Билборд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: en:Billboard
м Cyrlat: 1 repl; Units;
Ред 1:
[[Слика:Bilbord (1).jpg|мини|250п|десно|oквироквир|''Билборд са Ускршњом поруком'']]
 
"'''Билборд''' је слободностојећи рекламни пано одговарајућих димензија и материјала, намењен за постављање рекламних поруке" (према "нацрту Одлуке о општим условима за уређење града", члан12)
Ред 9:
Постоје билборди у којима се фолија са рекламом помера, јер је познато да човек најпре запажа покретне рекламе.
 
[[Слика:Bilbord (2).jpg|мини|250п|лево|oквироквир|''Билборд за позоришну представу'']]
 
Даљим усавршавањима развијени су билбордови који се разапињу у виду платна на [[фасада]]ма кућа.
Ред 21:
Порука са билборда не мора увек да буде рекламне природе, може да буде и информативе. Али то је ипак ређи случај.
 
[[Слика:Bilbord (3).jpg|мини|250п|десно|oквироквир|''Билборд за техничку робу'']]
 
На билбордовима се користи без милости оно што људима највише привлачи пажњу, '''мање више обнажене младе девојке или младићи, бебе, домаћи љубимци, познате личности'''...
Ред 31:
Подаци говоре да је билборд најстарији облик комуникације, забележен још код старих Грка И Египћана, и то у облику плаката. Претече плаката налазе се у египатским папирусима, сумерским натписима, римским плочицама са обавештењима о гладијаторским и позоришним представама, средњовековним рукописима. Настанак плаката везује се за средину 15. века, јер се само тако могао добити текст у великом тиражу који се постављо на јавна места. Од самог почетка, власт је у штампаном тексту видела опасност равну открићу барута због чега је преузела право истицања плаката И завела строг надзор у тој области. У Француској 1534. године запрећено је јавним спаљивањем у граду онима који лепе плакате без дозволе и њиховим јатацима, а у Енглеској је 1568. године је донето наређење да право штампе имају само универзитети у Оксфорду И Кембриџу и град Лондон.
 
Нагли развој започео је средином 19. века када су поствљени први рекламни стубови предвиђени за велике формате. Част да на тај начин изложи своје радове у Паризу стекао је сликар и графичар Жил Шере. Као узор наметнуо му се плакат Фредерика Вокера "Жена у белом" који је због новог стила 1871. год. У Лондону изазвао велико одушевљење. Следећи тај начин, Шере је у великим композицијама славио женску лепоту, наглашавајући да воли велике формате нпр. 2,4 м-{m}- јер на њих могу да стану фигуре жена у природној величини. За време " Belle époque " крајем 19. века многи озбиљни и угледни уметници придружили су се Шереу и билборд је доживео прво златно доба. Када је чувени сликар Анри де Тулуз – Лотрек 1891. године, по наруџбини директора "Мулен ружа" нацртао плакат где играчица Ла Гули у заносу игре открива белину доњег рубља, изазвао је велики скандал. "Лига за врлину и моралнос т маса" пожурила је да прекрије све примерке, али већ је било касно – поред улица плакат је освојио и наклоност публике. Тих година када је плакат стицао приврженике, неки уметници доживели су "кризу савести" и пристали су да им се на сликама допише назив неког производа и тај рад употреби у рекламне сврхе. На ту идеју први је дошао дирецтор предузећа "Пеарс' соап" који је убедио сликара Џона Милејза да уступи своје дело – портрет дечака који прави мехуриће од сапуниц-да би се њиме рекламирао сапун. Невероватан успех "Мехурића" подстакао је цртаче да понуде плакате са општом наменом, где је уз неутралну слику писало "Нечији џем" или "Нечије млеко", што је омогућавало купцу плаката да сам упише име свог производа или предузећа.
 
'''Друго златно доба''' плаката било је двадесетих и тридесетих година 20. века и њему су посебно допринела два велика имена: Е. Макнајт Кауфер у Британији и А. Мурон Касандр у Француској.