Црквени сабор — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
{{Хришћанство}}
{{друго значење3|Сабор}}
'''Црквени саборисабор''' сује формалнаопшти теланазив којаза доносеразне одлукеврсте колективних црквених тела, апо сачињавајуправилу ихсастављених од [[епископ]]и и представницидругих представника [[Црква|Цркве]] ([[свештеникПрезвитер|свештениципрезвитери]], [[Ђакон|ђакони]], [[монаштво|монаси]] или [[лаик|лаици]]). СазивајуЦрквени сабори се сазивају ради расправљања и разрешења спорнихразних питања црквенеиз доктринеобласти црквеног устројства и дисциплинетеолошких доктрина. Могу бити [[Васељенски сабори|васељенски]] и, [[Помесни сабори|помесни]] и остали. Помесни сабори деле се на митрополитске, епископске и патријаршијске. За историју [[цркваЦрква|хришћанске Цркве]] најзначајнији су васељенски или (екуменски) сабори, које супоред [[Православна црква|Православне цркве]] призналепризнају и [[Католичка црква|Католичка]], и[[Старокатоличка црква]], [[ПравославнаАнгликанска црква]] и неке друге хришћанске заједнице. Православна црква данас признаје седам првих васељенских сабора, док Католичка екуменскиму сматраопште аборе убраја још [[Осмии васељенскиЦариградски сабор]] из 869-870. године, пет [[Латерански сабори|латеранских концила]]сабора, два [[Лионски сабори|лионска]] и два [[ватикански сабори|ватиканска сабора]].
 
Хришћанска црква је од свог настанка била грађена као заједница., Највишиа органнајвише тело Цркве мораопредстављало је неизоставно да окупљасве њене вернике. КакоПрви од таквих сабора био је апостолски [[Јерусалимски сабор]], одржан око 50. године. Пошто је рана Црква била расута по дијаспорамадијаспори широм [[Средоземље|Средоземља]], утемељење њеног канонског система било је могуће само на скупу од највећег угледа, који би окупио јерархе из читавог хришћанства., И одлука да нејевреји могу ући у хришћанску заједницу донесенашто је навременом једномдовело помесномдо сабору,одржавања одржаномвасељенских у Назарету 40. годинесабора. Теолози су потврду ауторитету саборске институције налазили у [[Јеванђеље|Јеванђељу]]. Тако се [[Папа Иноћентије III|Инокентије III]], приликомодносно отварања [[Четврти латерански сабор|Четвртог латеранског концила]], обратио прелатимау цитирајућиречима самог Христа:
 
''"Врло сам жељео да ову пасху једем са вама прије него што пострадам..."'' (Лк, 22, 15)
 
== Извори ==
* Историја средњовековне цркве - Џозеф Линч (стр. 534-535)
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|title=Васељенски сабори: Пети, Шести и Седми: Одабрана документа|year=2011|volume=Књ. 2|location=Београд|publisher=Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију}}
 
[[Категорија:Хришћанство]]