ален|Pol Alen]] i [[Бил Гејтс|Bil Gejts]], prijatelji iz detinjstva sa strašću za [[Програмирање|računarskim programiranjem]], tražili su priliku da naprave uspešan posao koristeći deljene veštine. Godine 1972. oni su osnovali svoju prvu kompaniju ''Traf-O-Data'', koja je nudila rudimentarne računare koji su pratili i analizirali automobilske podatke. Alen je otišao da studira [[računarstvo]] na [[Универзитет у Вашингтону|Univerzitetu u Vašingtonu]], a kasnije se ispisao da bi radio u Honeywell-u. Gejts je počeo studije na [[Универзитет Харвард|Harvardu]].<ref>{{cite web-lat|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/microsoft-corporation-history/|title=Microsoft Company History|last=|first=|date=|website=Fundinguniverse.com|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date = 7. 3. 2018}}</ref> Članak magazina ''Popular Electronics'' u januaru 1975. godine opisivao je MITSov [[Алтаир 8800|Altair 8800]] mikroračunar. Alen je dao sugestiju da bi mogli programirati [[Бејсик|bejsik]] prevodilac za uređaj, a nakon poziva Gejsa koji je tvrdio da ima prevodilac koji radi, MITS je zahtevao demonstraciju. Pošto oni nisu imali isti, Alen je radio na simulatoru za Altair dok je Gejts razvijao prevodioca. Iako su razvili prevodioca na simulatoru, a ne na stvarnom uređaju, prevodilac je radio besprekorno kada su ga demonstrirali za MITS-u u gradu [[Албукерки|Albukerki]], [[Нови Мексико|Novi Meksiko]] u martu [[1975]]; MITS se složio da ga distribuiraju i marketinški ga označe kao [[Altair bejsik]].<ref name="Allan 2001">Allan, Roy A. . [http://books.google.com/?id=FLabRYnGrOcC ''A History of the Personal Computer'']. Allan Publishing. {{page|year=2001|isbn=978-0-9689108-0-1|pages=}} Pristupljeno 17. 7. 2010.</ref> Alen i Gejts su zvanično osnovali Majkrosoft, 4. aprila 1975. godine, sa Gejtsom kao glavnim izvršnim direktorom ({{Jez-engl-lat|CEO}}).<ref name="BBCTL">{{cite news-lat|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/5085630.stm|title=Bill Gates: A Timeline|work=BBC News|publisher=BBC|date = 15. 7. 2006|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref> Alen je došao na ideju sa originalnim imenom „Micro-Soft,” kombinacijom reči ''[[mikroprocesor]]'' i ''[[softver]]'', kako se navodi u članku iz 1995. godine ''Fortune'' magazina.<ref>{{cite news-lat|url=http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune_archive/1995/10/02/206528/index.htm|title=Bill Gates & Paul Allen talk check out the ultimate buddy act in business history|last=Schlender|first=Brent|date = 2. 10. 1995|newspaper=Fortune Magazine|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref><ref>{{cite book-lat|last=Allen|first=Paul|year=2011|title=Paul Allen: Idea Man|publisher=Penguin Group|url=https://books.google.com/books?isbn=0141969385|isbn=978-0-14-196938-1|pages=91}}</ref> U augustu 1977. godine kompanija je sklopila sporazum sa ''ASCII Magazine-''om u [[Japan]]u, što je uzrokovalo osnivanjem njihovog prvog međunarodnog ureda, „ASCII Majkrosoft”.<ref>{{cite journal-lat|last=Staples|first=Betsy|date=8.avgust 1984|title=Kay Nishi bridges the cultural gap|url=http://www.atarimagazines.com/creative/v10n8/192_Kay_Nishi_bridges_the_cul.php|journal=Creative Computing|volume=10|issue=8|accessdate = 15. 7. 2010|via=|pages=192}}</ref> Kompanija se premestila na novu lokaciju u [[Белвју (Вашингтон)|Belvju]] u januaru 1979. godine.<ref name="BBCTL" />
 
Majkrosoft je ušao na tržište operativnih sistema 1980. godine sa svojom verzijom [[Јуникс|Juniksa]], zvanim [[Xenix|Heniks]].<ref>{{cite news-lat|url=http://www.computersourcemag.com/articles/viewer.asp?a=695|title=Under The Hood: Part 8|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060901182630/http://www.computersourcemag.com/articles/viewer.asp?a=695|archivedate = 11. 9. 2006|work=Computer Source|author=Dyar, Dafydd Neal|date = 4. 11. 2002|accessdate = 14. 7. 2010}}</ref> Ipak, [[MS-DOS]] je taj koji je učvrstio dominantnost kompanije. Posle propalih pregovora sa kompanijom ''Digital Research'', [[IBM]] je sklopio ugovor sa Majkrosoftom u novembru 1980. godine za omogućavanje verzije operativnog sistema [[CP/M]], koji je podešen za korištenje u nadolazećem IBM-ovom računaru.<ref>{{cite book-lat|url=http://books.google.co.uk/books?id=k9xS6t4ibxoC&printsec=frontcover&dq=Engines+that+move+markets:+technology+investing+from+railroads+to+the&hl=en&ei=BJThTfsoiK3yA4bgoJQH&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCsQ6AEwAA#v=onepage&q=november%201980&f=false |title=Engines that move markets |publisher=Books.google.co.uk |date= |accessdate = 29. 5. 2011}}</ref> Za ovaj ugovor, Majkrosoft je kupio CP/M ''klon'' nazvan 86-DOS od kompanije ''Seattle Computer Products'', brendirajući ga kao MS-DOS, kojeg je kasnije IBM rebrendirao u [[PC DOS]]. Prateći izdavanje IBM PC-a u augustu 1981. godine, Majkrosoft je zadržao autorska prava za MS-DOS. Pošto je IBM autorski zaštitio IBM PC [[BIOS]], druge kompanije su morale uraditi „obrnuto inženjerstvo” u cilju da se hardver koji nije IBM-ov pokreće kao IBM PC kompatibilan, ali nijedna takva restrikcija se nije primenjivala na operativne sisteme. Zbog različitih faktora, kao npr. MS-DOS-ove dostupne softverske selekcije, Majkrosoft je na kraju postao vodeći proizvođač operativnih sistema za lične računare.<ref name="Smart-Microsoft">{{cite journal-lat|journal=Smart Computing|publisher=Sandhills Publishing Company|volume=6|issue=3|url=http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/r0603/09r03/09r03.asp&guid=|title=Microsoft to Microsoft disk operating system (MS-DOS)|year=2002|accessdate = 18. 8. 2008|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110812224523/http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/r0603/09r03/09r03.asp&guid=|archivedate = 12. 8. 2011}}</ref><ref name="Blaxill Eckardt 2009">{{Citecite journal-lat|url=http://books.google.com/?id=JO6kA0hebJIC&pg=PA210&lpg=PA210&dq=%22columbia+data+products%22+clone+bios&q=%22columbia%20data%20products%22%20clone%20bios|title=The Invisible Edge: Taking Your Strategy to the Next Level Using Intellectual Property|last=Blaxill|first=Mark|last2=Eckardt|first2=Ralph|publisher=Portfolio Hardcover|isbn=978-1-59184-237-8|year=2009|accessdate = 7. 7. 2010}}</ref> Kompanija se proširila na nova tržišta sa izdavanjem ''Majkrosoft Mausa'' 1983. godine, kao i na izdavačko odeljenje zvano ''Majkrosoft Press''. Pol Alen je odustao od Majkrosofta u februaru nakon otkrivanja [[Хоџкинова болест|Hodžkinove bolesti]].{{sfn|Allan|2001|p=231}}
 
=== 1984–94: Vindous i ofis ===
Dok je istovremeno razvijao novi operativni sistem sa IBM-om 1984. godine, [[OS/2]], Majkrosoft je izdao [[Мајкрософт виндоус|Vindous]], grafičku ekstenziju za MS-DOS, 20. novembra 1985.{{sfn|Allan|2001|pp=}} Majkrosoft je preselio svoje sedište u [[Редмонд (Вашингтон)|Redmond]], 26. februara 1986, te je 13. marta preduzeće postalo [[Јавно предузеће|javno]];<ref name="CBSCHRON">{{cite news-lat|url=http://www.cbsnews.com/elements/2006/06/16/in_depth_business/timeline1720211.shtml|title=Microsoft Chronology|work=CBS News|publisher=CBS Interactive|accessdate = 5. 8. 2010|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110623145317/http://www.cbsnews.com/elements/2006/06/16/in_depth_business/timeline1720211.shtml|archivedate = 23. 6. 2011}}</ref> pri rastu na berzi napravljene su procene od 4 milijardera i 12.000 milionera među Majkrosoftovim zaposlenicima.<ref name="stockrich">{{cite news-lat|url=http://www.nytimes.com/2005/05/29/business/yourmoney/29millionaire.html?ex=1275019200&en=de3d71cbbb7e06f8&ei=5090&partner=rssuserland&emc=rss|title=The Microsoft Millionaires Come of Age|last=Bick|first=Julie|date = 29. 5. 2005|work=The New York Times|accessdate = 3. 7. 2006}}</ref> Zbog partnerstva sa IBM-om 1990. godine, Federalna trgovinska komisija usmerila je pažnju na Majkrosoft zbog mogućeg dosluha; to je označilo početak preko deceniju dugih zakonskih sukoba sa vladom SAD-a.<ref name="WiredUSDOJ">{{cite news-lat|url=http://archive.wired.com/techbiz/it/news/2002/11/35212|title=U.S. v. Microsoft: Timeline|work=Wired|date = 4. 11. 2002|accessdate = 4. 3. 2015}}</ref> Majkrosoft je izdao svoju verziju sistema OS/2 za ''original equipment manufacturers'' (OEM-ovi) 2. aprila 1987;{{sfn|Allan|2001|pp=}} u međuvremenu, kompanija je radila na 32-bitnom operativnom sistemu, [[Microsoft Windows NT|Majkrosoft Vindous NT]], koristeći ideje iz OS/2; koji je došao 21. jula 1993, sa novim [[modularno programiranje|modularnim]] [[kernel (računarstvo)|kernelom]] i [[Windows API|Win32]] [[API|aplikativnim programskim interfejsom]] (API), praveći jednostavniji [[porting]] sa [[16-bit]]nog (baziranog na MS-DOS-u) Vindousa. Kada je Majkrosoft informisao IBM u vezi sa NT-om, OS/2 partnerstvo je prekinuto.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.winsupersite.com/reviews/winserver2k3_gold1.asp|title=Windows Server 2003: The Road To Gold|last=Thurrott|first=Paul|work=winsupersite.com|publisher=Penton Media|date = 24. 1. 2003|accessdate = 15. 7. 2010|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100604082534/http://www.winsupersite.com/reviews/winserver2k3_gold1.asp|archivedate = 4. 6. 2010}}</ref>
 
Godine 1990, Majkrosoft je predstavio svoj uređivački paket, [[Мајкрософт офис|Majkrosoft ofis]]. Softver je objedinjavao odvojene uređivačke aplikacije za produktivnost, poput [[Мајкрософт ворд|Majkrosoft vorda]] i [[Majkrosoft eksel]]a.{{sfn|Allan|2001|pp=}} Dana 22. maja, Majkrosoft je pokrenuo [[Windows 3.0|Vindous 3.0]] sa aerodinamičnom [[korisnički interfejs|grafikom korisničkog interfejsa]] i poboljšanim mogućnostima zaštićenog načina rada za Intel 386 procesore.<ref>{{cite web-lat |url=http://www.itproportal.com/2010/05/22/microsoft-windows-30-20-years-today/|title=Microsoft Windows 3.0 Is 20 Years Old Today!!!|work=ITProPortal|last=Athow|first=Desire|date = 22. 5. 2010|accessdate = 4. 4. 2012}}</ref> I ofis i Vindous postali su dominantni u svojim područjima.<ref name="1993-2001 market share">{{cite news-lat|url=http://www.pcmag.com/article2/0,2817,1159610,00.asp|title=Windows 98 Put to the Test (OS Market Share 1993–2001)|work=PC Magazine|date = 1. 8. 1998|accessdate = 3. 7. 2010|first=Michael|last=Miller}}</ref><ref>{{cite news-lat |url=http://www.pcworld.com/article/18462/a_peek_at_office_upgrade.html |title=A Peek at Office Upgrade |work=PCWorld |date = 13. 9. 2000 |last=McCracken|first=Harry|accessdate = 4. 7. 2006}}</ref> Novell, konkurent Vordu iz perioda 1984–1986, podneo je tužbu godinu dana kasnije tvrdeći da je Majkrosoft ostavio deo svojih API bez dokumentacije kako bi stekao konkurentsku prednost.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.internetnews.com/bus-news/article.php/3435371/Novell-Files-WordPerfect-Suit-Against-Microsoft.htm|work=internetnews.com|title=Novell Files WordPerfect Suit Against Microsoft|last=Waner|first=Jim|date = 12. 11. 2004|accessdate = 15. 7. 2010}}</ref>
 
Dana 27. jula 1994, odeljenje pravosuđa SAD-a, odeljenje za sprečavanje monopola uknjižilo je Izjavu konkurentskog uticaja koja govori: „S početkom 1988. godine i nastavkom do 15. jula 1994. godine, Majkrosoft je inducirao većinu OEM-ova radi pokretanja protivkonkurentskih licenci „po procesoru”. Pod licencama „po procesoru”, OEM plaća Majkrosoftu naknadu za licencu (tantijeme) za svaki računar koji proda, a koji sadržava određeni mikroprocesor, bilo da OEM prodaje računar sa Majkrosoftovim operativnim sistemom ili ne. U učinku plaćanje licencnih naknada Majkrosoftu kada Majkrosoftov proizvod nije korišten smatra se globom, ili taksom, na OEM-ovo korištenje računarskog PC operativnog sistema. Od 1988. godine, Majkrosoftova upotreba licenci „po procesoru” je povećana.”<ref>{{cite web-lat|url=http://www.justice.gov/atr/cases/f0000/0045.htm |title=Competitive Impact Statement : U.S. v. Microsoft Corporation |publisher=Justice.gov |date= |accessdate = 11. 5. 2011}}</ref>
 
=== 1995–2005: Internetska 32-bitna era ===
[[Датотека:Bill Gates - United States v. Microsoft.jpg|thumb|Bil Gejts daje svoju depoziciju 1998. za SAD protiv Majkrosofta ročište. Jednom kada je US Department of Justice 1993. preuzeo od Federalne trgovinske komisije, dugotrajno pravno prepucavanje je usledilo između Majkrosofta i odela, rezultirajući u raznim naseljima i moguće blokirane integracije. Majkrosoft je upirao prstom na kompanije poput [[Time Warner|AOL-Time Warnera]] u svoju odbranu.<ref name="WiredUSDOJ" />]]
 
Prateći Bil Gejtsov interni „Internet Tidal Wave memo” 26. maja 1995. godine, Majkrosoft je počeo redefinisati svoje ponude i širiti svoje proizvodne linije u [[računarska mreža|računarskom umrežavanju]] i [[Веб|Vebu]].<ref>{{cite news-lat|url=http://news.cnet.com/2009-1032-995681.html|title=Victor: Software empire pays high price|last=Borland|first=John|work=CNET|publisher=CBS Interactive|date = 15. 4. 2003|accessdate = 16. 7. 2010}}</ref> Kompanija je izdala [[Windows 95|Vindous 95]] 24. augusta 1995. godine, ističući „multitasking-po-prioritetu”, potpuno novi korisnički interfejs sa ''Novelovom'' start tipkom, te 32-bitnom kompatibilnošću; jednaku sa NT-om koja je omogućavala Win32 API.<ref>{{cite journal-lat|journal=Smart Computing|publisher=Sandhills Publishing Company |volume=4|issue=3|url=http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/95win/95win02/95win02.asp&guid=|title=New And Improved|last=Cope|first=Jim|date=mart 1996|accessdate = 16. 7. 2010|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110812224513/http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/95win/95win02/95win02.asp&guid=|archivedate = 12. 8. 2011}}</ref><ref name="Pietrek 1996">{{Citecite journal-lat|url=http://cs.mipt.ru/docs/comp/eng/os/win32/win95_sys_progr_secr/main.pdf|title=Windows 95 Programming Secrets|last=Pietrek|first=Matt|publisher=IDG|isbn=978-1-56884-318-6|format=PDF|date=mart 1996|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref> Vindous 95 je došao uvezan sa Onlajn servisima [[MSN]] i, za OEM-ove, [[Internet Explorer|Internet Eksplorerom]]. Internet Eksplorer nije bio uvezan sa retail Vindous 95 kutijama jer su kutije bile printane pre nego je tim završio internetski preglednik, te je umesto toga bio uključen u „Vindous 95 Plus!” paket.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.winsupersite.com/showcase/msn_inside_01.asp|title=MSN: The Inside Story|work=winsupersite.com|last=Thurrott|first=Paul|publisher=Penton Media|date = 31. 5. 2005|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref> Granajući se na novo tržište u 1996. godini, Majkrosoft i [[NBC Universal]] kreirali su novu [[24/7]] kablovsku TV-stanicu za vesti, MSNBC.<ref name="APM-NewsArchives">{{cite web-lat|url=http://marketplace.publicradio.org/shows/1996/07/15_mpp.html|title=Marketplace: News Archives|work=Marketplace|publisher=American Public Media|date = 15. 7. 1996|archiveurl=https://web.archive.org/web/20040823174040/http://marketplace.publicradio.org/shows/1996/07/15_mpp.html|archivedate = 23. 8. 2004}}</ref> Majkrosoft je napravio Vindous CE 1.0, novi operativni sistem dizajniran za uređaje s malom memorijom i ostalim ograničenjima, poput ličnog digitalnog asistenta.<ref name="cehistory">{{cite web-lat |url=http://www.hpcfactor.com/support/windowsce/|last=Tilly|first=Chris|title=The History of Microsoft Windows CE|work=HPC:Factor|accessdate = 18. 8. 2008}}</ref> U oktobru 1997, odeljenje pravosuđa upisao je kretanje u Federalni sud distrikta, tvrdeći da je Majkrosoft prekršio sporazum potpisan 1994. godine i zatražio od suda da zaustavi uvezivanje Internet Eksplorera sa Vindousom.{{sfn|Allan|2001|pp=}}
 
Bil Gejts je predao poziciju generalnog direktora (''CEO'') 13. januara 2000. godine Steveu Ballmeru, Gatesovom starom prijatelju sa koledža i zaposleniku Majkrosofta od 1980. godine, praveći novu poziciju za sebe kao ''Chief Software Architect'' ({{jez-sr-lat|šef-arhitekt softvera}}).{{sfn|Allan|2001|pp=}}<ref name="BBCTL" /> Različite kompanije uključujući i Majkrosoft formirale su savez Trusted Computing Group u oktobru 1999. godine da, između ostalog, povećaju sigurnost i zaštite intelektualno vlasništvo kroz prepoznavanje izmena u hardveru i softveru. Kritičari opisuju savez kao način pojačanja diskriminirajućih ograničenja oko toga kako korisnici koriste softver, te oko toga kako se računari ponašaju – kao oblik digitalnog upravljanja pravima; naprimer scenario gde računar nije samo osiguran za svog vlasnika, nego osiguran i protiv njega takođe.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.nytimes.com/2002/06/20/technology/20CODE.html?pagewanted=1|title=Fears of Misuse of Encryption System Are Voiced|work=The New York Times|last=Markoff|first=John|date = 20. 6. 2002|accessdate = 7. 7. 2010}}</ref><ref>{{cite journal-lat|url=http://www.cl.cam.ac.uk/~fms27/papers/2003-stajano-shifting.pdf|last=Stajano|first=Frank|title=Security for whom? The shifting security assumptions of pervasive computing|series=Lecture notes in computer science|journal=Software Security—Theories and Systems|volume=2609|publisher=Springer-Verlag Berlin Heidelberg|year=2003|accessdate = 6. 7. 2010|doi=10.1007/3-540-36532-X_2|isbn=978-3-540-00708-1|pages=16–27}}</ref> Dana 3. aprila 2000. godine, pala je presuda u slučaju ''Sjedinjene Države protiv Majkrosofta'',<ref name="usvms">{{cite web-lat |title=United States v. Microsoft |url=http://www.justice.gov/atr/cases/ms_index.htm |publisher=U.S. Department of Justice |accessdate = 5. 8. 2005 }}</ref> nazivajući kompaniju „zloupotrebni monopol”;<ref name="findingsoffact">{{cite web-lat|author=Jackson, Thomas Penfield|url=http://www.justice.gov/atr/cases/f3800/msjudgex.htm |title=U.S. vs. Microsoft findings of fact |publisher=U.S. Department of Justice |date = 5. 11. 1999 |accessdate = 18. 8. 2008}}</ref> Majkrosoft se izmirio su se sa pravosuđem SAD-a 2004. godine.<ref name="CBSCHRON"/> Dana 25. oktobra 2001. godine, Majkrosoft je izdao [[Windows XP|Vindous XP]], spajajući uobičajene i NT linije pod NT kodnom bazom.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.windowsitpro.com/article/windows-xp2/wininfo-short-takes-windows-xp-launch-special-edition.aspx|title=WinInfo Short Takes: Windows XP Launch Special Edition|last=Thurrott|first=Paul|work=Windows IT Pro|publisher=Penton Media|date = 26. 10. 2001|accessdate = 16. 7. 2010}}</ref> Kompanija je izdala i [[Xbox|Eksboks]] kasnije iste godine, ulazeći na tržište [[igrača konzola|igračih konzola]] kojim su dominirali [[Sony]] i [[Nintendo]].<ref name="BizWire-2001Ent">{{cite news-lat|title=NPD Reports Annual 2001 U.S. Interactive Entertainment Sales Shatter Industry Record|work=Business Wire|publisher=CBS Interactive|date = 7. 2. 2002|url=http://findarticles.com/p/articles/mi_m0EIN/is_2002_Feb_7/ai_82604922|accessdate = 31. 3. 2007}}</ref> U martu 2004. [[Evropska Unija]] je donela zakonski akt protiv kompanije, navodeći da je zloupotrebila svoju dominantnost sa Vindousom, što je uzrokovalo presudu od 497 miliona eura (613 miliona dolara) i zahtevanje novih verzija Vindousa XP bez programa za medije Vindous Media Plejera, zvane Vindous XP Home Edition N i Vindous XP Professional N.<ref name="CNN-MSfine">{{cite news-lat |url=http://www.cnn.com/2004/BUSINESS/03/24/microsoft.eu|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060413082435/http://www.cnn.com/2004/BUSINESS/03/24/microsoft.eu|archivedate = 13. 4. 2006|title=Microsoft hit by record EU fine|work=CNN|date = 25. 3. 2004|accessdate = 14. 8. 2010}}</ref><ref name="euantitrust">{{cite web-lat |title=Commission Decision of 24.03.2004 relating to a proceeding under Article 82 of the EC Treaty (Case COMP/C-3/37.792 Microsoft)|publisher=Commission of the European Communities |url=http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62004A0201:EN:NOT |date = 21. 4. 2004 |accessdate = 5. 8. 2005 |format=PDF}}</ref>
 
=== 2006–10: Vindous Vista, mobajl i Vindous 7 ===
[[Датотека:Steve Ballmer - MIX 2008.jpg|thumb|CEO [[Steve Ballmer]] na [[MIX (Microsoft)|MIX]] događaju u 2008. U intervjuu o njegovom stilu upravljanja u 2005, on je spomenuo da je njegov prvi prioritet bio da dovede u red ljude koji su pod njegovom „palicom“. Ballmer je takođe potvrdio da treba nastaviti pratiti nove tehnologije iako bi početni pokušaji propali, navodeći originalne pokušaje sa Vindousom kao primer.<ref>{{cite news-lat|title=Steve Ballmer on management style|url=http://www.itworld.com/051109ballmerinterview|work=ITWorld|agency=CIO Asia|publisher=[[IDG]]|date = 10. 11. 2005|last=Wee|first=Gerald|accessdate = 29. 1. 2011}}</ref>]]
 
