Црквени сабор — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 3 године
м
нема резимеа измене
м
{{Хришћанство}}
{{друго значење3|Сабор}}
'''Црквени сабор''' је општи назив за разне врсте колективних црквених тела, по правилу састављених од [[епископ]]иа и других представника [[Црква|Цркве]] ([[Презвитер|презвитери]], [[Ђакон|ђакони]], [[монаштво|монаси]] или [[лаик|лаици]]). Црквени сабори се сазивају ради расправљања и разрешења разних питања из области црквеног устројства и теолошких доктрина. Могу бити [[Васељенски сабори|васељенски]], [[Помесни сабори|помесни]] и остали. Помесни сабори деле се на митрополитске, епископске и патријаршијске. За историју [[Црква|Цркве]] најзначајнији су васељенски (екуменски) сабори, које поред [[Православна црква|Православне цркве]] признају и [[Католичка црква]], [[Старокатоличка црква]], [[Англиканска црква]] и неке друге хришћанске заједнице. Православна црква признаје седам васељенских сабора, док Католичка у опште аборе убраја још и Цариградски сабор из 869-870. године, пет латеранских сабора, два лионска и два ватиканска сабора.
 
Хришћанска црква је од свог настанка била грађена као заједница, а највише тело Цркве представљало је све њене вернике. Први од таквих сабора био је апостолски [[Јерусалимски сабор]], одржан око 50. године. Пошто је рана Црква била расута по дијаспори широм [[Средоземље|Средоземља]], утемељење њеног канонског система било је могуће само на скупу од највећег угледа, који би окупио јерархе из читавог хришћанства, што је временом довело до одржавања васељенских сабора. Теолози су потврду ауторитету саборске институције налазили у [[Јеванђеље|Јеванђељу]], односно у речима самог Христа: