Византија — разлика између измена

== Име ==

 

 

Сам назив први пут се користи [[1557]]. од стране немачког историчара [[Хероним Волф|Херонима Волфа]] у његовом делу „-{Corpus Historiae Bizantinae}-“. Потиче од старог грчког назива [[Византион]], грчке колоније на [[Босфор]]у, на чијем је месту касније подигнута престоница Источног царства, [[Константинопољ]]. Према предању, град су основали грчки колонисти, које је предводио [[Визант]] и по њену је и насеље добило име Византион. Због повољног географског положаја Византион је брзо постао важан приморски и трговачки град, али у античком периоду није имао неку значајнију улогу.

[[Датотека:Car bed kap deu2.jpg|мини|280п|[[Двоструки бедеми Теодосија II|Теодосијеви бедеми]] у Константинопољу — Београдска капија (Друга војна капија)]]

Године [[330]]. Византион је инаугурисан и назван Новим или Другим Римом, али је недуго затим преовладао назив [[Константинопољ]] (Константинов град). После поделе јединственог Римског царства 395. године, и нестанка Западноримског царства 476, једино царство је постојало на Истоку са седиштем у Константинопољу.

Најстарије име за овај град, оно које су му доделили грчки колонисти из [[Мегара|Мегаре]] јесте '''[[Византион]]''' ({{јез-грч|Βυζάντιον, Byzantion}}, {{јез-лат|Byzantium}}).

 

Кад је [[Константин Велики]] град учинио источном престоницом царства, град се називао Други Рим ({{јез-лат|Secunda Roma}}, {{јез-грч|Δευτέρα Ρώμη}}). Од 5. века користи се и назив [[Нови Рим]] ({{јез-лат|Nova Roma}}, {{јез-грч|Νέα Ρώμη}}). Ускоро се чешће почео користити назив '''Константинопољ''' или '''Константинополис''' ({{јез-грч|Κωνσταντινούπολις; Kōnstantinoupolis}}, {{јез-лат|Constantinopolis}}), што значи „Константинов град“. Осим овог назива, у Византији се често град ословљавао као „Краљица градова“ ({{јез-грч|Βασιλίς τῶν πόλεων}}), а у колоквијалном говору обично се користио само назив „Град“ ({{јез-стгрч|ἡ Πόλις, hē Polis}}, {{јез-грч|η Πόλη, i Poli}}).

:У [[Источнословенски језици|источним]] и [[Јужнословенски језици|јужним словенским језицима]], па тако и у [[Српски језик|српском]] пре се користио и још се користи назив '''[[Цариград]]''' ({{јез-стсл|Цѣсарьградъ, Царьградъ}}, {{јез-рус|Царьград}}, {{јез-буг|Цариград}}, {{јез-укр|Царгород}}, [[западнојужнословенски језици]]: ''-{Цариград}-'', тј. ''-{Carigrad}-''. Овај је назив спој [[Словенски језици|словенских]] речи „цар“ и „град“, који вероватно долази од грчког израза {{јез|gr|Βασιλέως Πόλις, Basileus Polis}}, што значи „град цара“ (или краља). Такође, ово име је прешло и у [[румунски језик]] у облику {{јез|ro|Ţarigrad}}.

Назив Истанбул се први пут помиње у 10. веку у јерменским и арапским па онда турским изворима. Након стварања Турске Републике 1923. године, овај је назив проглашен јединим службеним називом града, те су турске власти од странаца захтева коришћење овог назива уместо нетурских назива као Константинопољ или Цариград. Ипак многи народи и језици и данас користе ранији назив града: Константинопољ и Цариград.

 

Повољан положај града између [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]] био је веома важан за развој трговине и културе. Због важног стратешког положаја, Цариград је контролисао путеве између Азије и Европе, као и пролаз из [[Средоземно море|Средоземног мора]] у [[Црно море]].

:''Константинопољ'' је био развијен, богат град, грандиозна престоница са великом хиљадугодишњом традицијом. Придавала се велика пажња култури и [[Образовање у Византији|образовању у Византији]], самим тим и Константинопољу као престоници Царевине.

Константинопољ је остао престоница Источног римског царства или Византијског царства, све до његовог [[Пад Цариграда (1453)|пада 1453. године.]]