Јован Хаџић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Био је 19 година бесплатни управитељ и до смрти патрон Велике српске гимназије у Новом Саду. Помогао је тада даровитом гимназијалцу Светозару Милетићу да добије од епископа Јосифа Рајачића стипендију од 100 ф.<ref>"Србадија", Беч 1876. године</ref>
 
Био је значајна личност и у културном животу: оснивач је и 1826. године први председник Матице српске, уредник ''Летописа'' и у почетку сарадник [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]]. Међутим, средином 30-их долази у сукоб са њим око схватања књижевног језика. Хаџић се сматра за највећег противника Караџићевог, који је међутим 1866. године дозволио да се у Великој српској гимназији у Новом Саду, у којој је био управитељ, предаје по Вуковом и Даничићевом правопису, а старословенски по Миклошићу.<ref>"Стражилово", Нови Сад 6. новембар 1886. године</ref>
 
== Рад ==