Ибадизам — разлика између измена

Иако се Ибадити строго придржавају [[Шеријат|шеријата]], у јавним и приватним стварима описани су као пуританци, карактер њиховог покрета се сматра једним од представника умерености и толеранције према другим религијама и погледима.<ref name=haw201>{{Cite bookharvnb|last=Hawley|first=Donald|authorlink=Donald Hawley|title=Oman|edition=Jubilee|location=Kensington|publisher=Stacey International|year=1995|isbn=978-0-905743-63-9|pagesp=201}}</ref>

Школа је добила име по Абдулаху ибн Ибаду из племена Тамим.<ref name=uzi5>{{harvnb|Rabi|2006|ppp=5}}</ref> Ибн Ибад био заслужан за осамостаљивање покрета и растанка од хариџита у време у које Абд ел Малика ибн Марвана, пети [[Омејади|омејадски]] владар, ступио на власт.<ref>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials'', .</ref> Међутим, прави оснивач био је Џабир ибн Зејд из [[Низва (Оман)|Низве]], [[Оман]].<ref name=val12>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials''. ppстр. 12.</ref><ref name=haw199>{{harvnb|Hawley|1995|ppp=199}}</ref> У почетку, теологија овог ибадитског покрета развијена је у [[Басра|Басри]], [[Ирак]].<ref name=joe24>{{Cite bookharvnb|author=Joseph A. Kechichian|title=Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy|title=Santa Monica|publisher=RAND Corporation|year=1995|isbn=978-0-8330-2332-2|pagesp=24}}</ref> Ибадити се противе владавини трећег [[калиф|халифе]] у исламу, [[Осман ибн Афан|Османа ибн Афана]], али за разлику од више екстремних хариџита ибадити одбацују убиство Османа као и хариџитско уверење да су сви муслимани који имају различита становишта неверници.{{sfn|McLaughlin|2007|ppp=203}} Ибадити се противе владавини трећег [[калиф|халифе]] у исламу, [[Осман ибн Афан|Османа ибн Афана]], али за разлику од више екстремних хариџита ибадити одбацују убиство Османа као и хариџитско уверење да су сви муслимани који имају различита становишта неверници.<ref name=mcg203>{{harvnb|McLaughlin|2007|ppp=203}}</ref> Ибадис били међу умеренијим групама које су противиле четвртом халифи, [[Алија|Алију]], и желели су врате ислам у облику пре сукоба између Алије и [[Муавија I|Муавије I]].<ref name=diana27>{{harvnb|Darke|2010|ppp=27}}</ref><ref name=haw200>{{harvnb|Hawley|1995|ppp=200}}</ref>

Током 8. века да ибадити успостављају [[имамат]] у унутрашњем простору Омана. Позиција је била изборна, за разлику од сунитских и шиитских династија где је важило правило наслеђивања.<ref name=haw201/><ref name=carter103>J. R. C. Carter, ''Tribes in Oman''. [[Лондон]]: Peninsular Publishers. {{page|year=1982. ISBN |isbn=978-0-907151-02-9. pp. |pages=103.}}</ref> Ови имами вршили су политичке, духовне и војне функције.<ref>''[http://memory.loc.gov/frd/cs/omtoc.html#om0052 Студија државе: Оман]'', chapter 6 Oman – Government and Politics, section: Historical Patterns of Governance. [[US Library of Congress]], 1993. Присзтупљено 08-04-2015</ref>

До [[900|900]]. године]], ибадитски покрет се проширио на [[Синд]], [[Велики Хорасан|Хорасан]], Хадрамаут, Зофар, [[Маскат|Мускат]], на планинама [[Нафуса планине|Нафуса]], и Кешм. До [[1200|1200]]. године]], секта је била присутна у [[Ал Андалуз|Ал-Андалусу]], [[Сицилија|Сицилији]], М'заб ([[Алжир]]ска [[Сахара]]), и у западном делу Сахел региона такође.<ref name=haw199/> Последњи ибадити из Шибама протерани су од стране Сулаихидске династије у [[12. век]]у. У [[14. век]]у, историчар [[Ибн Халдун]] се позвао на остатке ибадитског утицаја у Хадрамауту, иако секта у том региону више не постоји данас.<ref>Daniel McLaughlin, ''Yemen''. ppстр. 204.</ref>

