Друга битка код Норт Форленда — разлика између измена

clean up
м (pravopis)
(clean up)
 
{{bez_inlajn_referenci}}
{{сређивањечишћење|разлог=Уклонити сувишне везе, написати увод}}
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Инфокутија Војни сукоб
{{Други англо-холандски рат}}
 
Код [[Рт|ртарт]]а Норт Форленд ({{јез-енг|North Foreland}}), на југоисточној обали [[Енглеска|Енглеске]], близу ушћа [[Темза|Темзе]] [[4. август]]а [[1666]]. г. вођена је поморска битка између енглеске и холандске флоте.
 
== Ситуација пре битке ==
 
Након пораза енглеске флоте у тзв. [[Четвородневна битка|Четвородневној бици]], у [[Други англо-холандски поморски рат|Другом англо-холандском поморском рату]], обе стране су настојале да што пре обнове флоте, опреме бродове и наставе борбу. Холанђани су желели да предухитре Енглезе, спрече њихово спајање, и уз помоћ Француза изврше [[десант]] код Норт Форленда. Због неповољних ветрова холандска флота у чијем је саставу било 78 брода, 16 фрегата, 10 извиђачких бродова, 20 брандера и 7000 војника, под командом адмирала [[Михил де Ројтер|Михила де Ројтера]] испловила је тек [[13. јул]]а. Због неочекивано јаке обалске одбране [[Михил де Ројтер|де Ројтер]] је одустао од препада на [[Хериџ]], али је зато у [[Темза|Темзу]] упутио 18 бродова да извиде могућност извршења [[Десант|десантадесант]]а, пред којима су се енглески бродови повукли до [[Ширнес]]а. Пошто је дубљи продор у Темзу био немогућ, а изгледи за успешан десант слаби, [[адмирал]] де Ројтер је вратио трупе и предузео блокаду [[Темза|Темзе]]. У међувремену Енглези су оспособили и прикупили 89 бродова и 20 [[Brander|брандера]] и под командом адмирала [[Џорџ Монк|Џорџа Монка]] [[1. август]]а увече испловили из Темзе. Наредна два дана, због неповољних временских прилика, обе флоте су узалуд покушавале да успоставе борбени додир.
 
== Битка ==
 
Ујутру, [[4. август]]а, по слабом и промнљивом ветру енглеска флота се нашла у тзв. приветрини, у беспрекорном поретку, а холандска у неуредном поретку колоне, и због потцењивања енглеских снага слабог борбеног расположења и лоше дисциплине команданата. Битка је почела тек између 10:00 и 11:00 часова нападом Енглеза најпре на претходницу, а затим и на центар холандског распореда док је холандска заштитница заостала у борбеном поретку. Услед јаког дејства артиљеријске ватре и губитака ~ одмах на почетку битке погинула су три адмирала ~ холандска претходница се око 13:00 часова обузета паником повукла. [[Адмирал]] [[Михил де Ројтер|Де Ројтер]], који се налазио у центру био је изложен веома веома великом притиску јер се адмирал [[Корнелис Тромп]] који је командовао заштитницом у којој су били најјачи и најбољи холандски бродови, из необјашњивих разлога држао по страни и око 16:00 часова морао је и он да прекине борбу. Тада је адмирал [[Корнелис Тромп|Тромп]] са својом уобичајеном жестином навалио на енглеску заштитиницу у гонио је све до пада мрака чак до обала [[Енглеска|Енглеске]]. Адмирал Де Ројтер намеравао је да се током ноћи сједини са својим преосталим снагама и идућег дана настави борбу.
 
Ујутро [[5. август]]а штитећи са свега осам бродова повлачење своје претходнице Де Ројтер, био је нападнут од 20 енглеских бродова које је предводио лично адмирала [[Џорџ Монк|Монк]]. Тада је, по сведочењу очевидаца, Де Ројтер први пут запао у очајање јер се осећао напуштеним и од људи и од Бога. Док његов брод погађа стотине ђулади он виче: „''О Боже, како сам несрећан! Зар међу толико зрна нема ни једно за мене?''“ Но, убрзо се ипак прибрао, и када му његов зет [[Корнелис де Вит|де Вит]] предложио да окрену курс и да налете директно на Енглезе и тако потраже смрт, Де Ројтер је то одбио рекавши при том: „''Ти не знаш шта говориш. Кад би то учинио, све би било изгубљено, али ако самог себе и ове бродове оджимо, можемо целу ствар још једном боље почети.''“ Упорно штитећи повлачење омогућио претходници и остатку флоте да се повуче и заклони иза спрудова. То је затим и сам урадио, док му се заштитница, под командом адмирала [[Корнелис Тромп|Тромпа]] придружила без сметњи тек сутрадан.
 
== Последице битке ==
Према енглеским изворима Холанђани су изгубили 20 бродова имали око 700 мртвих и рањених ~ док холандски извори наводе само два брода и 1000 људи ~ а Енглези један брод и око 300 људи. Енглези су овом битком повратили превласт у [[Северно море|Северном мору]].
 
Спашавање флоте донело је [[Михил де Ројтер|Де Ројтеру]] дивљење света више него да је победио. Француски [[краљ]] [[Луј XIV]] замолио га је за његову слику, а уједно му је послао своју.
 
[[Адмирал]] [[Корнелис Тромп|Тромп]], је за своје понашање у овој бици морао да се правда пред холандским парламентом. Том приликом је тако отворено избила његова потпуно неоснована сувревњивост и огорченост према Де Ројтеру да је, и поред признања за личну храброст и свог великог политичког утицаја лишена чина [[Вицеадмирал|вицеадмиралавицеадмирал]]а и потпуно удаљен из флоте.
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Prikril|first=Boris|authorlink=Борис Прикрил|title=Tri tisuće godina pomorskog ratovanja|year=1985|url= |publisher=Otokar Keršovani|location=Opatija|id=}}
* Кристон И. Арчер, Џон Р. Ферис, Холгер Х. Хервиг и Тимоти Х. Е. Траверс, Светска историја ратовања, Alexandria Press, Београд, 2006.
* Фридрих фон Кохенхаузен, Велики војсковођи, Геца Кон А. Д. Београд, 1937.
 
{{Commonscat|St. James's Day Battle}}