Индустријска својина — разлика између измена

Под индустријском својином подразумевају се производи људског духа који се могу економски искоришћавати у обављању привредне делатности и у погледу којих је то својство изричито прописано. ▼

Под производима људског духа се подразумевају интелектуална добра. Интелектуална добра су производи људског интелектуалног стваралаштва. Људско интелектуално стваралаштво је креирање нових идеја, информација, феномена путем људског интелектуалног напора у примени знања и маште. Основна карактеристика интелектуалних добара је њихова нематеријална природа. То значи да се интелектуална добра не могу додирнути, опазити чулом вида нити било којим другим чулом. Интелектуална добра не могу да сатруну, зарђају одн. пропадну попут материјланих добара. За њих не важе просторно-временска ограничења тако да се у исто време могу налазити па чак и употребљавати на више места. Ово због тога што се интелектуална добра употребом не троше, а пошто представљају садржај свести човека налазе се свугде где се налазе људи у чијој свести су ова добра садржана. ▼

Индустријску својину чине само она интелектуална добра чијом се употребом може остварити економска (новчана или нека друга материјална) корист. То, пре свега, значи да индустријску својину чине она интелектуална добра, прво, која је могуће опредметити, материјализовати одн. дати им облик у којем ће бити препознатиљива у објективној стварности и друго, чија се вредност може изразити у новцу.▼

Индустријску својину чине само она интелектуална добра која је могуће економски искоришћавати у обављању привредне делатности. Интелектуална добра која се могу комерцијално искоришћавати у области науке, књижевности и уопште уметности и културе називају се ауторска дела.▼

Коначно индустријску својину чине само она интелектуална добра у погледу којих је међународним конвенцијама изричито прописано да представљају добра индустријске својине. То су: проналасци, робни и услужни знакови, творевине занатског и индустријског обликовања (дизајн), називи или имена порекла производа, тродимензионални прикази распореда елемената елекстронског кола у рачунару (тзв. чип) и (проналасци нових) биљних сорта. Ако имамо у виду да се под обављањем привредне делатности подразумева производња и промет роба и пружање услуга на тржишту то се проналасци (укључујући и проналаске биљних сорта) и тродимензионални прикази распореда елемената електронских кола у рачунару односе на производњу робе док се робни и услужни знакови, творевине занатског и индустријског обликовања и имена порекла производа односе на промет роба и пружање услуга на тржишту. Пошто се промет роба и пружање услуга на тржишту врши у условима конкуренције то је сузбијање нелојалне конкуренције од нарочитог значаја по заштиту ималаца индустријске својине. Сузбијање нелојалне конкуренције је сузбијање радњи тржишних субјеката предузетих у трговинско-правном промету ради тржишне утакмице противно добрим обичајима, одн. правилима пословног морала којима се наноси или се може нанети штета другим тржишним субјектима. Имаоце индустријске својине неопходно је заштитити како би добра индустријске својине могли несметано користити и на тај начин надокнадити трошкове које су имали у њеном стварању или прибављању, као и остварити примерену зараду. На тај начин се стимулише даљи рад у овој области што је од огромног значаја с обзиром да је индустријска својина најважнији фактор техничко-технолошког развоја савремене цивилизације.▼