Месопотамска уметност — разлика између измена

'''Сумерско Акадска култура''' (2900.- 19502900—1950. п. н. е.) јавља се рано с тим да су неки градови најпре у Сумеру имали предноси и значај од осталих. Тако [[Ур]] у И Урској династији од 2280.- 16002280—1600. п. н. е. (а после њега и [[Урук]] и [[Лагаш]]) основана је држава у Сумеру која се простирала све до средоземља. После двадесетак година под [[Сарагон]]ом настала је прва монархија коју су касније проширили Акади од средоземља до [[Еламо|Елама]]. После су владале династије Ура и успеле да поставе своју владавину. Период Џемедетски траје од 2900. до 2600. п. н. е. ранодинастички период Ура I од 2500.- 24002500—2400. п. н. е. акадски период 2350.- 21702350—2170. п. н. е. и период III династије Ура 2050.- 19502050—1950. п. н. е.

'''Старо Вавилонска култура''' (1955. п. н. е.- 1725. п. н. е.) и цват везан је за краља, дотле мање познатог Вавилона Хамурабија (1955.- 17251955—1725. п. н. е.) или према новим подацима 1729.- 16861729—1686. п. н. е. који је постао главни град Елама. У средњој и јужној Вавилонији у периоду Ису- Ларса траје још традиционална Сумерско Акадска култура. У Исуу су Семити а у Ларси Еламске династије- Ларса је победила али је касније изгубила рат са Вавилоном. Но ни Вавилонско царство није дугог века и уништено је најездом армејских бедуина и замењује је култура [[Башити|Башита]] и [[Хурити|Хурита]] и најзад Хетита. Ови последњи су имали и већи значај. Вавилонска култура је постепено пропала а нарочито је био буран период из најезде Хиксоса који су индоеуропског порекла и дошли су у [[Мала Азија|Малу Азију]] и свргли Каситску династију која је владала од 1746.- 11711746—1171. п. н. е.

'''Асирска култура''' се датира у 1115.- 6121115—612. п. н. е. и ако најстарији споменици ове културе сежу у III миленијум и под утицајем су сумерске уметности а касније и Вавилона у времену његовог процвата. У време политичког процвата [[Тиглатпилерс]]а и (1115.- 10931115—1093. п. н. е.) и Асурбанипала (668.- 626668—626. п. н. е.) бележи се успон културе Асира. Владари су се ослањали на снажну војску и владали су осим међуријечијем и [[Сирија|Сиријом]], [[Палестина (регион)|Палестином]], [[Киликија|Киликијом]] и [[Кипар|Кипром]] а и [[Египат|Египтом]] једно време а и ово је царство завршило као и претходна инванзијом индоевропских народа који су долазили у валовима и настањивали се под [[Кавкаске планине|Кавказом]] из предела данашње [[Индија|Индије]]- [[Међани]], народ из планина, стопио се са Персијанцима.

Због недостатка других грађевинских материјала, Месопотамци су развили систем серијске производње глеђосаних опека помоћу калупа. Опеке су рељефно обрађене и од одређеног броја елемената се образује фигура, која се више пута понавља, варирајући у појединостима (боја, ритам, орнаменти, хаљине ратника, окрећу се главе сваком трећем ратнику). Употреба калупа доводи до серијске производње рељефа - рељеф оријенталног типа. Градили су палате и пирамиде степенастог облике тзв. зигурате. Људска фигура је приказана у фронталитету да би се избегла скраћења. У представљању простора користе принцип суперпонирања - ниже је ближе.

* Асирија (1000 – 612. године п. н. е.), од [[2000-1500]].1500 године п. н. е. Хитити насељавају Анадолију, а Митанци Сирију, Асур и СЗ Месопотамију. 1360. године п. н. е. Хитити покоравају Митанце, те Асирија поново стиче самосталност. 612. године п. н. е. пад Асирије, док јужни део државе остаје слободан – Нови Вавилон

* Istorija umetnosti H.W. JANSON, [[Beograd]] [[1982]].

* Opšta istorija umenosti ĐINA PIKSEL, [[Beograd]] [[1974]].

* Kako prepoznati umetnost, [[Ljubljana]] [[1980]].

* Istorija slikarstva Fernand Hazar, [[Beograd]] [[1973]].