Sledeća verzija Vindousa, [[Windows Vista|Vindous Vista]], izdata je u januaru 2007, a fokusirana je na mogućnosti, sigurnost i modifikovan korisnički interfejs zvani Vindous Aero.<ref>{{cite web-lat|url=http://reviews.cnet.com/windows/windows-vista-ultimate/4505-3672_7-32013603.html|title=Windows Vista Ultimate review|date = 23. 1. 2007|accessdate = 4. 4. 2012|last=Vamosi|first=Robert|work=[[CNET]]|publisher=[[CBS Interactive]]}}</ref><ref name="gatesrsa">{{cite web-lat| url=http://www.informationweek.com/news/180201580|title=Gates Says Security Is Job One For Vista| date = 14. 2. 2006| accessdate = 4. 4. 2012|last=Ricadela|first=Aaron| work= [[InformationWeek]]| publisher = UBM TechWeb}}</ref> Majkrosoft ofis 2007, izdat istovremeno, isticao je „trakasti” korisnički interfejs koji je bio značajna razlika u odnosu na prethodnike. Relativno dobre prodaje oba proizvoda pomogla su ostvarenje rekordnog profita u 2007. godini.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.scotsman.com/news/vista-gives-microsoft-view-of-record-profit-1-1316524|title=Vista gives Microsoft view of record profit|work=Edinburgh Evening News|date = 27. 4. 2007|publisher=[[Johnston Press]]|accessdate = 1. 2. 2009}}</ref> [[Evropska unija]] je donela novu presudu s kaznom od 899 miliona evra (1,4 milijarde dolara) jer se Majkrosoft nije pridržavao presude iz marta 2004. godine. Dana 27. februara 2008. godine, tvrdilo se da je kompanija oštetila konkurente neprimerenim cenama radi ključnih informacija o njihovim [[Microsoft SQL Server|workgroup]] i [[Microsoft BackOffice Server|backofis]] serverima. Majkrosoft je tvrdio da je sve u skladu s ugovorom i da „...ove kazne vezane za prošle probleme koji su već odavno rešeni”.<ref name="msft_eufine_2008">{{cite news-lat|title=AFP:EU hits Microsoft with record 899 million euro antitrust fine|url=http://afp.google.com/article/ALeqM5iozBXlp2nzuVxnMx_SwmtKvi7C-w|agency=[[Agence France-Presse]]|work=[[Google News]]|publisher=[[Google]]|date = 27. 2. 2008|accessdate = 1. 6. 2008}}</ref>
 
U 2007. godini takođe Majkrosoft je napravio višejezgrenu jedinicu u Majkrosoftu, prateći korake serverskih kompanija Sun Microsystemsa i IBM-a.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.serverwatch.com/trends/article.php/3657451/Microsoft-Multicore-and-the-Data-Center.htm|title=Microsoft, Multi-core and the Data Center}}</ref>
 
Bil Gejts se penzionisao sa svoje uloge ''šefa-arhitekte softvera'' 27. juna 2008. godine, dok je zadržao ostale pozicije vezane za kompaniju u ostajući kao savetnik kompanije na ključnim projektima.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.pcmag.com/article2/0,2817,1977363,00.asp|title=Bill Gates Announces Resignation|authorlink=Natali Morris|author=Conte, Natali Del|work=[[PC Magazine]]|publisher=[[Ziff Davis]]|date = 15. 6. 2006|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref> Projekat [[Azure Services Platform|Azure Servisi Platform]], ulazak kompanije na [[cloud computing]] tržište za Vindous, počeo je 27. oktobra 2008. godine.<ref>{{cite web-lat|url=http://news.cnet.com/microsoft-launches-windows-azure/|title=Microsoft launches Windows Azure|work=CNET|publisher=CBS Interactive|last=Fried|first=Ina|authorlink=Ina Fried|date = 27. 10. 2008|accessdate = 6. 7. 2010}}</ref> Dana 12. februara 2009. godine, Majkrosoft je izjavio težnju za otvaranjem lanca Majkrosoftovih ''Stora'', te je 22. oktobra 2009.. godine prvi retail [[Microsoft Store|Majkrosoft Stor]] otvoren u [[Scottsdale, Arizona|Scottsdaleu]], [[Аризона|Arizona]]; isti dan kad je ''Stor'' otvoren, [[Windows 7|Vindous 7]] je zvanično izdat u javnost. Fokus Vindousa 7 je bio na doterivanju Viste sa mogućnostima lahkim za korištenje i poboljšanjima općih performansi, umesto ogromnog rada na Vindousu.<ref>{{cite web-lat|url=http://news.cnet.com/8301-13860_3-10163206-56.html|title=Microsoft follows Apple into the retail business|work=CNET|publisher=CBS Interactive|last=Fried|first=Ina|authorlink=Ina Fried|date = 12. 2. 2009|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref><ref>{{cite news-lat|url=http://www.reuters.com/article/2009/10/22/us-microsoft-store-idUSTRE59L5E220091022|title=Long lines as Microsoft opens retail store|work=[[Reuters]]|publisher=[[Thomson Reuters]]|last=Gaynor|first=Tim|date = 22. 10. 2009|accessdate = 3. 7. 2010}}</ref><ref>{{cite news-lat|url=http://www.msnbc.msn.com/id/33429899/ns/technology_and_science-tech_and_gadgets/|title=Windows 7 operating system makes its debut|work=[[NBCNews.com]]|publisher=[[NBCUniversal]]|agency=Associated Press|last=Mintz|first=Jessica|date = 22. 10. 2009|accessdate = 4. 4. 2012}}</ref>
 
Kako se industrija pametnih telefona raširila počevši 2007. godine, Majkrosoft se borio da prati stope konkurenata [[Apple Inc.|Applea]] i [[Google|Gugla]] u omogućavanju modernih operativnih sistema za pametne telefone. Kao rezultat, 2010. godine, Majkrosoft je izmenio svoj stari mobilni operativni sistem, [[Windows Mobile|Vindous mobajl]], zamenjujući ga novim [[Windows Phone|Vindous fon]] OS-om; zajedno s novom strategijom u industriji pametnih telefona koju je Majkrosoft radio u saradnji s proizvođačima pametnih telefona, poput [[Nokia|Nokije]], te omogućio konzistentno korisničko iskustvo širom svih platformi pametnih telefona koji koriste Majkrosoftov Vindous fon OS. Koristio je novi jezik dizajna za korisnički interfejs, kodnog naziva „Metro”, koji je koristio jednostavne oblike, tipografiju i ikonografiju, kao i koncept [[minimalizam|minimalizma]].
 
Majkrosoft je osnivajući član [[Open Networking Foundation|fondacije otvorenog umrežavanja]] započete 23. marta 2011. Ostale osnivajuće kompanije uključuju [[Google|Gugl]], [[HP Networking]], [[Yahoo!]], [[Verizon]], [[Deutsche Telekom]] i 17 drugih kompanija. Neprofitna organizacija je fokusirana na pružanju podrške za novu [[cloud computing]] inicijativu nazvanu Software-Defined Networking.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.openflow.org/wp/2011/03/open-networking-foundation-formed-to-speed-network-innovation/ |title=Open Networking Foundation News Release|last=Erickson|first=David|work=Openflow.org |date = 21. 3. 2011 |accessdate = 29. 5. 2011}}</ref> Inicijativa teži ubrzati inovacije kroz jednostavne softverske izmene u telekomunikacijskim mrežama, bežičnim mrežama, podatkovnim centrima i drugim mrežnim područjima.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.computerworld.com.au/article/380663/google_other_titans_form_open_networking_foundation/?fp=4&fpid=78268965 |title="Google and other titans form Open Networking Foundation." Noyes, 23. 3. 2011 |work=[[Computerworld]] |publisher=[[IDG]]|date = 23. 3. 2011 |accessdate = 29. 5. 2011}}</ref>
 
=== 2011–danas: Rebrendiranje, Vindous 8, Surfejs i Nokija uređaji ===
[[Датотека:Start81.png|thumb|Generalni princip dizajna iza Start podloge u [[Windows 8.1|Vindous 8.1]], [[Windows Phone|Vindous fon]] i [[Xbox One|Eksboks One]]]]
[[Датотека:Microsoft Surface (black).jpg|thumb|[[Microsoft Surface|Majkrosoft Surfejs]] tablet]]
Prateći izdavanje [[Windows Phone|Vindous fona]], Majkrosoft je podvrgnut postepenom [[rebrandiranje|rebrendiranju]] svojih prizvoda kroz preduzetne logotipove (2011. i 2012. godina), proizvode, servise, te [[web-sajt|veb-sajtove]] adaptirajući principe i koncepte [[Metro (jezik dizajna)|Metro dizajna]].<ref name="WindowsPhone7UI">{{cite web-lat|url= http://windowsteamblog.com/windows_phone/b/wpdev/archive/2010/03/18/windows-phone-7-series-ui-design-amp-interaction-guide.aspx| title= Windows Phone 7 Series UI Design & Interaction Guide|accessdate = 9. 10. 2010|date = 18. 3. 2010}}</ref> Majkrosoft je prikazao [[Windows 8|Vindous 8]], operativni sistem dizajniran za upotrebu na [[osobni računar|ličnim]] i [[Tablet (računar)|tablet računarima]], u Taipei-ju u junu 2011. godine.<ref>{{cite news-lat| url=http://www.thehindubusinessline.com/industry-and-economy/info-tech/article3479381.ece|title=Microsoft releases final test version of Windows 8 |work=[[Business Line]] |publisher=Kasturi & Sons|date = 1. 6. 2012|accessdate = 4. 8. 2012}}</ref> Predstava za programere je bila 13. septembra, a sistem je zamenjen korisničkom predstavom 29. februara 2012.<ref>{{cite news-lat |url=http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/g/a/2011/01/05/businessinsider-microsoft-spills-beans-on--at-ces-2011-1.DTL |title=OK, So Windows 8 Is Coming To ARM Tablets...Someday (MSFT) |newspaper=[[San Francisco Chronicle]] |last=Rosoff|first=Matt|date = 5. 1. 2011 |accessdate = 5. 1. 2011}}</ref> Dana 31. marta 2012. godine, predstavljena je prikazna verzija.
 
Dana 18. juna 2012, Majkrosoft je otkrio [[Microsoft Surface|Majkrosoft Surfejs]], prvi računar u istoriji kompanije koji je imao hardver kojeg je napravio Majkrosoft.<ref>{{cite web-lat|last=Sullivan|first=Mark |url=http://www.pcworld.com/article/257840/microsoft_announces_new_surface_tablet_pc.html |title=Microsoft Announces New 'Surface' Tablet PC |publisher=PCWorld |date= |accessdate = 19. 6. 2012}}</ref><ref name="VF2012" /> Dana 25. juna, Majkrosoft je platio 1,2 milijardi dolara za kupovinu društvene mreže [[Yammer]].<ref>{{cite news-lat|title=Microsoft buys Internet startup Yammer for $1.2 billion|url=http://www.usatoday.com/tech/news/story/2012-06-25/microsoft-yammer-aquisition/55811172/1|work=[[USA Today]]|publisher=[[Gannett Company]]|last=Acohido|first=Byron|date = 25. 6. 2012|accessdate = 25. 6. 2012}}</ref> Dana 1. jula 2012, Majkrosoft je pokrenuo [[Outlook.com]] [[Webmail|vebmail servis]] radi konkurencije sa [[Gmail|Džimejlom]].<ref>{{cite web-lat |url=http://www.winsupersite.com/article/windows-live/outlookcom-mail-microsoft-reimagines-webmail-143877 |title=Outlook.com Mail: Microsoft Reimagines Webmail |last=Thurrott|first=Paul|authorlink= Paul Thurrott |date = 31. 7. 2012 |work= Supersite for Windows |publisher= [[Penton Media]] |accessdate = 1. 8. 2012}}</ref> Dana 4. septembra 2012, Majkrosoft je izdao [[Windows Server 2012|Vindous Server 2012]].<ref name="MSofficialRTM">{{cite web-lat|url=http://www.microsoft.com/en-us/server-cloud/new.aspx|title=Windows Server 2012 "Save the Date" Announcement|date = 8. 8. 2012| author=Microsoft Corp.}}</ref> Dana 1. oktobra, Majkrosoft je predstavio nameru za pokretanjem operacije novosti, deo novog [[MSN]]-a, u vreme pokretanja Windowa 8 kasnije u mesecu.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.reuters.com/article/2012/10/01/us-microsoft-msn-idUSBRE8900WN20121001|title=Microsoft launching news operation, new MSN|publisher=Reuters|accessdate = 1. 10. 2012|last=Rigby|first=Bill|date = 1. 10. 2012}}</ref> Dana 26. oktobra 2012, Majkrosoft je pokrenuo Vindous 8 i [[Microsoft Surface|Majkrosoft Surfejs]].<ref name="VF2012">Eichenwald, Kurt, [http://www.vanityfair.com/business/2012/08/microsoft-lost-mojo-steve-ballmer "Microsoft's Lost Decade: How Microsoft Lost Its Mojo"], ''[[Vanity Fair (magazine)|Vanity Fair]]'', 8. 2012</ref><ref>{{cite news-lat|url=http://www.zdnet.com/windows-8s-delivery-date-october-26-7000001158/|title=Windows 8's delivery date: October 26|newspaper=ZDNet|date = 18. 7. 2012|accessdate = 17. 9. 2012}}</ref> Tri dana kasnije, [[Windows Phone 8|Vindous fon 8]] je izdat.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.liveside.net/2012/08/30/mary-jo-foley-windows-phone-8-launch-dates-revealed/ |title=Mary Jo Foley: Windows Phone 8 launch date revealed |publisher=LiveSide.net |date = 30. 8. 2012 |accessdate = 27. 11. 2012}}</ref> Da bi se nosili sa potencijalom za povećanjem u potrazi za proizvodima i servisima, Majkrosoft je otvorio veliki broj „dopusnih spremišta” širom SAD-a radi nadomeštanja rastućeg broja Majkrosoft ''skladišta'' koja su otvorena u 2012. godini.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.wpcentral.com/microsoft-prepping-everything-complete-brand-and-product-relaunch|title=Microsoft prepping for complete brand and product line relaunch, New York store coming the 26th|publisher=wpcentral.com|accessdate = 3. 11. 2012}}</ref>
 
