Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
[[Правни обичај|Обичај]] се у данашњем праву ређе појављује као извор права. У [[СФРЈ|старој Југославији]], у време када облигациони односи нису били регулисани законом, примењивале су се [[узансе]], одн. [[узансе|трговачки обичаји]]. ЗОО је касније у свој интегрални текст инкорпорисао све одредбе које су постојале у тзв. '''Општим узансама за промет робе''', тако да је подручје њиховог регулисања знатно ограничено. Што се тиче осталих правних грана у оквиру Грађанскоправне породице, само је '''Закон о браку и породичним односима''' (у [[СФРЈ]]) садржавао одредбе (и то једну једину) која је омогућавала примену обичаја пре писаног права. Та је одреба дозвољавала склапање брака између браће и сестара од стричева (тетки, ујака), ако постоји такав обичај, а иначе је то било забрањено. То је био уступак католичким крајевима [[СФРЈ]], јер је склапање брака између тих сродника уобичајено и дозвољено од стране [[Католичка црква|Католичке цркве]].
 
Судска пракса представља примену, а не стварање права, те тако не може да буде ни извор права. Међутим, постоје и неки изузеци. Нпр. у [[СФРЈ|бившој Југославији]], после [[Други светски рат|2. светског рата]], укинути су сви правни прописи [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], али је остављена могућност да се примењују као правна правила из њих ако нису у супротности са социјалистичким поретком, вредностима, Уставом и Уставомкасније донетим законима. О њиховој примени одлучивале су судије и на тај начин попуњавали правне празнине, те фактички стварали право. Њихове одлуке су касније инкорпорисане у одговарајуће законе који су доношени. Други изузетак је тај да се, при судовима, одржавају заједничке седнице и доносе упутства и разне одлуке, које служе рационализацији и ефикасности у одлучивању судова. Наиме, нижи судови нису обавезни да доносе одлуке које су у складу са одлукама виших судова, али тиме се повећава ризик да њихова одлука буде поништена од стране вишег суда. Због тога нижи судови избегавају да доносе одлуке које су супротне уобичајенима, тако да фактички одлуке виших судова постају извор права. Нарочито се то односи на Упутства Врховног суда. Наравно, све ово важи само за [[европско-континентални правни систем|европско-континентални систем]]. У [[англосаксонски правни систем|англосаксонском правном систему]] судска одлука је главни и најважнији извор права.
 
Што се тиче правне науке она није извор права, јер мишљења угледних правника не обавезују. Супротан случај је постојао у [[Римско право|римском]] и, касније византијском праву где су мишљења најпознатијих правника била итекако значајан извор права.
[http://www.ius.bg.ac.yu Правни факултет у Београду]
 
[http://www.parlament.sr.gov.yu Сајт законодавног органа Републике Србије]
[http://www.lawyer.co.yu Право место да нађете све законе који су вам потребни]
 
 
Анониман корисник