Румски султанат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Commonscat|Sultanate of Rûm}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 3:
'''Румски султанат''' ({{јез-перс|سلجوقیان روم}}), познат још и као '''Анадолски селџучки султанат''', '''Иконијски султанат''', '''Анадолска селџучка држава''' ({{јез-тур|Anadolu Selçuklu Devleti}}) или '''Турска селџучка држава''' ({{јез-тур|Türkiye Selçuklu Devleti}}),<ref>{{cite journal|title=Türkiye Selçuklu Devleti Tarihinde Bir Dönüm Noktası; II. İzzeddin Keykavus Dönemi|url=http://dergiler.ankara.edu.tr/dergiler/18/35/310.pdf|language=tr}}</ref> била је [[Турско-персијска традиција|турско-персијска]]{{sfn|Lewis|1989|p=29}}<ref>{{cite journal|last=İhsanoğlu|first=Ekmeleddin|title=Institutionalisation of Science in the Medreses of Pre-Ottoman and Ottoman Turkey|journal=Turkish Studies in the History and Philosophy of Science|date=2005|doi=10.1007/1-4020-3333-8_18|url=https://link.springer.com/chapter/10.1007/1-4020-3333-8_18|publisher=Springer, Dordrecht|language=en|pages=265–283}}</ref><ref>{{Cite book|editor1-last=Peacock|editor1-first=A.C.S.|editor2-last=Yildiz|editor2-first=Sara Nur|title=The Seljuks of Anatolia : Court and society in the medieval Middle East|year=2012|publisher=Tauris Academic Studies|location=London|isbn=9781848858879|pages=71-72}}</ref>{{sfn|Canfield|2002|p=13}}[[сунизам|сунитска]] држава, која је успостављена на дијелу [[Анадолија|Анадолије]] који је од [[Византијско царство|Византијског царства]] освојило [[Селџучко царство]], које је успоставила [[Селџучка династија]]. Назив „Рум” је уствари арапски назив за Андолију, ар Рум ({{јез-арап|الرُّومُ}}), који потиче од грчког назива [[Ромеји]] ({{јез-грч|Ρωμιοί}}).<ref>{{Cite book|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=9780195046526|edition=1. print.|pages=1816}}</ref>{{sfn|Wittek|2013|p=81}}
 
Румски султанат се издвојио из Селџучког царства за вријеме владавине [[Сулејман ибн Куталмиш|Сулејмана ибн Куталмиша]] 1077. године, након [[Битка код Манцикерта|битке код Манцикерта]]. Прва пријестолница је била у [[ИзникНикеја|Изнику]]у, а затим у [[Конија|Конији]]. Врхунац моћи је достигло крајем 12. и почетком 13. вијека, када је од Византије претео кључне луке на црноморском и средоземном приморју. На истоку, султанат је апсорбовао друге турске државе и проширио се до језера [[Ван (језеро)|Ван]]. Трговина из Персије и средње Азије преко Анадолије развијена је системом [[каравансарај]]а. Са Ђеновом су у том периоду формирано посебно снажне трговинске везе. Веће богатство омогућило је да султанат апсорбује друге турске државе које су биле успостављене у источној Анадолији ([[Данишменди]], [[Менџукиди]], [[Салтукиди]], [[Артукиди]]).
 
Селџучки султани су носили бреме крсташки ратова и на крају су подлегли [[Монголскемонголско-татарске инвазије и освајањанајезде|монголској инвазији]] 1243. године ([[битка код Коседага]]). До краја 13. вијека, Селџуци су постали вазали [[Илканат]]а.{{sfn|Saunders|2001|p=79}} Моћ селџучких султана се распала у другој половини 13. вијека. Посљедњи селџучки вазалал Илканата, Масуд II, убијен је 1308. године. Нестанком Румског султаната настали су многе мали [[анадолски бејлици]], међу њима и бејлик [[Османска династија|Османске династије]], који је на крају освоји остатак бејлика и на простору Анадолије формирао [[Османско царство]].
 
== Референце ==