Пчелињи восак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Units;
Ред 2:
'''Пчелињи восак''' је нус-производ [[пчела]] радилица које га стварају лучењем воштаних жлезда како би направиле [[саће]]. Те воштане жлезде су трансформисане хипердермалне ћелије хитинског омотача и налазе се по четири пара на централној страни тела. Споља су покривене глатком прозирном кутикулом (тзв. огледалима).
 
За лучење воска пчелама је потребан [[мед]] и [[поленов прах]]. Восак се из воштаних жлезда испушта у облику танког секрета и у додиру са ваздухом стврдњава у облику ситних и прозирних плочица. Пчеле изграђују саће тако што жваћу воштане плочице и мешају их са пљувачком, па их дограђују у основе у облику петоугаоних ћелија. Боја воска је беле преко жуте до жуто мрке, што зависи од обојених материја које прелазе из поленових зрнаца у восак. Восак је тврд, нешто жилав, непровидан, пријатног мириса, а гњечењем постаје пластичан, не раствара се у води, али се лако раствара у етеру, бензину, хлороформу и сл. Једно јако пчелиње друштво може да у току године произведе 5-7 кг-{kg}- воска максимално.
 
==Хемијски састав==
По хемијском саставу, пчелињи восак се састоји од мешавине разних једињења: [[Масне киселине|масних киселина]], [[етер]]а виших [[алкохол]]а и [[Угљени хидрати|угљених хидрата]] са високом молекуларном тежином. Специфична тежина воска на температури од +15-{°C}- је 0,956 - 0,969, он се лако топи на температури од 56-64-{°C}- и мирише на мед биљака од којих је сакупљен, а дужим стајањем мирис ишчезава.
 
==Восак у прошлости==