Dana 29. marta 2013, Majkrosoft je pokrenuo ''Patent Tracker''.<ref>{{cite news-lat|url=http://thenextweb.com/microsoft/2013/03/28/microsoft-launches-patent-tracker-to-help-you-search-its-library-of-intellectual-property/|title=Microsoft launches 'Patent Tracker' to help you search its library of intellectual property|work=The Next Web|date = 28. 3. 2013|accessdate = 29. 3. 2013}}</ref> [[Kinect]] senzorski uređaj je nadograđen na 2013 izdanje 8. generacije [[Xbox One|Eksboks One]], a njegove mogućnosti su otkrivene u maju 2013. Novi Kinect koristi ultra-široku 1080px kameru, može raditi u mraku korištenjem infracrvenog senzora, ima snažan procesor i novi softver, razlikuje blage pokrete (kao pokreti prstima), te može odrediti korisnikov puls gledanjem u njegovo/njeno lice.<ref>{{cite web-lat|title=The all-seeing Kinect: tracking my face, arms, body, and heart on the Xbox One|url=http://www.theverge.com/2013/5/21/4353232/kinect-xbox-one-hands-on/in/4116279|work=The Verge|publisher=Vox Media, Inc|accessdate = 28. 5. 2013|last=Pierce|first=David|date = 21. 5. 2013}}</ref> Majkrosoft je potpisao patent aplikaciju u 2011. godini koja sugerira da kompanija može koristiti Kinect sistem kamera za praćenje ponašanja gledalaca televizije kao deo plana pravljenja prikaznog iskustva aktivnijim. Dana 19. jula 2013, Majkrosoft deonice su pretrpile svoj jednodnevni procentni sell-off od 2000. godine nakon što je njihov kvartalni izveštaj povećao brige među investitorima slabog pokazivanja Vindousa 8 tableta surfejs; sa više od 11% opadajućih poena Majkrosoft je pretpreo gubitak veći od 32 milijarde dolara.<ref>{{cite web-lat|url=http://news.cnet.com/8301-10805_3-57594612-75/funky-friday-more-than-$32-billion-in-microsoft-stock-value-wiped-out/|title=Funky Friday: More than $32 billion in Microsoft stock value wiped out &#124; Microsoft – CNET News|publisher=News.cnet.com|accessdate = 21. 7. 2013}}</ref> Za 2010. [[fiskalna godina|fiskalnu godinu]], Majkrosoft je imao pet proizvodnih odeljenja: ''Vindous'', ''Server and Tools'', ''Onlajn Servisi'', ''Majkrosoft Business'', te ''Entertainment and Devices''.
 
<gallery widths="200" style="text-align:center;" margin:auto;"="">
Датотека:Microsoft-Xbox-One-Console-Set-wKinect.jpg|[[Eksboks Onevan]] konzola
Датотека:Xbox-360-Kinect-Standalone.png|[[Eksboks 360]] [[KinectKinekt]] senzor
</gallery>
[[Датотека:John Thompson-video-20090529.png|thumb|200px|[[ĐonDžon V. ThompsonTompson]] postaje predsednik Majkrosofta, preuzimajući poziciju od BilBila Gejtsa.]]
Dana 3. septembra 2013, Majkrosoft je kupio mobilnu jedinicu [[Nokia|Nokije]] za 7 milijardi dolara.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.theverge.com/2013/9/2/4688530/microsoft-buys-nokias-devices-and-services-unit-unites-windows-phone/in/4453001|title=Microsoft buying Nokia's phone business in a $7,2 billion bid for its mobile future}}</ref> takođe 2013, [[Amy Hood]] postala je CFO Majkrosofta.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.reuters.com/article/2013/05/08/us-microsoft-cfo-idUSBRE94711Q20130508 |title=Microsoft names insider Amy Hood as CFO |publisher=Reuters.com |date= |accessdate = 18. 4. 2014}}</ref>
 
Alijansa za isplatniji internet (A4AI) je pokrenuta u oktobru 2013. godine. I Majkrosoft je deo koalicije javnih i privatnih organizacija koja takođe uključuje [[Facebook|Fejsbuk]], [[Intel]] i [[Google|Gugl]]. Vođena od strane [[Tim Berners-Lee]]ja, A4AI teži napraviti internetski pristup isplativijim tako da je pristup raširen u zemljama razvoja, gde je samo 31% stanovnika umreženo. Gugl će pomoći sniziti cene pristupa internetu tako da će one pasti ispod težnji UN Broadband Commission-a od 5% mesečnog prihoda.<ref>{{cite news-lat|title=Sir Tim Berners-Lee and Google lead coalition for cheaper internet|url=http://www.theguardian.com/technology/2013/oct/07/google-berners-lee-alliance-broadband-africa?CMP=EMCNEWEML6619I2&et_cid=51918&et_rid=7107573&Linkid=http%3a%2f%2fwww.theguardian.com%2ftechnology%2f2013%2foct%2f07%2fgoogle-berners-lee-alliance-broadband-africa|accessdate = 8. 10. 2013|newspaper=The Guardian|date = 7. 10. 2013|author=Samuel Gibbs}}</ref>
 
U julu 2013. godine Majkrosoft je objavio da će preurediti posao u četiri nova poslovna odeljenja po funkciji: ''Operativni sistemi'', ''Aplikacije'', ''Cloud'' i ''Uređaji''. Sva prethodna odeljenja će biti prebačena u nova odeljenja bez smanjenja radne snage.<ref>{{cite web-lat |url=http://www.fiercemobileit.com/story/microsofts-sweeping-reorganization-shifts-focus-services-devices/2013-07-11 |title=Microsoft's sweeping reorganization shifts focus to services, devices |date = 11. 7. 2013}}</ref>
 
Dana 4. februara 2014, [[Steve Ballmer]] je sišao sa pozicije [[CEO]]-a Majkrosofta kojeg je nasledila [[Satya Nadella|Satija Nadela]], a koja je prethodno vodila odeljenja ''Cloud'' i ''Enterprise''.<ref>{{cite web-lat|title=Microsoft CEO Steve Ballmer to retire within 12 months|url=https://www.microsoft.com/en-us/news/press/2013/aug13/08-23AnnouncementPR.aspx}}</ref> Isti dan, [[John W. Thompson|ĐonDžon V. ThompsonTompson]] uzeopreuzeo je ulogu šefa, kada je Bil Gejts sišao sa pozicije da bi postao aktivniji unutar kompanije kao ''tehnološki savetnik''.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.nbcnews.com/business/microsoft-names-satya-nadella-ceo-2D12054182|title=Nadella named new Microsoft CEO as Gates era ends|archiveurl=http://web.archive.org/web/20140205010025/http://www.nbcnews.com/business/microsoft-names-satya-nadella-ceo-2D12054182|archivedate = 5. 2. 2014}}</ref>
 
Dana 25. aprila 2014, Majkrosoft je preuzeo ''Nokija Devicesdivajsis andend Servisiservisis'', te napravio brend Majkrosoft mobajl OyOj.
 
Dana 15. septembra 2014, Majkrosoft je preuzeo razvojnu kompaniju videoigara [[Mojang]] za 2,5 milijardi dolara, najpoznatiju po svojoj popularnoj igrici ''[[Minecraft|Majnkraft]]''.<ref>{{cite web-lat|last=Hutchinson|first=Lee|title=It’s official: Microsoft acquires Mojang and Minecraft for $2.5 billion|url=http://arstechnica.com/gaming/2014/09/its-official-microsoft-acquires-mojang-and-minecraft-for-2-5-billion/|publisher=Ars Technica|accessdate = 19. 9. 2014|ref=152}}</ref>
 
== Poslovi ==
Линија 94 ⟶ 92:
Client odeljenje kompanije prizvodi Vindous OS liniju poput Vindousa 8; takođe proizvodi Vindous lajv porodicu proizvoda i servisa. ''Server and Tools'' odeljenje proizvodi serverske verzije Vindousa, poput Vindous Server 2008 R2 kao i set razvojnih alata zvanih [[Microsoft Visual Studio|Majkrosoft Visual Studio]], Majkrosoft silverlajt, veb aplikativno okruženje, te Sistemski centar upravljačke konfiguracije – kolekcija alata koji omogućavaju kontrolu s udaljenosti, upravljanje ''patchevima'', softverskim distribucijama i hardverski/softverski inventar. Ostali serverski proizvodi uključuju: Majkrosoft SQL Server – sistem upravljanja [[relaciona baza podataka|relacionom bazom podataka]], [[Microsoft Exchange Server|Majkrosoft Exchange Server]], za određene poslovno orijentisane [[e-mail|imejl]] i rasporedne mogućnosti, Vindous server za mali biznis, za poruke i ostale male poslovno-orijentisane mogućnosti; te [[Microsoft BizTalk Server|Majkrosoft BizTalk Server]], za poslovno procesno upravljanje.
 
Majkrosoft omogućava [[IT konsalting]] („Majkrosoft Consulting Servisi”) i proizvodi set certifikacijskih programa kojima upravlja odeljenje ''Server and Tools'' napravljeno da prepozna pojedince koji imaju minimalne veštine u specifičnoj ulozi; ovo uključuje programere („[[Microsoft Certified Professional|Majkrosoft Certified Solution Developer]]”), sistemske/mrežne analitičare („[[MCSE|Majkrosoft Certified Systems Engineer]]”), trenere („[[Microsoft Certified Professional|Majkrosoft Certified Trainers]]”) te administratore („[[Microsoft Certified Systems Administrator|Majkrosoft Certified Systems Administrator]]” i „[[MCDBA|Majkrosoft Certified Database Administrator]]”). [[Microsoft Press|Majkrosoft Pressom]], koji objavljuje knjige, takođe upravlja ovo odeljenje. ''Onlajn Servisi Business'' odeljenje upravlja mrežnim servisom [[MSN]] i pretraživačkom stranicom [[Bing]]. Od decembra 2009. kompanija takođe poseduje 18% vlasništva kablovskog kanala za vesti [[MSNBC]] bez ikakve izmenjivačke kontrole; ipak, odeljenje upravlja veb–sajtom kanala, [[msnbc.com]], u zajedničkom upravljanju sa suvlasnikom kanala, firmom [[NBC Universal]].<ref name="MSNBC">{{cite news-lat|url=http://www.nytimes.com/2005/12/24/business/media/24msnbc.html|title=Microsoft Quits MSNBC TV, but Web Partnership Remains|work=The New York Times|last=Carter|first=Bill|date = 24. 12. 2005|accessdate = 6. 7. 2010}}</ref>
 
=== Poslovno odeljenje ===
[[Датотека:The Microsoft Commons.jpg|thumb|Majkrosoft Commons, koji se nalazi u kampusu sedišta kompanije u Redmondu]]
 
Majkrosoft poslovno odeljenje proizvodi [[Microsoft Office|Majkrosoft ofis]] uključujući [[Microsoft Office 2010|Majkrosoft ofis 2010]], liniju uređivačkog softvera. Softverski proizvod uključuje [[Microsoft Office Word|Word]] (uređivač teksta), [[Microsoft Access|Access]] (program za upravljanje relacijskim bazama podataka), [[Majkrosoft eksel|eksel]] (uređivač tabela), [[Microsoft Office Outlook|autluk]] (kolaboracijski softver, često korišten sa [[Microsoft Exchange Server|Exchange Serverom]]), [[Microsoft PowerPoint|PowerPoint]] (prezentacijski softver), [[Microsoft Publisher|Publisher]] (izdavački softver) i [[Microsoft Sharepoint|Sharepoint]]. Broj drugih proizvoda je dodat kasnije s izdavanjem ofisa 2003 uključujući [[Microsoft Visio|Visio]], [[Microsoft Project|Project]], [[Microsoft MapPoint|MapPoint]], [[Microsoft InfoPath|InfoPath]] i [[Microsoft Office OneNote|OneNote]]. Odeljenje takođe razvija ERP softver za kompanije pod brendom [[Microsoft Dynamics|Majkrosoft Dynamics]]. Oni uključuju: [[Microsoft Dynamics AX|Majkrosoft Dynamics AX]], [[Microsoft Dynamics NAV|Majkrosoft Dynamics NAV]], [[Microsoft Dynamics GP|Majkrosoft Dynamics GP]], te [[Microsoft Dynamics SL|Majkrosoft Dynamics SL]]. Oni su usmereni na različite tipove kompanija i zemalja, i ograničene za organizacije koje imaju manje od 7.500 zaposlenih.<ref name="MS Dynamics Lineup">{{cite news-lat|url=http://www.directionsonmicrosoft.com/samples/49-samples/743-four-products-advance-on-dynamics-erp-roadmap.html|work=Directions on Microsoft|title=Four Products Advance on Dynamics ERP Roadmap|date = 27. 4. 2009|accessdate = 3. 7. 2010}}</ref> takođe pod brendom Dynamics je i softver [[Microsoft Dynamics CRM|Majkrosoft Dynamics CRM]], deo [[Azure Services Platform|Azure Servisi Platforme]].
 
