Ханс Дански — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacija |
м clean up using AWB |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{
{{Инфокутија владар
| име = Ханс Дански
Ред 38:
Године 1483. Ханс је донео први устав уније, који никад није поштовао, више је поштовао савет државе. Ханс је покушао да реформише своје финансије, али углавном није успео. Више успеха је имао са неким другим реформама. Увео је закон, да се у случају рата, побуне племића или санкција, повећају порези. Он је покушавао да обнови рибарство које је замрло. Покушавао је и да скрши моћ племића, али у тиме није имао среће, ипак је успео ограничити племићку власт и оповргнути ''капитулацију''. Тако да је чак 1497. Биргер Гунерсен постао надбискуп Лунда, који се касније окренуо против краља.
Ослањајући се на слободно сељаштво и тежећи да поправи његов положај, Стире је, на сву срећу за Ханса изазвао према себи мржњу племства и свештенства, који су на све могуће начине ометали његову активност и тражили подршку у Данској. Свештенство га је искључило из цркве.
Године 1493. дошло је до сукоба са Данском око власти над неким финским градовима. Када је Стире 1494. године отишао лично у Финску, шведско племство је хтело да се обнови Калмарску унију и позвало је Ханса. У пролеће 1497. године Стире је кренуо против Данаца који су у Шведској узели маха и 19. септембра био је поражен код Стокхолма, али то није сломило његову странку. Потом је у Шведску стигао и сам Ханс и 26. новембра се крунисао за краља. Потом је данска власт у Шведској почела опадати и већ 1501. Стен Стире је био прави господар Шведске, пошто је 17. фебруара 1500. године потукао Ханса у бици код Дитмарскена. Опозиција против Ханса је тада дигла главу.{{чињеница|date=01. 2017.}}
|