Максимилијан II, цар Светог римског царства — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacija |
мНема описа измене |
||
Ред 36:
Карло V је наиме већ одраније одредио да царски круну наследи његов брат [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд]], али се сада предомислио у корист свог сина [[Филип II од Шпаније|Филипа]]. Споразумом из 1550. одређено је да Карла ипак наследи Фердинанд, а Фердинанда Филип. Ипак, немачким поседима Хабзбурга требало је да у Филипово име управља Максимилијан који је добио титулу краља Римљана. Овај споразум никада није примењен и представљао је једини неспоразум у оквиру династије Хабзбурга. Ипак, када се [[1552]]. Максимилијан озбиљно разболео причало се да је отрован како би се сачувала владарска права његовог брата од стрица [[Филип II од Шпаније|Филипа II]].
Од 1550. Максимилијан је пребивао у Бечу где је обављао дужности везане за одбрану аустријских поседа од продора [[Османско царство|Османлија]]. Главно питање овог периода било је Максимилијанова оданост [[католицизам|католичанству]], будући да је Фердинандов син отворено друговао са [[протестантизам|лутеранским]] кнежевима. Тек после неколико одбијања, Максимилијан се 1560. јавно изјаснио за
У фебруару 1562. Максимилијан је у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]] изабран за краља Римљана и убрзо крунисан. Захваљујући овој титули у пракси је постао краљ Немачке. Током изборне конклаве морао је да убеђује католичке [[кнежеви-изборници|кнежеве изборнике]] у своју оданост католичанству, док је протестантским кнежевима обећао да ће отворено прећи у њихову веру када постане цар Светог римског царства. Након овог крунисања, крунисан је и за краља Чешке, а затим [[1563]]. и за краља Угарске. Након смрти Фердинанда I изабран је 1564. за цара Светог римског царства.
| |||