=== Odeljenje za zabavu i uređaje ===
Odeljenje za zabavu i uređaje proizvodi [[Windows CE|Vindous CE]] za uvezane sisteme i [[Windows Phone|Vindous fon]] za [[pametni telefon|pametne telefone]].<ref>{{cite web-lat|url=http://www.cnet.com/8301-17918_1-20015314-85.html|title=Microsoft releases Windows Phone 7 to manufacturers|last=Cha|first=Bonnie|work=CNET|publisher=CBS Interactive|date = 1. 9. 2010|accessdate = 7. 9. 2010}}</ref> Majkrosoft je sprva ušao na tržište mobitela kroz Vindous CE za [[ručni uređaj|ručne uređaje]], eventualno razvijajući ga u [[Windows Mobile|Vindous mobajl]] OS i sada, Vindous fon. Vindous CE je dizajniran za uređaje gde OS ne mora direktno biti vidljiv krajnjem korisniku, naročito, uređajima i automobilima. Odeljenje takođe proizvodi [[računarska igra|računarske igre]], preko svoje izdavačke kuće [[Microsoft Studios|Majkrosoft Studios]], koje se pokreću na Vindous ličnim računarima i ostalim sistemima uključujući naslove poput [[Age of Empires]], [[Halo (video–igra)|Halo]] i [[Microsoft Flight Simulator|Majkrosoft Flight Simulator]], i kuće [[Macintosh Business Unit]] koja proizvodi softver za [[Mac OS]] uključujući [[Microsoft Office 2011 for Mac|Majkrosoft ofis 2011 for Mac]]. Majkrosoftovo odeljenje za zabavu i uređaje dizajnira, prodaje i proizvodi korisničku elektroniku uključujući [[Xbox 360|Eksboks 360]] igraču konzolu, ručni medijski program [[Zune]], te [[MSN TV]]. Majkrosoft takođe prodaje [[osobni računarski hardver|lični računarski hardver]] uključujući [[miš (računarstvo)|miš]], [[tastatura|tastaturu]], te razne igrače kontrolere poput [[joystick]]a i [[gamepad]]a.
 
== Kultura ==
Tehničke reference za programere i članci za razne Majkrosoftove magazine, kao što je npr. ''Majkrosoft Systems Journal'' (MSJ), dostupni su kroz [[Microsoft Developer Network|Majkrosoft Developer Network]] (MSDN). MSDN takođe nudi pretplate za kompanije i individualce, te skuplje pretplate često nude pristup beta predizdavačkim verzijama Majkrosoftovog softvera.<ref name="MSDN-SubscribeFAQ">{{cite web-lat|url=http://msdn.microsoft.com/en-us/ms123402.aspx?missingurl=%2fsubscriptions%2ffaq%2fdefault.aspx |publisher=Microsoft|title=MSDN Subscription FAQ |accessdate = 3. 7. 2006}}</ref><ref name="MSJ-home">{{cite web-lat |url=http://www.microsoft.com/msj/|title=Microsoft Systems Journal Homepage |publisher=Microsoft|date = 15. 4. 2004|accessdate = 18. 8. 2008}}</ref> U aprilu 2004, Majkrosoft je pokrenuo društveni sajt za programere i korisnike, nazvan [[Channel 9 (Microsoft)|Channel 9]], koji omogućava [[wiki]] i [[Форум (интернет)|internetski forum]].<ref name="Hobson">{{cite news-lat|last=Hobson|first=Neville|url=http://www.webpronews.com/topnews/2005/04/11/microsofts-channel-and-cultural-rules |title=Microsoft's Channel 9 And Cultural Rules |work=WebProNews |publisher=iEntry Inc |date = 11. 4. 2005 |accessdate = 3. 7. 2006}}</ref> Naredni društveni sajt koji omogućava dnevne video–snimke i ostale servise, On10.net, pokrenut je 3. marta 2006. godine.<ref name="On10-home">{{cite web-lat|url=http://www.On10.net|title=On10.net homepage|publisher=Microsoft|accessdate = 4. 5. 2006}}</ref> Besplatna tehnička podrška je tradicionalno omogućena kroz internetske Usenet grupe novosti, te [[CompuServe]] ranije, koje su pratili zaposlenici Majkrosofta; može postojati više novinskih grupa za jedan proizvod. Ljudi pomoćnici mogu biti odabrani od strane zaposlenika Majkrosofta za MVP status (Most Valuable Professional), što im daje vrstu posebnog društvenog statusa i mogućnosti za nagrade i ostale koristi.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.boston.com/business/globe/articles/2005/06/13/somehow_usenet_lumbers_on/|title=Somehow, Usenet lumbers on|last=Bray|first=Hiawatha|date = 13. 6. 2005|accessdate = 3. 7. 2006|work=The Boston Globe}}</ref><ref>{{cite web-lat|url=http://mvp.support.microsoft.com/mvpfaqs|title=Microsoft MVP Frequently Asked Questions|publisher=Microsoft|accessdate = 1. 6. 2006}}</ref>
 
Poznat zbog svog internog [[Речник|rečnika]], izraz „jesti našu vlastitu psećju hranu“ se koristi za opis politike korištenja predizdatih i beta verzija proizvoda unutar Majkrosofta u težnji testiranja istih u stvarnim situacijama.<ref name="dogfood">{{cite news-lat|title=Microsoft tests its own dog food|url=http://news.zdnet.com/2100-3513_22-5047467.html| archiveurl=https://web.archive.org/web/20070108214545/http://news.zdnet.com/2100-3513_22-5047467.html| archivedate = 8. 1. 2007|author=CNET News.com Staff|work=ZDNet|publisher=CNET Networks, Inc.|date = 21. 7. 2003| accessdate = 9. 10. 2005}}</ref> Ovo je obično skraćeno na samo „pseća hrana“, te se koristi kao imenica, glagol ili pridev. Drugi deo [[Жаргон|žargona]], „FYIFV“ ili „FYIV“ („Fuck You, I'm [Fully] Vested”), takođe koriste zaposlenici da kažu kako su finansijski nezavisni i da mogu izbeći rad kad god žele.<ref>{{cite news-lat|last=Heileman|first=John|title=The Truth, The Whole Truth, and Nothing But The Truth|url=http://www.wired.com/wired/archive/8.11/microsoft_pr.html|work=Wired|date=novembar 2000|accessdate = 30. 9. 2007}}</ref> Kompanija je takođe poznata po svojim procesima zapošljavanja, u ostalim organizacijama poznato kao „Majkrosoft intervju”, koje je notorno zbog „bezveznih“ pitanja, poput „Zašto je šaht–poklopac okrugao?”.<ref name="manhole">{{cite news-lat| url=http://g4tv.com/screensavers/features/6282/square_manhole_covers_and_crazy_questions.html|title=Square Manhole Covers and Crazy Questions|work=G4TV.com|last=Poundstone|first=William|date = 21. 5. 2003|accessdate = 1. 7. 2006}}</ref>
 
Majkrosoft je javni protivnik ograničenja H1B viza, koja dopušta kompanijama u SAD da zaposle određene strane radnike. Bil Gejts tvrdi da ograničenje sa H1B vizama pravi poteškoće kompaniji pri zaposlenju ljudi, izjavljujući „Ja bih se sigurno rešio H1B ograničenja!” 2005. godine.<ref name="MarkRoy">{{cite news-lat |url=http://www.internetnews.com/bus-news/article.php/3500986 |title=Gates Rakes Congress on H1B Visa Cap|last=Mark|first=Roy|work=internetnews.com|date = 27. 4. 2005|accessdate = 18. 8. 2008}}</ref> Kritičari H1B viza tvrde da opuštanje granica može rezultirati u povećanoj nezaposlenosti građana SAD–a jer H1B radnici rade za manje plaće.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=88154016|title=Bill Gates Targets Visa Rules for Tech Workers|work=NPR|date = 12. 3. 2008|accessdate = 6. 7. 2010}}</ref> ''Human Rights Campaign Corporate Equality Index'', izveštaj o tome kako se organizacije odnose prema [[LGBT]] zaposlenicima (lezbijke, homoseksualci, biseksualci i transseksualci), rangirao je Majkrosoft sa 87% od 2002. do 2004. godine, te sa 100% od 2005. do 2010. godine, nakon što su dozvolili spolno izražavanje.<ref>{{cite news-lat|title=Corporate Equality Index Archive|url=http://www.hrc.org/about_us/7115.htm|publisher=Human Rights Campaign Foundation|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref>
 
== Kritike ==
[[Датотека:VistaParty3-cropped.jpg|thumb|Grupe ''BadVista'' i ''Defective by Design'' protestiraju protiv operativnog sistema [[Windows Vista|Vindous Vista]].]]
 
Kritike na račun Majkrosofta pratile su kompaniju od početka postojanja zbog različitih aspekata njenih proizvoda i praksi posla. Jednostavnost korištenja, stabilnost, te sigurnost softvera kompanije su opći ciljevi kritičara. Nedavno, [[Trojanski konj (računarstvo)|trojanski konji]] i ostale „rupe“ zahvatali su veliki broj korisnika zbog grešaka u sigurnosti Majkrosoft Vindousa i ostalih programa. Majkrosoft je takođe optuživan zbog zaključavanja proizvođača u svoje proizvode, te nedopuštanja praćenja i udovoljavanja postojećih standarda u svom softveru.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.theregister.co.uk/2003/04/25/writing_history_with_microsofts_office/|title=Writing history with Microsoft's Office lock-in}}</ref>
 
Kompanija je bila u raznim suđenjima od strane nekoliko vlada i ostalih kompanija zbog nezakonitih [[monopol]]ističkih dela. U 2004. godini, [[Evropska Unija|Evropska unija]] proglasila je Majkrosoft krivim u slučaju o nepoverenju. Dodatno, Majkrosoftova [[EULA]] za neke njihove programe je često kritizirana da je preograničavajuća kao i protiv [[softver otvorenog koda|softvera otvorenog koda]].
 
