Пелагије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
проширено |
||
Ред 1:
[[Слика:Pelagius.jpg|мини|200п|Пелагије]]
'''Пелагије''' (354 - 420/440) је био аскетски [[монах]]
== Живот ==
Пелагије је рођен око [[354]]. године. Његово место рођења је непознато, али се сматра да потиче са [[Британска острва|Британских острва]].<ref>Paula K. Byers; 1998, ''Encyclopedia of World Biography'', Page 189 - Pelagius, ISBN 0-7876-2553-1.</ref> У Италију је дошао почетком [[5. век]]а и проповедао је најпре у [[Рим]]у. У Италији је водио строг монашки живот и био је пријатељ са св. Павлином, епископом ноланским. Изненађен распусним моралом, Пелагије је иступио са делима, у којима тврди да неодољиви грех не постоји. Учење Пелагија привукло је многе, измећу осталих и патриција Целестија.
Због ове осуде Пелагије и његове присталице ''пелагијанци'' били су протерани из [[Западно римско царство|Западног римског царства]] и нашли су уточиште на Истоку. Пелагионизам је заједно са [[несторијанство]]м осуђен и на [[Трећи Васељенски Сабор|Трећем Васељенском сабору]] у Ефесу [[431]]. Мало ублажено Пелагијево учење ''полупелагијанизам'' (semipelagijanizam) одржало се у [[Галија|Галији]] до VI. [[век]]а. и утицало је на модификацију науке о [[предестинација|предестинацији]].▼
Године [[411]]. Пелагије и Целестије прелазе у северну Африку и Палестину. У Северној Африци Пелагије води теолошке расправе са светим [[Августин]]ом, по питању предодређења и слободе воље. Убрзо након тога је Пелагијево учење осуђено као јерес, а он сам је на Картагинском сабору [[417]]. године [[изопштење|изопштен]] из цркве. За извесно време успео да придобије наклоност римског папе Зосиме, али указом цара Хонорија 418. године његово учење поновно проглашено као јерес и потврђено његово искључење из цркве. Оставши на Истоку, Пелагије је ускоро умро. Његово учење имало је следбенике код неколико италијанских епископа, посебно Јулијана Екланског, који је иступао као ревносни тумач и заштитник Пелагијевог учења.
Главна Пелагијева дела су: Тумачење аПелагије Павла и Посланица Димитријади.
== Учење ==
Пелагије је сматрао да [[човек]] сопственим напорима може стећи [[морал]]но савршенство. Порицао је да [[првобитни грех]] [[Адам и Ева|Адама и Еве]] затомљује потоње генерације. Првородни грех је Пелагије признао само као лош пример. Пелагије је учио да је човек по природи добар, да има слободну вољу, те властитим снагама може постићи [[спасење]] и [[блаженство]]. Сваки човек може бити безгрешан, ако хоће, јер [[Бог]] не захтева немогуће.
▲Његово учење о слободној вољи, названо [[пелагијанизам]], је осуђено на Сабору у [[Картага|Картагини]] [[417]]. године, на захтев [[свети Августин|светог Августина]]. Због ове осуде Пелагије и његове присталице ''пелагијанци'' били су протерани из [[Западно римско царство|Западног римског царства]] и нашли су уточиште на Истоку. Пелагионизам је заједно са [[несторијанство]]м осуђен и на [[Трећи Васељенски Сабор|Трећем Васељенском сабору]] у Ефесу [[431]].
== Напомене ==
{{Напомене}}
[[Категорија:Теолози]]
| |||