Свети Сава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Повратак у Србију: Исправљена грешка при куцању
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације
→‎Повратак у Србију: Исправљена грешка при куцању
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације
Ред 139:
Када се бугарски династа Стрез, кога је Стефан, као бегунца узео био под своје окриље, без разлога одметнуо од Стефана, придружио се његовим непријатељима и спремио се да удари на Србију, Стефан је замолио Саву, да иде Стрезу, да га уразуми, да му докаже и поучи га, да неблагодарност, коју он својим одметништвом показује према Стефану, не може уродити добрим плодом, и да га увери и убеди, како је политика, коју је он сада прихватио, политика наслањања на Бугаре и Латинце, штетна и за њега самог и за његове интересе. Сава се одазвао братовљевој молби, па је отишао Стрезу и употребио је тамо сву снагу аргумента и сву моћ убеђивања да увери Стреза, како треба да се врати на стару своју политику наслањања на Србију. Али овога пута Сава није имао успеха. Стрез се није дао убедити, и остао је тврдоглаво несавитљив. Међутим оно, што није увиђао и у што се није дао убедити сам Стрез, увиђали су многи људи из његове околине. Сава није успео да убеди самога Стреза, да је пут, којим је пошао, погубан за њега, али су Савини разлози убедили многе људе из Стрезове околине, да његова нова политика може довести у незгодан и тежак положај и шкодити њиховим интересима. Међу тим људима било је и таких, који нису презали ни од каквих сретстава, да би спречили извођење плана, са којим се они нису слагали. Није познато, да ли је против Стреза склопљена формална завера или су то учинили појединци или чак само један човек на свој рачун, тек када је Сава, после неуспеле мисије, оставио Стреза и пошао кући Стреза је неко од његових људи мучки убио.{{sfn|Станојевић|2008|p=14—15}}
 
Стрезова смрт била је за Стефана и Србију велико олакшање, и у Србији се сматрало, да су Савина речитост, оправданост његових разлога и његове молитве знатно допринеле, да се Србија у згодан час опрости овог опасног и опаког непријатеља, о чијемчијим су се свирепствимасвирепоствима после још дуго причале и препричавале разне језиве приче.{{sfn|Станојевић|2008|p=15}}
 
Ускоро после тога Србији је загрозила нова, велика опасност од угарско-латинског савеза. На Стефана су пошли угарски краљ Андрија и латински цар Хенрик. На глас о томе, Стефан је одмах и прво похитао у Студеницу. Тамо, на гробу Немањином, он је молио свога оца за помоћ и потпору, да се још једном заузме код творца, да спасе отаџбину од силних непријатеља, који су навалили на њу. Али је Стефан, као што сам прича, хтео уједно да у Студеници нађе Саву и да се са њиме посаветује о томе, шта да ради и шта да предузме у тешкој ситуацији, у којој се нашао. Сава је Стефана охрабрио и понудио се да и сам пође са њиме непријатељима. Али је Стефан, изгледа, више волео да пође сам и да сам сврши ту ствар. Он је онда заиста и успео, свакако под утицајем и Савиних савета, да умешном интервенцијом и овога пута отклони опасност, која му је у овај мах била запретила.{{sfn|Станојевић|2008|p=15}}