Majkrosoft je bio kritiziran (zajedno sa [[Јаху|Jahu]]–om, [[AOL]]–om, [[Google|Gugl]]–om i ostalim) zbog umešanosti u cenzuri u [[Kina|NR Kini]].<ref>{{cite web-lat|url=http://www.hrw.org/reports/2006/china0806/|title=Corporate Complicity in Chinese Internet Censorship|accessdate = 23. 11. 2006}}</ref> Majkrosoft je takođe došao pod kritiku za offshoring poslova za [[Kina|Kinu]] i [[Индија|Indiju]].<ref>"[http://www.infoworld.com/d/the-industry-standard/whos-buying-microsofts-outsourcing-excuses-390 Who's buying Microsoft's outsourcing excuses?]". ''[[InfoWorld]]''. 22. 4. 2010.</ref><ref>"[http://seattletimes.nwsource.com/html/businesstechnology/2002468560_msftgoogle03.html Microsoft plans to outsource more, says ex-worker]". ''The Seattle Times''. 3. septembar 2005.</ref><ref>"[http://www.taipeitimes.com/News/worldbiz/archives/2004/06/17/2003175447 High-end tech jobs outsourced by Microsoft]". ''[[Taipei Times]]''. 17. 6. 2004.</ref> Postojali su izveštaji o lošim radnim uvetima u fabrici u južnoj Kini koja proizvodi neke od Majkrosoftovih proizvoda.<ref>"[http://news.sky.com/home/world-news/article/16146955 Microsoft Investigates 'Mass Suicide Threat']". ''[[Sky News]]''. 11. januar 2012.</ref>
 
== Preduzetničke afere ==
Kompaniju pokreće odbor direktora kreiran većinom od autsajdera, kao što je opcionalno za javne trgovinske kompanije. Članovi odbora od septembra 2014. su: [[John W. Thompson|ĐonDžon V. ThompsonTompson]], [[Dina Dublon]], [[Bill Gates|Bil Gejts]], [[Marija Klejv]], [[DavidDejvid MarquardtMarkart]], [[MasonMejson Morfit]],<ref>{{cite news-lat| url=http://www.reuters.com/article/2014/03/11/us-microsoft-director-idUSBREA2A21W20140311|work=Reuters|title=Microsoft appoints activist investor Mason Morfit to board|date = 11. 3. 2014}}</ref> [[Satya Nadella|SatijaSatja Nadela]], [[CharlesČarls Noski]], [[Helmut Panke]] i [[John W. Stanton|Džon V. Stanton]].<ref name="MSPR-Board">{{cite press release |url=http://www.microsoft.com/en-us/news/exec/bod.aspx|title=Microsoft Board of Directors|work=PressPass|publisher=Microsoft |accessdate = 6. 9. 2014}}</ref> Članovi odbora se biraju svake godine na godišnjem mitingu deoničara po principu većine. Postoji pet komiteta unutar odbora koji nadgledaju specifične oblasti. Ovi komiteti uključuju ''-{Audit Committee}-'', koji upravlja problemima računovodstva kompanije uključujući izveštavanje i prijavljivanje; ''-{Compensation Committee}-'', koji dopušta kompenzaciju za CEO i ostale uposlenike kompanije; ''-{Finance Committee}-'', koji upravlja finansijskim stvarima poput predlaganja sedinjenja i akvizicija; ''-{Governance and Nominating Committee}-'', koji upravlja raznim preduzentnim zadacima uključujući nominiranje odbora; te ''-{Antitrust Compliance Committee}-'', koji teži sprečiti praksu kompanije od kršenja zakona o nepoverenju.<ref>{{cite web-lat|title=Microsoft Corporation Corporate Governance Guidelines|url=http://www.microsoft.com/about/companyinformation/corporategovernance/guidelines.mspx |publisher=Microsoft|date = 1. 7. 2009|accessdate = 18. 7. 2010}}</ref>
 
[[Датотека:Microsoft 5-Year Stock History.svg|350px|thumb|Petogodišnji grafik istorije za {{NASDAQ|MSFT}} berzu 17. jula 2013.<ref>{{cite web-lat|url=http://zenobank.com/index.php?symbol=MSFT&page=quotesearch|title=Five year history graph of (NASDAQ:MSFT) stock|work=ZenoBank|publisher=AlphaTrade|date = 29. 9. 2009|accessdate = 29. 9. 2009}}</ref>]]
 
Kada je Majkrosoft krenuo javno i pokrenuo svoju početnu javnu ponudu (IPO) 1986. godine, početna cena deonice bila je 21 dolara; nakon dana kupovine, cena je stala na 27,75 dolara. Od jula 2010, sa kompanijinih devet razdvojenih deonica, bilo koja IPO [[dionica (finansije)|deonica]] bila bi umnožena 288 puta; ako bi jedan kupio IPO danas i ako se uzmu u obzir deljenja i ostali faktori, koštalo bi oko 9 centi.{{sfn|Allan|2001|pp=}}{{rp|235–236|date=11. 2012}}<ref>{{cite news-lat|url=http://blog.seattlepi.com/microsoft/archives/102018.asp|work=Seattle Post-Intelligencer|publisher=Hearst Seattle Media, LLC|date = 14. 3. 1986|title=Microsoft stock is red hot on first trading day|author=Monkman, Carol Smith|page=B9|accessdate = 18. 7. 2010}}</ref><ref name="MSSTOCK">{{cite web-lat|url=http://performance.morningstar.com/stock/performance-return.action?p=dividend_split_page&t=MSFT&region=USA&culture=en-US&s=SPYZ|title=MSFT stock performance and split info|publisher=Morningstar, Inc.|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref> Cena deonice je imala najveću vrednost 1999. godine sa oko 119 dolara (60,928 dolara prilagođeno za podele deonica).<ref name="stocksheet">{{cite web-lat|title=Microsoft stock price spreadsheet from Microsoft investor relations |url=http://download.microsoft.com/download/d/a/7/da7e8eca-4410-4475-a211-03327408b655/msftpricehist.xls|format=xls|publisher=Microsoft |accessdate = 18. 8. 2008}}</ref> Kompanija je počela nuditi [[Дивиденда|dividendu]] 16. januara 2003. godine počevši s osam centi po deonici za fiskalnu godinu praćenu sa dividendom od šesnaest centi po deonici naredne godine, prelazeći sa godišnjih na kvartalne dividende 2005. godine sa 8 centi po deonici za kvartal i [[specijalna dividenda|specijalnom jednodnevnom isplatom]] od 3 dolara po deonici za drugi kvartal fiskalne godine.<ref name="stocksheet" /><ref name="dividendfaq">{{cite web-lat|title=Dividend Frequently Asked Questions|url=http://www.microsoft.com/msft/FAQ/dividend.mspx|publisher=Microsoft|accessdate = 18. 8. 2008}}</ref> Iako je kompanija imala naknadne poraste u isplatama dividendi, cena Majkrosoftove deonice ostala je konstantna godinama.<ref name="dividendfaq" /><ref name="Yahoo-MSFTchart">{{cite web-lat |title=Yahoo MSFT stock chart |url=http://finance.yahoo.com/q/bc?s=MSFT&t=my |publisher=Yahoo Finance |accessdate = 13. 12. 2008 }}</ref><ref>{{cite web-lat|title=MSN Money MSFT chart with dividend and split info|url=http://moneycentral.msn.com/investor/charts/chartdl.aspx?Symbol=MSFT&C8=2005&CE=0&C5=10&C6=2005&C7=10&D9=1&C9=2&D0=1&CF=1&D4=1&D5=0&D3=0&ShowChtBt=Refresh+Chart&CP=0&PT=9|work=MSN Money|publisher=Microsoft|accessdate = 13. 12. 2008}}</ref><ref>{{cite news-lat|author=Fried, Ina; |author2=Ard, Scott|url=http://news.zdnet.com/2100-9595_22-148474.html?tag=st.prev|title=Gates stepping down from full-time Microsoft role. стр. 2|work=ZDNet|date = 15. 6. 2006|accessdate = 18. 8. 2008}}</ref>
 
Jedna od strategija posla Majkrosofta, opisano od strane direktora kao „embrace, extend and extinguish,” isprva prihvati konkurentni standard ili proizvod, onda ga proširi i proizvede vlastitu verziju koja je kasnije nekompatibilna sa standardom, što vremenom porazi konkurenciju jer ne može koristiti novu Majkrosoftovu verziju.<ref name="eee">{{cite news-lat|url=http://news.zdnet.com/2100-9595_22-100925.html|title=Intel exec: MS wanted to 'extend, embrace and extinguish' competition|last=Rodger|first=Will|work=ZDNet|date = 8. 11. 1998|accessdate = 18. 8. 2008|archiveurl=http://web.archive.org/web/20100228165402/http://news.zdnet.com/2100-9595_22-100925.html|archivedate = 28. 2. 2010}}</ref> Razne kompanije i vlade tužile su Majkrosoft zbog ovog niza taktika, što je rezultiralo milijardama dolara u prekršajima protiv kompanije.<ref name="usvms"/><ref name="usvms"/><ref name="euantitrust"/><ref name="euantitrust"/><ref name="Orlowski2004-03-05">{{cite press release |url=http://www.burst.com/new/newsevents/pressrelease007.htm |title=Microsoft Corp. Licenses Burst.com Patents & Settles Suit |publisher=Burst.com Inc. |date = 11. 3. 2005 |accessdate = 18. 8. 2008|archiveurl=http://web.archive.org/web/20071011154520/http://burst.com/new/newsevents/pressrelease007.htm|archivedate = 11. 10. 2007}}</ref><ref>{{cite web-lat|url=http://www.theregister.co.uk/2004/03/05/eolas_web_patent_nullified/ |title=Eolas' web patent nullified|last=Orlowski|first=Andrew|work=The Register|publisher=Situation Publishing Ltd|date = 5. 3. 2004|accessdate = 18. 5. 2006}}</ref><ref>{{cite news-lat|last=Dennis|first=Tony|url=http://www.theinquirer.net/en/inquirer/news/2002/12/24/sendo--microsoft--it-all-ends-in-tears |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080529141141/http://www.theinquirer.net/en/inquirer/news/2002/12/24/sendo--microsoft--it-all-ends-in-tears|archivedate = 29. 5. 2008|title=Sendo & Microsoft – it all ends in tears |date = 24. 12. 2002 |work=TheInquirer.net |accessdate = 18. 5. 2006}}</ref><ref>{{cite news-lat|url=http://www.infoworld.com/article/05/12/07/HNmicrosoftfined_1.html|title=Update: Microsoft fined $32M by South Korea|last=Nystedt|first=Dan|publisher=IDG News Service|date = 7. 12. 2005|accessdate = 18. 8. 2008}}</ref> Majkrosoft tvrdi da originalna strategija nije protivkonkurentna, nego radije vežba njihove diskrecije da implementira mogućnosti za koje veruje da ih kupci žele.<ref>{{cite news-lat|url=http://openacademy.mindef.gov.sg/openacademy/Learning%20Resources/Microsoft/words/words_4.htm|title=U.S. v. Microsoft: We're Defending Our Right to Innovate|archiveurl=https://web.archive.org/web/20071117094549/http://openacademy.mindef.gov.sg/openacademy/Learning+Resources/Microsoft/words/words_4.htm|archivedate = 17. 11. 2007|date = 20. 5. 1998|work=The Wall Street Journal|accessdate = 31. 3. 2006}}</ref>
 
=== Finansije ===
''Standard and Poor's'' i ''Moody's'' dali su AAA rangiranje Majkrosoftu, čija je imovina procenjena na 41 milijardi dolara u usporedbi sa samo 8,5 milijardi dolara u neosiguranom dugovanju. Kao posledica, u februaru 2011. godine Majkrosoft je lansirao preduzetnu obveznicu sa cifrom do 2,25 milijardi dolara sa relativno niskim posuđivačkim nivoima u usporedbi sa vladinim.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.reuters.com/article/2011/02/04/us-microsoft-bonds-idUSTRE7128EZ20110204|title=Microsoft sells $2,25 billion of debt at low rates|publisher=Reuters|date = 4. 2. 2011}}</ref>
 
Po prvi put u 20 godina, kompanija [[Apple Inc.]] je prestigla Majkrosoft u Q1 2011. godine kvartalnim profitima i prihodima zbog usporenja u prodajama računara i nastavka velikih gubitaka u Majkrosoftovom odeljenju za mrežne servise (koje sadrži pretraživačku mašinu ''[[Bing]]''). Majkrosoftov profit bio je 5,2 milijardi dolara, dok je profit Epla Inc. bio 6 milijardi dolara, dok su operativni prihodi bili 14,5 milijardi i 24,7 milijardi dolara, redom.<ref>{{cite news-lat|last=Arthur|first=Charles|url=http://www.guardian.co.uk/technology/2011/apr/28/microsoft-falls-behind-apple |title=Microsoft falls behind Apple for first time in 20 years &#124; Technology |publisher=The Guardian |date = 28. 4. 2011|accessdate = 11. 5. 2011|location=London}}</ref>
 
Majkrosoftovo odeljenje za mrežne servise je neprestano pravilo gubitke od 2006. i u Q1 2011. izgubilo je 726 miliona dolara. Ovo prati gubitak od 2,5 milijardi dolara za 2010. godinu.<ref>{{cite web-lat|author=MG Siegler Apr 29, 2011 |url=http://techcrunch.com/2011/04/29/microsoft-internet-bloodbath/?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+Techcrunch+%28TechCrunch%29 |title=When Will Microsoft's Internet Bloodbath End? |publisher=Techcrunch.com |date = 29. 4. 2011 |accessdate = 11. 5. 2011}}</ref>
 
