Grejam Grin — разлика између измена

5 бајтова додато ,  пре 2 године
clean up
(clean up)
{{ФСЈ112017}}
{{сређивањечишћење|разлог=унутрашње везе}}
'''Henri Grejam Grin''' (2. oktobar 1904—3. april 1991.), poznatiji pod pseudonimom Grejam Grin, bio je engleski romanopisac, za koga su mnogi smatrali da je jedan od najvećih pisaca 20. veka. Mešavinom kritičkog priznanja i široke popularnosti, Grin je rano u životu stekao reputaciju značajnog pisca, kako ozbiljnih katoličkih romana, tako i trilera (ili „zabava“, kako ih je on nazivao). Ušao je u uži izbor za Nobelovu nagradu za književnost 1966. i 1967. godine. Tokom šezdeset sedam godina karijere, tokom kojih je napisao preko dvadeset pet romana, istraživao je ambivaletne moralne i političke probleme modernog sveta, često iz katoličke perspektive.
 
Iako se Grin snažno protivio tome što su ga opisivali kao katoličkog pisca, umesto kao pisca koji je prosto katolik, katoličke religijske teme su koren mnogih njegovih dela, a pogotovo u njegova četiri glavna ,,katolička” romana: ''Brajtonska stena'', ''Moć i slava'', ''Suština stvari'' i ''Kraj jedne ljubavne priče'', koja se posmatraju kao ,,zlatni standard” katoličkih romana. Nekoliko dela, kao što su ''Poverljivi agent'', ''Mirni Amerikanac'', ''Naš čovek u Havani'', ''Ljudski faktor'' i scenario za ''Trećeg čoveka'', takođe pokazuju Grinovo strastveno interesovanje za delatnost i intrige internacionalne politike i špijunaže.
 
Grin je rođen u Berkamstedu, u okrugu Hartfordšir, u velikoj i uticajnoj porodici, čiji su članovi bili i vlasnici Grin King pivare. Boravio je u internatu pri školi u Berkamstedu, gde je njegov otac predavao i postao direktor. Bio je nesrećan u školi i pokušao je da sebi oduzme život nekoliko puta. Započeo je studije istorije na koledžu Baliol u Oksfordu, gde je još pre diplomiranja objavio svoje prvo delo, knjigu poezije koja je imala slab prijem. Nakon diplomiranja, Grin je prvo radio kao privatni tutor, a zatim kao novinar – prvo u časopisu ''Nottingham Journal'' (''Notingemski žurnal)'', a onda kao pomoćni urednik ''Tajmsa''. Prešao je u katolicizam 1926, nakon što je upoznao buduću ženu Vivijen Dejrel Brauning. Kasnije u životu je sebe nazivao katoličkim agnostikom, a nekad čak i katoličkim ateistom. Objavio je svoj prvi roman ''Čovek iznutra'' 1929; njegov povoljan prijem mu je omogućio da radi redovno kao romanopisac. Prihod od romana dopunjavao je radeći kao slobodan novinar i pisanjem prikaza knjiga i filmova. Njegov prikaz filma ''Vi Vili Vinki'' iz 1937. (za britanski žurnal ''Night and Day'' [''Noć i dan'']) govori o seksualnosti devetogodišnje glavne glumice Širli Templ. Ovo je prouzrokovalo tužbu ''Tventit senčuri foksa'' i Grin se preselio u Meksiko dok se suđenje nije završilo. Dok je boravio u Meksiku, Grin je razvio ideje za ''Moć i slavu''. Grin je prvobitno podelio svoju fikciju u dva žanra (koja je nazvao ,,zabavni" i ,,ozbiljni“ romani). Jedni su trileri – često sa primetnim filozofskim tonovima – kao što je ''Ministarstvo straha''; drugi su književna dela na kojima je mislio da počiva njegova reputacija – poput knjige ''Moć i slava''.
 
