Пентархија — разлика између измена

'''Пентархија''' ({{Јез-грч|πεντε + αρχη}} — ''пет поглавара'') је назив за црквени поредак заснован на пет помесних [[патријаршија]] у древној Цркви, а то су: [[Римска патријаршија|Римска]], [[Цариградска патријаршија|Цариградска]], [[Александријска православна црква|Александријска]], [[Антиохијска православна црква|Антиохијска]] и [[Јерусалимска православна црква|Јерусалимска]] патријаршија.{{sfn|Meyendorff|1989|p=}}

Пентархијски поредак је доживео неколико великих удараца, почевши од бројних невоља и искушења у које су након арапског освајања у 7. веку запале три источне патријаршије (Јерусалимска, Антиохијска и Александријска), тако да је Цариградска патријаршија у неколико наврата била приморана да преузме на себе именовање осталих источних патријраха, који су боравили у избеглиштву у Цариграду, а све са циљем јерархијског очувања окупираних патријаршија. Иако се стање на истоку касније поправило, пентархија је доживела велики ударац и на западу, када је након низа спорова, који су трајали од средине 9. до средине 11. века, дошло до [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054). Дотадашња ''Римска патријаршија'', која је прихватањем [[филиквистичкафилиоквистичка јерес|филиоквистичке јереси]] одступила од хришћанског правоверја,{{sfn|Поповић|2007|p=331-336}} постала је потпуно одвојена од васељенске [[Православна црква|Православне цркве]], и од тада је наставила да постоји као [[Католичка црква]]. Иако је у то време део епархија у јужној Италији и на Сицилији још увек био под византијском влашћу, Православна црква није поступила као у време ранијег спасавања источних патријаршија, тако да за традиционално подручје Римске патријаршије није био назначен одговарајући православни поглавар. Тиме је пентархијски поредак био сведен на теоријски концепт, а такво стање траје и данас.