Копље је пешадиско или коњичко хладно оружје на мотки. Састоји се од металног дела који чини врх и дрвене мотке од 120 цм-{cm}-, код кратких копља која служе за бацање па до око 600цм600-{cm}- код [[пикет|пикета]] који је био најпопуларније оружје пешадије у [[16. век|16-ом веку]] (Пикенири, Пикемен). Јефтино и готово свима доступно оружје појављује су [[Камено доба|каменом добу]] у облику зашиљене мотке мало опаљене ватром ради тврдоће. Копље је унапређено стављањем каменог врха чиме је добило на оштрини и чврстоћи. Појавом [[Бакар|бакра]], а посебно [[Бронза|бронзе]], копље улази у раздобље масовне производње ливењем.
==Врсте==
Ред 12:
Једно од најпознатијих врста копаља свакако је и легендарни Римски пилум. Стандардно наоружање римских легионара које је тешко бацачко копље развијено за борбу против густих,дисциплинованих и оклопљених грчких [[ Фаланга|фаланги]]. Кад би се два бојна реда приближила на око тридесет метара, [[Римљани]] би засули грчке [[хоплит]]е смртоносном кишом пилума. Даље би наставили јуриш с исуканим кратким мачем званим [[гладиус]] и дугачким штитом.
Пилум је био дугачак око 220 до 250 цм-{cm}-. Од тога је гвоздени врх заузимао 100 цм-{cm}-. Кратк врх(5цм5-{cm}-) био је обликован у чврсти четверобридни шиљак. Танко тело металног дела копља завршавало се округлом "јабуком" која је штитила шаку и давала [[Кинетичка енергија|кинетичку енергију]] при бацању као тег који појачава ударац. Метални део био је причвршћен на моткудрвеним клиновима. Ту новост у својој реформи римске војске увео је цар [[Веспазијан]]. Наиме, он је као луцидан човек и врсни војник приметио да пилуме чврсто насађене и учвршћене гвозденим клиновима приликом бацања непријатељи, посебно [[Гали]] и [[Германи]], одмах врате према легионарима. Да би то спречио, увео је дрвене клинове који су копље чинили за једнократну употребу. Кад би легионари у борби бацили пилум на непријатеља, он би се на саставу сломио и није се више могао користити. Тим потезом је вишеструко смањио број својих губитака.
Ред 19:
[[Слика:Knight in War harness after a Miniature in a Psalter written and illuminated under Louis le Gros.png|лево|150п]]
Као и пешадинци , тако и коњаници користе и бацачко и бодно копље. Свој процват бодно бојно копље доживљава у раном [[Средњи век|средњем веку]] појавом Витезова. Познати су витешки турнири који су били омиљена забава у средњем вијеку, а двобоји су се изводили под строгим турнирским правилима два борца, витеза на коњу с дугачким бодним копљем које је носио витезов штитоноша.
Копље је било преко 300 цм-{cm}- дужине и имало је карактеристичан штитник за шаку отприлике на доњој петини дужине. Витешко копље у рату је било оштрог челичног и убојитог врха, док су за турнире користили блажу варијанту заобљеног или тупог дрвеног врха које је требало само избацити противника из седла. Иако је ова варијанта "спортска" и на око безопасна, догађале су се итекако опасне, не ретко и смртоносне повреде. Током целог средњег века витезови чине срж сваке европске војске.