Dana 20. jula 2012, Majkrosoft je objavio svoj prvi kvartalni gubitak ikada, bez obzira na rekordne prihode za kvartale i fiskalne godine, sa novim neto gubitkom od 492 miliona dolara zbog [[Белешка|bilješke]] vezane za reklamnu kompaniju aQuantive, koja je bila preuzeta za 6,2 milijarde dolara u 2007. godini.<ref>{{cite web-lat|last=White|first=Martha|title=Microsoft reports first quarterly loss ever|url=http://marketday.msnbc.msn.com/_news/2012/07/19/12837611-microsoft-reports-first-quarterly-loss-ever?lite|accessdate = 20. 7. 2012}}</ref>
 
Od januara 2014, Majkrosoftova tržišna kapitalizacija stoji na 314 milijardi dolara,<ref name="Marketwatch MSFT">{{cite web-lat|title=Microsoft Overview|url=http://www.marketwatch.com/investing/stock/msft/|publisher=Marketwatch|accessdate = 2. 2. 2014}}</ref> bivajući 8. najveća kompanija u svetu po tržišnoj kapitalizaciji.<ref>{{cite web-lat|title=Global Top 100 Companies|url=http://www.pwc.com/gx/en/audit-services/capital-market/publications/top100-market-capitalisation.jhtml|publisher=PWC|accessdate = 2. 2. 2014}}</ref>
 
=== Okruženje ===
Tokom 2011. godine, [[Greenpeace|grinpis]] je objavio izveštaj rangirajući prvih deset velikih brendova u cloud kompjutingu u vezi s izvorima elektriciteta za njihove podatkovne centre. U to vreme, podatkovni centri koristili su do 2% ukupnog globalnog elektriciteta i ovaj iznos je projektiran radi povećanja. [[Phil Radford]] iz Grinpisa rekao je „mi smo zabrinuti da nas ova nova eksplozija u korištenju elektriciteta može zaključati u stare, zagađivačke izvore energije umesto čiste energije dostupne danas,”<ref name="Dirty Data Report Card">{{cite web-lat |publisher=[[Greenpeace]] |url= http://www.greenpeace.org/international/Global/international/publications/climate/2011/Cool%20IT/dirty-data-report-greenpeace.pdf|title=Dirty Data Report Card|accessdate = 22. 8. 2013}}</ref> te prozvao Amazon, Majkrosoft i ostale lidere industrije informacione tehnologije da mora prihvatiti čistu energiju radi napajanja svojih cloud podatkovnih centara.<ref>[http://seattletimes.com/html/opinion/2018176038_guest10radford.html, "Amazon, Microsoft: Let's keep 'the cloud' clean"], Phil Radford</ref> U 2013. godini, Majkrosoft se složio za kupovinu energije koju pravi ''Texas wind project'' da napaja jedan od svojih podatkovnih centara.<ref>[http://www.theguardian.com/environment/2013/nov/04/microsoft-wind-powered-data-centre, "Microsoft looks to boost eco credentials with wind-powered data centre"], Suzanne Goldenberg</ref>
 
Majkrosoft je rangiran 17. mestom u [[Greenpeace|grinpis]]ovom vodiču za zeleniju elektroniku (16. izdanje) koje rangira 18 elektronskih proizvođača prema njihovoj politici prema otrovnim hemikalijama, reciklaži i klimatskim promenama.<ref name="Greenpeace International">{{cite web-lat|url=http://www.greenpeace.org/international/en/campaigns/climate-change/cool-it/Guide-to-Greener-Electronics/Previous-Edition-October-2010/ |title=Guide to Greener Electronics – Greenpeace International (16th Edition)| publisher=Greenpeace International |accessdate = 3. 4. 2012|archiveurl=http://web.archive.org/web/20111112191625/http://www.greenpeace.org/international/en/campaigns/climate-change/cool-it/Guide-to-Greener-Electronics/Previous-Edition-October-2010|archivedate = 12. 11. 2011}}</ref> Majkrosoftov glavni kampus u SAD-u dobio je srebrni certifikat od LEED programa 2008. godine, te instalirao preko 2.000 solarnih panela na vrh svojih zgrada u svom kampusu u Silikonskoj dolini, praveći približno 15% ukupne energije potrebne za postrojenja u aprilu 2005.<ref name="news1">{{cite news-lat|url=http://news.cnet.com/Microsoft-vs.-Google-Whos-greener/2100-1022_3-6080297.html?tag=mncol;txt|title=Microsoft vs. Google: Who's greener?|work=CNET|publisher=CBS Interactive|last=Mills|first=Elinor|date = 6. 6. 2008|accessdate = 3. 7. 2010}}</ref>
 
Majkrosoft koristi alternativne oblike transporta. Kreirao je jedan od najvećih svetskih privatnih autobuskih sistema, „Connector”, da transportira ljudi izvan kompanije; za transport na kampusu, „Shuttle Connect” koristi veliku flotu hibridnih automobila da bi sačuvao gorivo. Kompanija takođe zamenjuje regionalni [[Јавни превоз|javni prevoz]] kao podsticaj.<ref name="news1" /><ref>{{cite web-lat|url=http://www.microsoft.com/environment/our_commitment/articles/alternative_commuting.aspx|title=Fostering Alternative Ways to Commute at Microsoft|publisher=Microsoft|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080501154211/http://www.microsoft.com/environment/our_commitment/articles/alternative_commuting.aspx|archivedate = 1. 5. 2008}}</ref> U februaru 2010. godine, ipak, Majkrosoft je stao protiv dodavanja dodatnog javnog prevoza i visokozaposlenih vozila (HOV) za most koji povezuje Redmond sa Seattleom; kompanija nije htela odužiti s konstrukcijom nimalo.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.king5.com/news/Microsofts-big-520-advertisement-85031317.html|work=King5 Television News|title=Seattle hires consultant to look at 520 bridge plan|date = 23. 3. 2010|accessdate = 3. 7. 2010}}</ref>
 
Majkrosoft je rangiran brojem 1 na spisku svetskih najboljih multinacionalnih radnih mesta od strane ''Great Place to Work Institute'' 2011. godine.<ref>{{cite news-lat|url=http://seattletimes.nwsource.com/html/microsoftpri0/2016631709_microsoft_named_best_multinational_workplace_by_gr.html |title=Microsoft Pri0 &#124; Microsoft named best multinational workplace |publisher=Seattle Times Newspaper |date = 28. 10. 2011|accessdate = 3. 11. 2011 |first=Janet I. |last=Tu}}</ref>
 
=== Marketing ===
U 2004. godini, Majkrosoft je naručio istraživačke kompanije da urade nezavisne studije vezane za ukupni trošak vlasništva (TCO) sistema [[Windows Server 2003|Vindous Server 2003]] u poređenju sa [[Linux]]om; zaključeno je da su kompanije spoznale da je Vindous jednostavniji za administrirati od Linuxa, te oni koji koriste Vindous administriraju brže što rezultira u manjim troškovima za njihovu kompaniju (npr. niži TCO).<ref>{{cite news-lat|url=http://www.seattlepi.com/business/158237_msftresearch27.html|title=Studies on Linux help their patron: Microsoft|last=Bishop|first=Todd|work=Seattle Post-Intelligencer|publisher=Hearst Seattle Media, LLC|date = 27. 1. 2004|accessdate = 16. 7. 2010}}</ref> Ovo je izazvalo talas povezanih studija; studija od strane [[Yankee Group]] zaključila da nadogradnja sa jedne verzije Vindous Servera na drugu košta djelić prelaznog troška Vindous Servera na Linux, ipak kompanije koje su anketirane napomenule su da je povećana siugurnost i pouzdanost Linuxovih servera i brinu se o bivanju zaključanim u korištenje proizvoda Majkrosofta.<ref name="Foley">{{cite news-lat |url=http://www.microsoft-watch.com/content/operating_systems/yankee_independently_pits_windows_tco_vs_linux_tco.html|title=Yankee Independently Pits Windows TCO vs. Linux TCO |author=Foley, Mary Jo|work=eWeek |date = 24. 3. 2004 |accessdate = 14. 7. 2010}}</ref> Druga studija, koju je izdao [[Open Source Development Labs]], tvrdila je da su Majkrosoftove studije „jednostavno zastarele i jednostrane” i njihova anketa je zaključila da je TCO Linuxa bio niži jer administratori Linuxa upravljaju većim brojem servera uopće i zbog ostalih razloga.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.vnunet.com/vnunet/news/2150210/linux-fans-hit-back-microsoft |title=Linux fans hit back at Microsoft TCO claims|last=Jaques|first=Robert|work=vnunet.com|date = 13. 3. 2006 |accessdate = 18. 8. 2008}}</ref>
 
Kao deo kampanje „Uzmi činjenice”, Majkrosoft je osvetleo .NET trgovinsku platformu koju je razvio u partnerstvu sa Accenture za Londonsku berzu (LSE), tvrdeći da je omogućavala dostupnost pet devetki”. Nakon produženog prekida i nepouzdanosti<ref>{{cite news-lat|url=http://www.telegraph.co.uk/finance/markets/4676369/Seven-hour-LSE-blackout-caused-by-double-glitch.html|publisher=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|title=Seven-hour LSE blackout caused by double glitch|last=Mason|first=Rowena|date = 10. 9. 2008|location=London}}</ref><ref>{{cite news-lat|publisher=BBC News|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/8380607.stm|title=London Stock Exchange trading hit by technical glitch|date = 26. 11. 2009}}</ref> LSE je objavila 2009. godine da je planirala izbaciti Majkrosoftovo rešenje i prebaciti se na rešenje zasnovano na Linuxu 2010. godine.<ref>{{cite news-lat|publisher=ITWire|url=http://www.itwire.com/opinion-and-analysis/the-linux-distillery/28359-london-stock-exchange-gets-the-facts-and-dumps-windows-for-linux|title=London Stock Exchange gets the facts and dumps Windows for Linux|last=Williams|first=David M.|date = 8. 10. 2009}}</ref><ref>{{cite news-lat|publisher=[[Slashdot]]|url=http://linux.slashdot.org/story/09/10/06/1742203/London-Stock-Exchange-Rejects-NET-For-Open-Source|title=London Stock Exchange Rejects .NET For Open Source|date = 6. 10. 2009}}</ref>
 
Tokom 2012. godine, Majkrosoft je zaposlio političkog anketara, Marka Penna, koga ''[[The New York Times]]'' opisuje da kao „poznatog po ucjenjivanju” njegovih političkih rivala<ref>{{cite news-lat| url=http://www.nytimes.com/2012/12/15/technology/microsoft-battles-google-by-hiring-political-brawler-mark-penn.html?_r=0|work=The New York Times|first1=Nick|last1=Wingfield|title=Microsoft Battles Google by Hiring Political Brawler Mark Penn|date = 14. 12. 2012}}</ref> kao ''Executive Vice-President'', reklame i strategija. Penn je kreirao serije negativnih reklama ciljajući na jednog od Majkrosoftovih glavnih suparnika, [[Google|Gugla]]. Reklama, nazvana „Scroogled”, teži napraviti slučaj da Gugl „zeza“ korisnike pretraživačkim rezultatima koji teže pokazati Guglove sponzore, kojima [[Gmail|Džimejl]] ugrožava privatnost svojih korisnika postavljanjem reklamnih rezultata vezanih za sadržaje korisničke pošte i kupovine koji favoriziraju Guglove proizvode. Tehnološke publikacije poput Tech Crunch bile su visoko kritične zbog reklamne kampanje,<ref>{{cite web-lat|url=http://techcrunch.com/2013/02/10/scroogled-why-so-negative-microsoft/ |title=Scroogled: Why So Negative, Microsoft? |publisher=TechCrunch |date = 10. 2. 2013 |accessdate = 18. 4. 2014}}</ref> dok su to Guglovi zaposlenici ipak dobro prihvatili.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.forbes.com/sites/kashmirhill/2013/11/21/googlers-love-microsofts-scroogled-gear-mug-and-shirts-sell-out/|title=Googlers Love Microsoft's 'Scroogled' Gear. Mug and Shirts Sell Out.|last=Hill|first=Kashmir|date = 21. 11. 2013|work=Forbes|accessdate = 26. 5. 2015}}</ref>
 
