Пентархија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Хришћанство}}
'''Пентархија''' ({{Јез-грч|πεντε + αρχη}} — ''пет поглавара'') је назив за црквени поредак заснован на пет помесних [[патријаршија]] у древној Цркви, а то су: [[Римска патријаршија|Римска]], [[Цариградска патријаршија|Цариградска]], [[Александријска православна црква|Александријска]], [[Антиохијска православна црква|Антиохијска]] и [[Јерусалимска православна црква|Јерусалимска]] патријаршија.
Пентархијски поредак се развијао постепено у раздобљу од 4. до 6. века, а потом је био потврђен и 36. каноном [[Шести васељенски сабор|Шестог васељенског сабора]] ([[680]]), који иначе само потврђује 3. канон [[Други васељенски сабор|Другог васељенског сабора]] ([[381]]) и 28. канон [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора]] ([[451]]):
Ред 9:
Сваки патријарх имао је ограничену јурисдикцију и помесну одговорност и није испуњавао функцију васељенског карактера у обичним, него само у изузетним случајевима (васељенски сабори), а и тада као члан свеопштег епископског колегијума.
Пентархијски поредак је доживео неколико великих удараца, почевши од бројних невоља и искушења у које су након арапског освајања у 7. веку запале три источне патријаршије (Јерусалимска, Антиохијска и Александријска), тако да је Цариградска патријаршија у неколико наврата била приморана да преузме на себе именовање осталих источних патријраха, који су боравили у избеглиштву у Цариграду, а све са циљем јерархијског очувања окупираних патријаршија. Иако се стање на истоку касније поправило, пентархија је доживела велики ударац и на западу, када је након низа спорова, који су трајали од средине 9. до средине 11. века, дошло до [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054). Дотадашња ''Римска патријаршија'', која је прихватањем [[филиквистичка јерес|филиоквистичке јереси]] одступила од хришћанског правоверја, постала је потпуно одвојена од васељенске [[Православна црква|Православне цркве]], и од тада је наставила да постоји као [[Католичка црква]]. Иако је у то време део епархија у јужној Италији и на Сицилији још увек био под византијском влашћу, Православна црква није поступила као у време ранијег спасавања источних патријаршија, тако да за традиционално подручје Римске патријаршије није био назначен одговарајући православни поглавар. Тиме је пентархијски поредак био сведен на теоријски концепт, а такво стање траје и данас.
== Литература ==
| |||