Географија Финске — разлика између измена

'''[[Финска]]''' је северноевропска, скандинавска и балтичка земља. У групацији земаља којој припада ([[скандинавија|скандинавске земље]]) она би могла понети атрибут низијска јер јој највиши врх једва прелази 1.300 метара надморске висине. За разлику од других скандинавских земаља Финска је континентална земља без обзира што излази на балтичко море. По многим особинама је сличнија [[Карелија|Карелији]] и полуострву Коли (територија Русије), него другим скандинавским земљама. Државну територију пресеца поларни круг, четвртина њене територије је изнад северног поларника. Финска допире близу Северног леденог океана на који је имала излаз пре Другог светског рата. Државна територија се простире од 60° до 70° северне географске ширине. Њена дужина у правцу север-југ прелази 1100 -{km}- а њена просечна ширина је 600 -{km}-. Површина Финске је 338.145 -{km²}- са 5.183.545 ([[2002]]. год.) становника са просечном густином 15 становника на km² (40 по миљи²) што Финску чини једном од најређе насељених земаља у Европи. Финска граничи са Норвешком на северу, на истоку са [[Русија|Русијом]], Финским заливом, на југозападу са Балтичким морем, и на западу Ботничким заливом са [[Шведска|Шведском]].

Површину финског простора сачињава [[Балтички штит]]. Штит је изграђен од кристаластих шкриљаца, гранита, гнајса и вулканита из доба архајика. Ово подручје је било набрано у прекамбријској периоди. Дејством спољашњих сила терен је уравњен. У плеистоцену фински простор је био потпуно прекривен инландајсом. Плеистоцена глацијација и моћни инландајс су на сваком кораку оставили своје трагове. Ледници су код мање отпорних стена еродирали повлатне слојеве све до резистентне подлоге. Тај материјал је акумулиран у облику морена. Морене су загатиле бројна [[Језеро|језера]], тако да Финска изгледа из авиона као водоравно пресечена спужва у чијим се рупицама налази вода. Око 80% Финске прекривају глацијални наноси у облику [морена] и друмлина (издужени брежуљци састављени од глине и песка дужине 500 до 1000 метара, висине 20 до 30 метара). Већи дио финског простора чини благо заталасани рељеф од 100 до 300 -{m}- надморске висине.У Лапонији је благо заталасана раван гдје се брегови дижу до 500 м-{m}-.н.в. На северозападу Финске су последњи изданци Скандинавских планина, где се налази и највиши врх државе Халтиотутури (1.234 -{m}-).

Због утицаја околних водених површина, клима је значајно мање екстремна него што се очекује. Просечна јулска температура на обали је 16° [[Целзијус|C]], а у фебруару -9° C. Количина падавина (снег, киша) је 460 -{mm}- на северу и 710 на југу. Слаб снег покрива земљу 4 до 5 месеци годишње на југу и 7 месеци на северу. Хелсинки има просечну температуру најхладнијег месеца -6,3° C, а [[Оулу]] на северу -0,3° C, док је просечна јулска температура у Хелсинкију 16,5° C, а у Оулу 15,5° C. Крајњи север је још хладнији. Јануарска температура у [[Лапонија|Лапонији]] је -15° C.

За Финску се каже да је „амфибијска земља“, земља воде и копна. Различити су подаци о броју језера у Финској, али је вероватан податак да их има око 60.000. Реке су већином отоке појединих језера, а највећа је [[Вуоксен]], са чувеним водопадом Иматром, отока је највећег финског језера Сајма (1.800 -{m²}-), а притока је [[Ладога|језера Ладоге]]. [[Језеро Сајма]] је [[1968]]. године спојено пловидбеним каналом са Финским заливом, а са друге стране повезано је са градом Виборгом (Русија), каналом дугим 60 -{km}-. Сајма представља читав систем језера. Друга важна језера су Пајене, Кали, Ори и Кајгеле на југу, и језеро Инара на северу. Инара је северније од поларног круга, на 69° СГШ. Са максималном дубином од 60 -{m}-. По неким подацима на језеру има 3.000 острва, а површина акваторије без острва је 1.000 -{m²}- (готово три пута је пространије од [[Охридско језеро|Охридског језера]], дугачко је 80 -{km}-, а широко 40 -{km}-).