Упркос томе што су претходили свим сунитским и шиитским школама по неколико деценија, ибадити и њихова веровања остају углавном мистерија за аутсајдера - немуслимане, па чак и друге муслимане.<ref name=val3/> Ибадити су тврдили, са образложењем, да док читају радове и сунита и шиита, чак и учени људи те две секте никада не читају ибадитске радове и често понављају митове и лажне информације приликом обраћања на тему ибадизма без истинског истраживања.<ref>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials''. ppстр. 4.</ref> Изолована природа Омана потпомогла је ибадитској деноминацији, тајанствен по природи, савршено је окружење за развој у изолацији од исламске матице.<ref name=uzi5/> ибадити су били одсечени чак и од хариџитске секте због Ибн Ибадове критике њихових практиковања и одбијања њихових екстремнијих уверења.<ref name=uzi5/> Ширење ибадизма у Оману у суштини представља тријумф теологије над племенским феудализмом и сукобима.<ref name=joe24/>

* Кур'анКуран је створен од Бога у одређеном тренутку; док се сунити држе тога да је Кур'анКуран реч Божија, како је приказано по страдању Ахмеад ибн Ханбал током михне.

* Непотребно је имати једног лидера за цео муслимански свет, а ако ни један лидер није способан за тај посао онда муслиманске заједнице могу саме да владају.<ref name=mcg203/><ref name=haw200/> Ово се разликује и од сунитског веровања у халифат и шиитског веровања у имамат.<ref name=diana27/><ref>Uzi Rabi, ''The Emergence of States''. ppстр. 22.</ref><ref>Joseph A. Kechichian, ''Oman and the World''. ppстр. 25.</ref>

* Није неопходно за владара муслимана да води порекло из племена [[Курејш племе|Курејш]], племе муслиманског пророка Мухамеда.<ref name=diana27/><ref name=haw200/> Ово се разликује и од шиита, као и код већине сунита.<ref name=val7>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials''. ppстр. 7.</ref>

Ибадити се слажу са сунитима у вези са [[Абу Бекр|Абу Бакром]] и [[Омер]]ом као праведних халифа.<ref name=haw200/><ref name=val7/> Сматрају прву половину владавине Османа ибн Афана као праведну и другу половину као корумпирану и под утицајем [[Непотизам|непотизма]] и [[Јерес|јереси]].<ref name=val7/> Они одобравају прву половину Алијевог халифата, и (као шиити) оспоравају [[Aiša|Аишину]] побуну и ММуавијин револт. Међутим, сматрају прихватање Алијеве арбитраже у [[Битка код Сифина|бици код Сифина]] као неподобним за вођство, и осуђују га за убијање хариџита из Нахра у Нахарвану. Модерни ибадитски теолози бране рано хариџитско противљење Осману, Алији и Муавији.<ref name=val10>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials''. ppстр. 10.</ref> Марокански истраживач [[Ибн Батута]] посматрао је ибадитску петковну молитву у Оману - и рекао је да су се молили на исти начин као током Зухур молитве (подневна молитва) - и приметио да су позивали Божју милост за Абу Бакра и Омера, али не и за Османа и Алију.<ref name=haw201/>

По њиховом уверењу следећи легитимни халиф био Абдулах Бин Вахб Ал-Расиби, вођа хариџита који су се окренули против Алије за његово прихватање арбитраже са Муавијом.<ref name=val10/> Сви халифи од Муавије па надаље се сматрају тиранима осим Омера ибн Абд ел Азиза, за кога не мисле тако. Бројни ибадитски лидери признати су као истински имами, укључујући Абдуллаха ибн Јахја ел Киндија из Јужне Арабије и имами из династије Рустамид из [[Северна Африка|северне Африке]]. Традиционално, конзервативни омански ибадизам одбацује монархију и наследно правило,<ref>{{citeCite book|authorlast=Al|first=Hasan M. Al-Naboodah|chapter=Banu Nabhan in the Omani Sources|title=New Arabian Studies|volume=4|editor1=J. R. Smart|editor2=G. Rex Smith|editor3=B. R. Pridham|location=Exeter|publisher=University of Exeter Press|year=1997|idisbn=ISBN 978-0-85989-552-1|pages=186}}</ref> и изабрани су ибадитски лидери.<ref name=carter103/> Упркос горким верским споровима свуда, ибадити су реалисти и верују да разлог и политичка целисходности морају очеличити идеалну исламску државу.<ref name=haw201/>

