Грађанско право — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 39:
[[Правни обичај|Обичај]] се у данашњем праву ређе појављује као извор права. У [[СФРЈ|старој Југославији]], у време када облигациони односи нису били регулисани законом, примењивале су се [[узансе]], одн. [[узансе|трговачки обичаји]]. ЗОО је касније у свој интегрални текст инкорпорисао све одредбе које су постојале у тзв. '''Општим узансама за промет робе''', тако да је подручје њиховог регулисања знатно ограничено. Што се тиче осталих правних грана у оквиру Грађанскоправне породице, само је '''Закон о браку и породичним односима''' (у [[СФРЈ]]) садржавао одредбе (и то једну једину) која је омогућавала примену обичаја пре писаног права. Та је одреба дозвољавала склапање брака између браће и сестара од стричева (тетки, ујака), ако постоји такав обичај, а иначе је то било забрањено. То је био уступак католичким крајевима [[СФРЈ]], јер је склапање брака између тих сродника уобичајено и дозвољено од стране [[Католичка црква|Католичке цркве]].
Судска пракса представља примену, а не стварање права, те тако не може да буде ни извор права. Међутим, постоје и неки изузеци. Нпр. у [[СФРЈ|бившој Југославији]], после [[Други светски рат|2. светског рата]], укинути су сви правни прописи [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], али је остављена могућност да се примењују као правна правила
Што се тиче правне науке она није извор права, јер мишљења угледних правника не обавезују. Супротан случај је постојао у [[Римско право|римском]] и, касније византијском праву где су мишљења најпознатијих правника била итекако значајан извор права.
Ред 53:
[http://www.ius.bg.ac.yu Правни факултет у Београду]
[http://www.parlament.sr.gov.yu Сајт законодавног органа Републике Србије]
| |||