Неутрон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 28:
|-
| Наелектрисање:
| 0 [[кулон (јединица)|-{C}-]]
|-
| Спин:
Ред 50:
== Енергије неутрона ==
Енергија неутрона, често називана и температура неутрона, одређује кинетичку енергију слободног неутрона, обично у јединици [[Електронволт]]. Термин температура потиче од принципа на који се неутрон успорава, тј. врући, термички и хладни неутрони се [[модератор неутрона|модерирају]] у средини одређене температуре.
 
Са повећањем температуре, повећава се и кинетичка енергија слободног неутрона. Кинетичка енергија, брзина и таласна дужина неутрона везани су [[Луј де Број|де Бројевом]] једначином.
* '''Брзи неутрони''' имају енергију већу од 1 [[Електронволт|-{eV}-]], 0,1 -{MeV}- или 1 -{MeV}-, у зависности од дефиниције.
Линија 68 ⟶ 69:
== Детекција неутрона ==
Када се каже детекција честице, мисли се на тражење трага јонизације али то не функционише код неутрона директно, с обзиром да спада у честице које се не могу детектовати директно. Неутрони који се у еластичном судару одбију од атом неког елемента могу да проузрокују стварање трагова јонизације који се затим детекују, али искуство показује да ови експерименти нису једноставни за извођење. Други начин детковања неутрона, који се чешће користи, је када се допусти да неутрон интерагује са језгром атома.
 
Детекција се састоји у трансформацији енергије ослобођене у реакцији у електрични импулс. За ову сврху су корисни елементи [[Хелијум]]-3, [[Литијум]]-6, [[Бор (хемијски елемент)|Бор]]-10, [[Уранијум]]-233, Уранијум-235, [[Нептунијум]]-237 и [[Плутонијум]]-239.
 
== Сврха неутрона ==
Неутрон је веома важан фактор у већини нуклеарних реакција. На пример, апсорпција неутрона често доводи до неутронове активације, укључујући радиоактивност. Знања о неутронима и њиховом понашању игра битну улогу у развоју нуклеарне технологије, нуклеарних реактора и оружја.
 
Хладни, термални и врући неутрони односно озрачивање помоћу њих, је примењено у испитивању чврсте материју, где се користи одбијање неутрона о елементе. Неутрони могу дубински да реагују са материјом с којом долазе у додир.
Брзи неутрони се користе за детекцију воде у чврстим телима. Када дође до реакције између неутрона и молекула воде, неутрон изгуби скоро целу своју енергију. Мерењем ове енергије, с којом се успорени неутрон враћа до чврсте материје након реакције са водоником, може се установити где се тачно вода налази у чврстој материји.
Линија 79 ⟶ 82:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv|last=Macura|first=Slobodan|authorlink=Слободан Мацура|last2=Radić-Perić|first=Jelena|title=Atomistika|location=Beograd|publisher=Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu/Službeni list|year=2004|pages=}}., pp. 504.
* С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004., стр. 504.
 
== Спољашње везе ==