Фикх или судска пракса ибадита је релативно једноставна. Апсолутна власт се даје Кур'ануКурану и хадису; иновације прихваћени на основу кијаса или аналогног закључивања, су одбачене као новотарије (Bid‘a) од стране ибадита. По овоме се разликују од већине сунита,<ref>Uzi Rabi, ''The Emergence of States''. ppстр. 21.</ref> али се слажу са већином шиита,<ref>{{cite book|authorlast=Mansoor Moaddel|first=Mansoor|title=Islamic Modernism, Nationalism, and Fundamentalism: Episode and Discourse|pages=32|location=Chicago|publisher=University of Chicago Press|year=2005|pages=32}}</ref> као и захирити и ране ханбалитске школе суфизма.<ref>{{Cite booksfn|last=Adang|first=Camilla|authorlink=Camilla Adang|chapter=This Day I have Perfected Your Religion For You: A Zahiri Conception of Religious Authority|title=Speaking for Islam: Religious Authorities in Muslim Societies|editor1-last= Krämer|editor1-first=Gudrun|editor2-last=Schmidtke|editor2-first=Sabine|location=Leiden|publisher=Brill Publishers|year=2006|isbn=978-90-04-14949-6|pagesp=15}}</ref><ref>[[Christopher Melchert]], The Formation of the Sunni Schools of Law: 9th-10th Centuries C.E. ppстр. 185. Leiden: Brill Publishers, 1997.</ref><ref>[[Chiragh Ali]], The Proposed Political, Legal and Social Reforms. Taken from Modernist Islam 1840-1940: A Sourcebook. ppстр. 281. Edited by [[Charles Kurzman]]. [[Њујорк]]: [[Oxford University Press]], 2002.</ref>

Муслимани ибадити чине већину (око 75%) становништва у Оману. Као резултат тога, Оман је једина земља у муслиманском свету са ибадитски-већинском популацијом.<ref>{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mu.html#People |title=CIA - The World Factbook |publisher=[[Централна обавештајна агенција|Central Intelligence Agency]] |date=5. 6. 2013 |accessdate=088. 4. 2015}}</ref> Рано средњовековна династија Рустамид у Алжиру биола је ибадитска,<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/418538/North-Africa/46485/The-Rustamid-state-of-Tahart#ref487567 Рустамидска држава Тахарт]. Приступљено 08. април 2015.</ref> и избеглице из престонице Тиарет основали су ибадитску заједницу у Северној Африци која постоји и данас у М'забу.<ref>{{Cite web|url=http://www.ovpm.org/en/algeria/ghardaia|title= Ghardaïa, Algeria|accessdate = 8. 4. 2015.|publisher=Organization of World Heritage Sites}}</ref> [[Мозабити]], Берберска етничка група у М'забу, су ибадити.<ref>[http://www.ethnologue.com/language/mzb Tumzabt - [[Ethnologue]] (17th ed., 2013)]</ref><ref>{{harvnb|Ham|Luckham|Sattin|2007|ppp=153}}</ref><ref>Cyril Glassé, [[The New Encyclopedia of Islam]]. ppстр. 39. [[Волнат Крик (Калифорнија)|Walnut Creek]]: [[AltaMira Press]], 2008.</ref> Ибадите можемо наћи и у [[Источна Африка|источној Африци]] (нарочито [[Занзибар]]), на Нафуса планинама [[Либија|Либије]], и Дјерба Острвима у [[Тунис]]у.

* {{Cite book|ref= harv|last=Darke|first=Diana|title=Oman: The Bradt Travel Guide|location=Gilford|publisher=Brandt Travel Guides|year=2010|isbn=978-1-84162-332-0}}

* {{Cite book|ref= harv|last=McLaughlin|first=Daniel|title=Yemen and: The Bradt Travel Guide|location=Gilford|Brandt Travel Guides|year=2007|isbn=978-1-84162-212-5}}

* {{Cite book|authorref= harv|last=Kechichian|first=Joseph A. Kechichian|title=Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy|title=Santa Monica|publisher=RAND Corporation|year=1995|isbn=978-0-8330-2332-2|pages=24}}

* {{Cite book|ref= harv|first=Valerie|last=Jon Hoffman|title=The Essentials of Ibadi Islam|location=Syracuse|publisher=Syracuse University Press|year=2012|isbn=978-0-8156-5084-3|pages=3}}

* {{Cite book |ref= harv|last1last=Ham|first1first=Anthony |last2=Luckham|first2=Nana |last3=Sattin|first3=Anthony |title=Algeria|url=https://books.google.com/books?id=0hh0YF79430C&pg=PA153|year=2007|publisher=Lonely Planet|isbn=978-1-74179-099-3|pages=153}}

* {{Cite book|ref= harv|last=Adang|first=Camilla|authorlink=Camilla Adang|chapter=This Day I have Perfected Your Religion For You: A Zahiri Conception of Religious Authority|title=Speaking for Islam: Religious Authorities in Muslim Societies|editor1-last= Krämer|editor1-first=Gudrun|editor2-last=Schmidtke|editor2-first=Sabine|location=Leiden|publisher=Brill Publishers|year=2006|isbn=978-90-04-14949-6|pages=15}}

* {{Cite book|ref= harv|last=Hawley|first=Donald|authorlink=Donald Hawley|title=Oman|edition=Jubilee|location=Kensington|publisher=Stacey International|year=1995|isbn=978-0-905743-63-9|pages=201}}