== Detinjstvo i školovanje (1904—1925) ==
Henri Grejam Grin je rođen 1904. u kući Sent Džon, internatu škole u Berkamstedu, gde je njegov otac bio upravnik. Bio je četvrto dete od njih šestoro; njegov mlađi brat, Hju, postao je generalni direktor BBC-ja, a stariji brat Rejmond, istaknuti fizičar i planinar. Njegovi roditelji Čarls Henri Grin i Merion Rejmond Grin su bili drugo koleno srodstva i oboje članovi velike, uticajne porodice čiji su članovi bili vlasnci pivare Grin King, bankari i državnici; njegova majka je bila rođaka Robertu Luisu Stivensonu. Čarls Grin je bio drugi upravitelj škole u Berkamstedu, gde je direktor bio dr Tomas Fraj koji je bio oženjen Čarlsovom rođakom. Drugi rođak je bio desničarski pacifista Ben Grin, čija je politika dovela do njegovog interniranja tokom Drugog svetskog rata.
 
U detinjstvu, Grin je provodio leta sa ujakom ser Vilijamom u kući Harston. U opisu svog detinjstva, Grin objašnjava kako je tamo naučio da čita: ,,Bio sam u Harstonu kad sam iznenada shvatio da mogu da čitam – knjiga je bila ''Dixton Brett, Detective'' (''Dikston Bret, detektiv''). Nisam želeo da iko zna za moje otkriće, tako da sam čitao u tajnosti, u udaljenom potkrovlju, ali majka mora da je ipak primetila, jer mi je dala ''Koralno ostvo'' od Balantajna za putovanje kući vozom – uvek beskrajno putovanje sa dugim čekanjem vozova u Blečliju.
 
1910. godine Čarls Grin je posle dr Fraja došao na mesto direktora škole. Grejam je takođe pohađao ovu školu kao đak u internatu. Maltretiran i teško depresivan, nekoliko puta je pokušao samoubistvo uključujući, kako je pisao u autobiografiji, Ruski rulet i uzimanje aspirina pre odlaska na plivanje u školskom bazenu. 1920, kada je imao šesnaest godina, poslali su ga u London na šestomesečnu psihoanalizu, što je bio radikalan korak u to vreme, a posle toga se vratio u školu kao redovan đak bez boravka u internatu. Školski prijatelji su mu bili novinar Klod Koubern i istoričar Piter Kvenel.
Grinov prvi objavljeni roman je ''Čovek iznutra'' (1929). Povoljan prijem ga je osokolio da napusti posao pomoćnika urednika u ''Tajmsu'' i počne redovno da radi kao romanopisac. Sledeće dve knjige ''The Name of Action (Ime radnje) i Rumor of the'' Nightfall ''(Priča se da pada noć)'' (1932) bile su neuspešne i on ih se kasnije odrekao.
 
Njegov prvi pravi uspeh bio je ''Voz za Istambul'' (1932), koji je adaptiran u film ''Orijent Ekspres'' 1934. godine.
 
Dok je bio u Meksiku, Grin je razvio ideje za roman, za koji se često smatra da je njegovo remek-delo – ''Moć i slava''. Kako mu je karijera odmicala, i Grin i njegovi čitaoci su uočavali problematičnu razliku između ,,zabavnih" i ,,ozbiljnih“ romana. Poslednji roman koji je Grin označio kao ,,zabavni roman" je ''Naš čovek u Havani'', iz 1958. godine. Grin je takođe pisao i kratke priče i drame koje su doživele uspeh, mada je uvek i pre svega bio romanopisac. Majkl Korda, Grinov prijatelj za ceo život, a kasnije njegov urednik u ''Sajmon & Šusteru'', jednom je posmatrao Grina na poslu. Korda je primetio da je Grin crnim penkalom pisao u maloj, crnoj, kožnoj svesci i da bi otprilike napisao oko petsto reči. Kada bi došao do petsto, odložio bi penkalo i završio s pisanjem za taj dan.