Византија — разлика између измена

Византинци су сматрали себе Римљанима/Ромејима ({{јез-грч|Ῥωμαίοι}}) и говорили су [[Средњовековни грчки језик|грчки језик]] који је био доминатан у источном [[Средоземно море|Медитерану]] још из доба [[хеленистичка ера|хеленизма]]. Византија је током средњег века развила сопствену културу која се заснивала на наслеђу класичне антике, [[хришћанство|хришћанске религије]] и грчког језика, који је потиснуо [[Латински језик|латински]] током 7. века. Током њене хиљадугогодишње историје Византија је доживела бројне успоне и падове. Византија је повратила западни део царства у [[6. век]]у под владавином [[Јустинијан I|Јустинијана I]] и тада је достигла свој територијални врхунац. У 7. веку царство је поразило Аваре и [[Сасанидско царство|Сасанидску Персију]] да би га убрзо затим [[Ислам|муслимански]] [[Арапи]] лишили већине блискоисточних поседа и крајем 7. века, северноафричких поседа. Током 8. и 9. века, царство су уздрмале спољне невоље попут [[Словени|сеобе Словена]] и [[Византијско-бугарски ратови|бугарских инвазија]] као и унутрашње попут [[Иконоборство|иконоборства]]. Под [[Македонска династија|Македонском династијом]] (867—1056) царство је доживело потпуну обнову и почетком 11. века било је водећа сила у Источној Европи и на Блиском истоку. Сукоби са [[СелџуциСелџучко царство|Селџучким Турцима]] у 11. веку проузроковали су трајни губитак унутрашњости Мале Азије, мада је царство доживело рестаурацију своје моћи и угледа током владавине династије [[Династија Комнина|Комнина]] у 12. веку. [[Пад Цариграда (1204)|Пад Цариграда]] током [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког похода]] 1204. године је био катастрофални ударац Византијском царству. Царство је обновљено [[1261]]. године под влашћу последње византијске династије, династије Палеолога. Комбинација спољних непријатеља и грађанских ратова, још више је ослабила Византију која под [[Палеолози]]ма престаје да буде прворазредна сила. Византијска историја завршена је средином 15. века османским освајањима, пре свега престоног [[Пад Цариграда (1453)|Цариграда 1453. године]].

Када су [[СелџуциСелџучко царство|Турци Селџуци]] крајем [[11. век|11.]] и [[12. век]]а освојили главни део византијске Мале Азије — данашње Турске, били су прозвани као „Рум-Селџук“, римским Селџуцима. Српски цар, [[Стефан Душан]], био је цар и самодржац Срба и Романије, не цар Срба и Грка, како се то данас често описује. Владар Грцима, Душан је био као честник грчких страна, грчких земаља, краљ Грка итд. све док се није прогласио царем Србије и Романије [[1346]]. године. А и сами [[Османско царство|османски султани]] на почетку њихове владе знали су се представљати као исламски господари Рума, тј. Рима.

Током овог сукоба, [[Арапи]] и [[СелџуциСелџучко царство|Турци Селџуци]] учврстили су власт на том подручју. Крајем [[11. век]]а, [[Алексије I Комнин]] потражио је помоћ од Венеције и папе; ови савезници претворили су потоње крсташке ратове у пљачкашке походе. У 4. крсташком рату Венецијанци су освојили Константинопољ и устоличили низ латинских царева ([[Пад Цариграда (1204)]]). Када су га византијски прогнаници повратили [[1261]], царство је било једва нешто веће од града-државе.