Грамофонска плоча — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 9:
Од [[2012]] па до данас плоче постају све популарније. У [[2013]] са 4500000 плоча, продаја се повећала на 6000000, док је тај број у [[2014]] премашио 10000000 плоча продатих у свету. Број продатих [[ЦД]]-а и продаја музике која се "скида" (''[[дигитално преузимање|преузима]]'') са интернета је у паду.
= Прва грамофонска плоча у Србији =
Фонограф је уређај изумљен 1877. Године (Томас Едисон) за механичко снимање и репродукцију звука. У својим каснијим облицима, она се такође назива грамофон (као заштитни знак од 1887, као генерично име у Великој Британији од 1910. године), или од 1940-их, рекордер.
Прва грамофонска плоча снимљена је 1903. године у Београду и потом штампана у Лондону. Једна од подружница Берлинерове америчке компаније која је имала своје представништво у [[Берлин|Берлину]] и Лондону била је „''Грамофон Рекордс“''. Ова компанија је слала сниматеље по разним земњама како би издали плоче са снимцима локалних извођача.
1903. године су снимљене четири мале плоче пречника 17 cm, а данас знамо да је на једној Чича Илија Станојевић без пратње изводио народну песму „Ракито мори“ , док је на другој иѕводио песму „Сојку девојку“
1951. године произведене су прве грамогонске плоче у [[Србија|Србији]], из гараже на Дорчолу у који је Радио Београд сместио две пресе за израду грамофонских плоча.
1952. године израђено је око 15 грамфонских плоча са 78 обртаја у минути и са трајањем од по три минута по страни. На етикети плоче се налазио натпис ''„Југословенске грамофонске плоче – Београд – Хиландарска 2“,'' а у основи тог круга крупном словима писало је „''Југодиск“''.<ref>{{Cite book|title=„Први у Србији – цртице из историје почетка“|last=Пеневски|first=Зоран|publisher=Лагуна|year=2016|isbn=|publication-place=Београд|pages=|type=}}</ref>
== Извори ==
| |||