=== Otpuštanja ===
U julu 2014. godine, Majkrosoft je objavio planove za otpuštanje 18.000 zaposlenika. Majkrosoft je zapošljavao 127.104 osobe do 5. juna 2014, praveći ovu oko 14% redukciju radne snage najvećim otpuštanjem ikada. To uključuje 12.500 stručnjaka i fabričkih radnika. Prethodno, Majkrosoft je ukinuo 5.800 radnih mesta 2009. godine prilikom tadašnje finansijske krize u SAD-u.<ref>{{cite web-lat |url=http://www.thejakartapost.com/news/2014/07/17/microsoft-cut-18000-jobs-over-next-year.html |title=Microsoft to cut up to 18,000 jobs over next year |date = 17. 7. 2014}}</ref><ref name="layoff">{{cite web-lat|title=Microsoft Layoffs Greater Than Expected: Up to 18,000 Jobs Being Cut|url=http://www.gamespot.com/articles/microsoft-layoffs-greater-than-expected-up-to-18-0/1100-6421171/|publisher=Gamespot|accessdate = 10. 8. 2014}}</ref>
 
U septembru 2014, Majkrosoft je otpustio 2.100 ljudi, uključujući 747 osoba u području Seattle-Redmond, gde je kompanija smeštena. Otkazi su došli kao drugi talas privremenih otpuštanja koji su prethodno najavljeni. Ovo donosi ukupan broj 15.000 od 18.000 očekivanih „rezanja”.<ref>By Alex Wilhelm, TechCrunch. „[http://techcrunch.com/2014/09/18/microsoft-pulls-the-trigger-on-2100-more-layoffs/Microsoft Lays Off 2,100 More Employees].” 18. 9. 2014. 18. 9. 2014..</ref>
 
=== Saradnja sa vladom Sjedinjenih Država ===
Majkrosoft omogućava informacije o prijavljenim greškama ({{en|bug}}) u njihovom softveru prema inteligentnim agencijama SAD-ove vlade, pre nego izbace javnu verziju popravke. Majkrosoftov glasnogovornik izjavio je da kompanija pokreće nekoliko programa koji upravljaju deljenjem takvih informacija sa vladom SAD–a.<ref>{{cite news-lat|url=http://www.bloomberg.com/news/2013-06-14/u-s-agencies-said-to-swap-data-with-thousands-of-firms.html|title=U.S. Agencies Said to Swap Data With Thousands of Firms|work=Bloomberg}}</ref>
 
Prateći prijave medija o PRISM–u, NSA–ov masivni elektronski nadzorni program, u maju 2013, nekoliko tehnoloških kompanija su identificirane kao učesnici, uključujući i Majkrosoft.<ref>{{cite news-lat|last=Neal|first=Ryan W.|title=Snowden Reveals Microsoft PRISM Cooperation: Helped NSA Decrypt Emails, Chats, Skype Conversations|url = http://www.ibtimes.com/snowden-reveals-microsoft-prism-cooperation-helped-nsa-decrypt-emails-chats-skype-conversations|work=[[International Business Times]]|date = 11. 7. 2013}}</ref> Prema informacijama koje su procurile o ovom programu, Majkrosoft se priključio programu PRISM u 2007. godini.<ref>{{cite web-lat|last= Greenwald|first= Glenn|last2 = MacAskill|first2 = Ewen|title = NSA Prism program taps in to user data of Apple, Google and others|date = 7. 6. 2013|work = [[The Guardian]]|publisher = Guardian News and Media Limited|url = http://www.theguardian.com/world/2013/jun/06/us-tech-giants-nsa-data|accessdate = 26. 4. 2014}}</ref> Ipak, u junu 2013, službena izjava od Majkrosofta osporila je njihovo učesništvo u programu:
 
<blockquote>Mi omogućavamo korisničke podatke samo kada dobijemo pravni nalog da uradimo tako, a nikada na dobrovoljnoj bazi. U dodatku mi se samo slažemo sa naredbama za zahteeve o specifičnim računima ili identifikatorima. Ako vlada ima širi dobrovoljni nacionalni sigurnosni program radi prikupljanja korisničkih podataka, mi ne učestvujemo u takvom.<ref>{{cite news-lat| author = Johnson, Kevin; |author2=Martin, Scott; |author3=O'Donnell, Jayne; |author4=Winter, Michael|title=Reports: NSA Siphons Data from 9 Major Net Firms|url = http://www.usatoday.com/story/news/2013/06/06/nsa-surveillance-internet-companies/2398345/|accessdate = 6. 6. 2013|work=[[USA Today]]|date = 15. 6. 2013}}</ref></blockquote>
 
Tokom prvih šest meseci u 2013. godini, Majkrosoft je dobio zahteve u vezi s 15.000 do 15.999 naloga.<ref>{{cite news-lat |title=Microsoft, Facebook, Google and Yahoo release US surveillance requests |url =http://www.theguardian.com/world/2014/feb/03/microsoft-facebook-google-yahoo-fisa-surveillance-requests |work=[[The Guardian]]|date = 3. 3. 2014}}</ref> Majkrosoft je tražio od Kogresa SAD–a da treba preduzeti jake regulacije privatnosti da zaštiti korisničke podatke.<ref>{{cite web-lat|last=Heiner|first=David|title=Request for Comment: Big Data and Consumer Privacy in the Internet Economy|url=http://www.ntia.doc.gov/files/ntia/microsoft.pdf|website=National Telecommunications and Information Administration|publisher=Microsoft|accessdate = 12. 8. 2014}}</ref>
 
=== Logotip ===
Majkrosoft je prihvatio takozvani „''[[Pac-Man]]'' Logo”, kojeg je dizajnirao Scott Baker 1987. godine. Baker je tvrdio da „Novi logo, u fontu [[Helvetica]] kurzivnog tipa, ima kosinu između slova ''o'' i ''s'' pojačava „meki” deo imena i pokazuje kretanje i brzinu.”<ref>{{Citecite journal-lat|work=Computer Reseller News Magazine|date=3.mart 1987|title=Computer Reseller News Magazine}}</ref> Dave Norris pokrenuo je kampanju interne šale da sačuva stari logo koji je bio zelen, sa svim velikim slovima i pokazivao „fensi” slovo ''O'' – nadimkom ''blibbet'', ali je logo bio odbačen.<ref name="Osterman2005-07-14">{{cite web-lat|url=http://blogs.msdn.com/larryosterman/archive/2005/07/14/438777.aspx|title=Remember the blibbet|work=Larry Osterman's WebLog|publisher=Microsoft|last=Osterman|first=Larry|date = 14. 7. 2005 |accessdate = 18. 8. 2008}}</ref> Majkrosoftov logo sa sloganom „''Your potential. Our passion.''” ({{jez-srp-lat|Vaš potencijal. Naša strast.}}) ispod glavnog preduzetničkog imena, zasnovan je na sloganu Majkrosofta korištenog 2008. godine. U 2002. godini, kompanija je počela koristiti logo u Sjedinjenim Državama i eventualno započela TV kampanju sa sloganom, izmenjenog sa prethodnog slogana „''Where do you want to go today?''” ({{jez-srp-lat|Gde želite ići danas?}}).<ref name="wherego1" /><ref name="potentialpassion1" /><ref name="Reimer">{{cite news-lat |url=http://arstechnica.com/news.ars/post/20060123-6031.html|title=Microsoft set to launch new marketing campaign|work=Ars Technica|publisher=Condé Nast Digital|last=Reimer|first=Jeremy|date = 23. 1. 2006|accessdate = 18. 8. 2008}}</ref> Tokom privatne MGX (Majkrosoft Global Exchange) koferencije 2010. godine, Majkrosoft je otkrio naredni slogan kompanije, „''-{Be What's Next.''}-” ({{jez-srp-lat|Budi što sledi.}}).<ref name="2010logo">{{cite web-lat|url=http://www.engadget.com/2010/07/22/new-microsoft-brand-logos-company-tagline-revealed-at-mgx-event/|title=New Microsoft brand logos, company tagline revealed at MGX event? (update: no new logos, tagline is a go)|last=Topolsky|first=Joshua|authorlink=Joshua Topolsky|work=[[Engadget]]|publisher=[[AOL]]|date = 22. 7. 2010|accessdate = 2. 8. 2012}}</ref>
 
Dana 23. augusta 2012, Majkrosoft je otkrio novi preduzetni logo na otvaranju svog 23. Majkrosoft skladišta u [[Boston]]u pokazujući kompanijinu smenu fokusa sa klasičnog stila na ikonocentrični moderni interfejs koji koristi ili će koristiti platforma Vindous fon, Eksboks 360, Vindous 8 i nadolazeći ofis paketi.<ref>{{cite web-lat|last=Meisner|first=Jeffrey |url=http://blogs.technet.com/b/microsoft_blog/archive/2012/08/23/microsoft-unveils-a-new-look.aspx |title=Microsoft Unveils a New Look |publisher=The Official Microsoft Blog |date = 23. 8. 2012 |accessdate = 23. 8. 2012}}</ref> Novi logo takođe uključuje četiri kvadrata sa bojama tadašnjeg Vindous logotipa koji je bio korišten da reprezentira Majkrosoftova četiri glavna proizvoda: Vindous (plava), ofis (crvena), Eksboks (zelena) i Bing (žuta).<ref>{{cite web-lat|last=Eric|first=Steven H. |url=http://flapship.com/new-microsoft-logo-revealed/ |title=NEW MICROSOFT LOGO REVEALED |publisher=Flapship.com |date = 23. 8. 2012 |accessdate = 23. 8. 2012}}</ref> Ipak, ovaj logo nije u potpunosti nov—bio je predstavljan u reklamama za [[Windows 95|Vindous 95]] od sredine devedesetih.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.wpcentral.com/microsofts-new-logo-has-ties-past|title=Microsoft's new logo has ties to the past}}</ref><ref>{{cite web-lat|url=http://www.neowin.net/news/microsoft039s-logo-is-not-new-it039s-from-1995|title=Microsoft's logo is not new, it's from 1995}}</ref>
 
<gallery widths=200 mode="traditional" style=text-align:center; margin:auto;">
Линија 186 ⟶ 184:
Microsoft logo and wordmark.svg|2012–danas
</gallery>
* '''1987''' –— Majkrosoft [[Pac-Man]] logotip, dizajnirao ga je Scott Baker, a korišten je od 1987. do 2012. sa 1994–2002. sloganom „''Where do you want to go today?''”.<ref name="wherego1">{{cite news-lat|url=http://www.wired.com/wired/archive/6.12/redmond.html|title=The Rise and Rise of the Redmond Empire|work=Wired|date=decembar 1998|accessdate = 18. 8. 2008}}</ref><ref name="potentialpassion1">{{cite news-lat|url=http://www.adweek.com/news/advertising/mccann-thinks-local-global-microsoft-83426|title=McCann Thinks Local for Global Microsoft|last=Schmelzer|first=Randi|work=Adweek|date = 9. 1. 2006 |accessdate = 18. 8. 2008}}</ref>
* '''2006–2011''' –— Majkrosoftov logo od 2006–2011, sa sloganom „''Your potential. Our passion.''”<ref name="potentialpassion1"/>
* '''2011–2012''' –— Logo Majkrosofta sa sloganom „''Be what's next.''”<ref name="2010logo"/>
* '''2012–danas''' –— Predstavljen 23. augusta 2012, da simbolizira „svet digitalnog kretanja” i Majkrosoftov „portfolio proizvoda”.<ref name="newlogo">{{cite news-lat|url=http://blogs.technet.com/b/microsoft_blog/archive/2012/08/23/microsoft-unveils-a-new-look.aspx|title=Microsoft Unveils a New Look|last=|first=|date=8.avgust 2012|work=Microsoft|accessdate = 23. 8. 2012|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref>
 
== Vidi još ==
* [[Ексбокс|Ekboks]]
* [[Informaciona tehnologija]]
* [[Сијетл|Sijetl]]
 
== Reference ==
Линија 200 ⟶ 198:
 
== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat-lat|Microsoft}}
* {{Zvanični veb-sajt-lat|https://www.microsoft.com/}}
* [http://blogs.technet.com/b/microsoft_blog Zvanični blog]
 
{{Authority control-lat}}
 
{{Coord-lat|47|38|23|N|122|7|42|W|region:US_dim:540|display=title}}
 
[[Категорија{{DEFAULTSORT:Мајкрософт]]}}
[[Категорија:Мајкрософт| ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Microsoft”