Чиновничко писмо — разлика између измена

'''Чиновничко писмо''' ({{јез-кин-туп|т=隸書|у=隶书|п=lìshū}}; јапански: 隷書体, ''reishotai'') некад писмо части, је стари стил [[кинеска калиграфија|кинеске калиграфије]] који се развио у [[период Зараћених Држава|периоду Зараћених Држава]] у [[Чин династија Ђин|Ђин династији]]. Било је главно писмо у [[династија Хан|династији Хан]], и остао у употреби кроз период [[Цао Веи|Веи]]-[[династија Ђин (265–420)|Ђин (晉)]].<ref>Qiu 2000, стр. 113</ref>

Чиновничко писмо је популарно али са грешком мишљено да се изумио или развио у раној [[династија Хан|Хан династији]] из [[малог печатног писма]]. Има такође историјских традиција до Хан династије која погрешно приписује стварање чиновничког писма на Ћин династију, а посебно на Ченг Миао, који је рекао да га је изумео на наредбу [[ЋинШихуанг]]а.<ref>Qiú Xīguī (2000). Кинеско писање.</ref> Још једна традиционална прича је да је изумљена од владиних писмознанака, посебно оних који су укључени у правосуђу и кривичним системима.<ref>Ова верзија је дата у Ханшу, по речима Táng Lán (唐蘭) 1979.《中國文字學》（上海：上海古籍出版社）。Zhōnggúo Wénzìxué (кинеске лингвистике). Shànghǎi Gǔjí Publishing, стр.165, и Qiu 2000, стр.107</ref>. Међутим, из писаног материјала ископано од археолога, сада ја познато да су ''све'' фазе кинеског писања ишло кроз периода природне еволуције, и нико од њих су изум једне особе, и то је истиниту за чиновничко писмо. Такође, уместо да су створени од стране књижевника владе, тврдило се да је чиновничко писмо већ било у популарној употреби, а кориштење од писаца династије Ћин само одражава тај смер.<ref>Táng Lán 1979, стр.165, цитирано у Qiu 2000, стр.107</ref>. Археолошка открића сада јасно показују да је незрео облик чиновничког писма ('пре-чиновничко') је већ био у развоју државе Ћин током касног периода Зараћених Држава<ref>Qiu 2000; с.59 & с.104</ref>, и у раној западној Хан, које се може видети на број бамбус књига недавно ископљени.<ref>Qiu 2000, с.108</ref>. Шта више, писмо непосредно пре писања чиновничког писма није само печатно писмо; него, било је истовремено постојање печатног писма (упрво доминантан и формални стил), заједно са све популарнијом, али секундарном облику 'вулгарног', 'популарног' или 'обичног' писања, који се врло грубо писао и био је обично равнолинијски.<ref name="Qiu-104">Qiu 2000, с.104</ref>. Популарности овог простог писма је растао са проширењем кориштења самог писања.<ref name="Qiu-104"/>. Структура и стил многих карактера цртани у овом простом писању су били слични или чак идентични на њихове касније чиновничке писмене облике<ref>Qiu 2000, с.104-5</ref>, водећи неке да закључе да пре-чиновничко (а тиме и чиновничко) писмо није еволвирао из печатног писма из простог писања Ћин која је истовремено постојало са печатном писму у касном периоду Зараћених Држава у Ћин династији.<ref>Qiu 2000, с.107</ref>. Писмо Ћин бамбуса је добар пример овог прелаза, будући да је еволвирао од простог Ћин писма и неки сматрају да чине Ћин чиновничко писмо<ref>Qiu 2000, с.104-6</ref>.