Википедија

Хипостаза — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мало сређено
Ред 1:
'''Хипостаза''' или '''ипостас''' (грч. ''υποστασις'' –- подмет,стајати под) је филозофски појам који дословно значи оно што стоји испод, под;-стајање подлога,(лат. основа''sub-stantia''). уУ [[филозофија|филозофији]], значихипостаза опредметљење,може односнобити попредметљењеподлога, некогоснова, својства[[биће]], или[[супстанција]] и појмасл.<ref>[http://www.vokabular.org/?search=%D1%85%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B0 Хипостаза (vokabular.org)]</ref> У хришћанској [[теологија|теологији]], хипостаза је израз којим се одређују особености сваког лица [[Свето Тројство|светог Тројства]] – Оца, [[Исус Христос|Сина]] и [[Свети Дух|Светог Духа]].
 
'''ХипостазиратиХипостазирање''' значи опредметљење, односно попредметљење неког својства или појма. Хипостазирати значи претворити у самостално, супстанцијално, оно што то није.<ref name="Филозофски лексикон">Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.</ref> По [[Кант]]у, хипостазирати значи нешто »што постоји само у мислима узимати као збиљски
предмет изван субјекта који мисли», односно »његове мисли претварати у ствари«<ref name="Филозофски лексикон"/>.
 
== Хипостаза у античкој философијифилозофији ==
 
У грчкој философији, израз хипостаза (грч. ''υποστασις'') је везан са изразом [[суштина]] (грч. ''ουσια''). [[Плотин]] је користио појам хипостаза за означавање [[супстанција]], односно ступњева [[биће|бића]]. Плотин целину постојећег дели на следеће хипостазе:
[[Плотин]] је користио појам хипостаза за означавање трију главних супстанција интелигибилног света ([[Једно]], [[Ум]] и [[Душа]]). У грчкој философији, израз "ипостасис" увек је био везан са изразом суштина (грч. ουσια). У хришћанској терминологији добива значење супротно од οὐσία и φύσις.
 
* Једно: неизрециво, једноставно, с ону страну сваког јества;
* дух или ум (нус): ту спадају платоновске идеје; с настанком времена долази до треће хипостазе,
* душа: она живи између оног ноетичког и чулног и делатно је јество читавог живота у свему, а садржи и појединачне душе;
* твар: она није хипостаза, будући да ничему није подлога, сама је безоблична, а обликује је душа.
 
Свака хипостаза је утемељена у вишој, а једина која је утемељена у себи самој јесте највиша – [[Једно]]. Истицање или исијавање (лат. ''[[еманација]]'') је процес који тече одозго према доле, од једног ка твари.
 
== Ипостас у хришћанству ==
У хришћанској терминологији хипостаза добија значење супротно од οὐσία и φύσις.
{{Хришћанство}}
{{сређивање|Потребно је повећати разумљивост текста.}}
Да би се уклонили неспоразуми због различитог разумевања и употребе термина υποστασις и ουσια, на захтев [[Свети Атанасије Велики|Св. Атанасија Великог]], сазван је сабор у Александрији ([[362]]), на коме је одлучено да термин ουσια (суштина) означава оно што је заједничко за сва три лица [[Света Тројица|Свете Тројице]], а термин υποστασις (лице), означава оно што је тројично у суштини. Држећи се ове терминологије, оци [[Други Васељенски Сабор|Другог Васељенског Сабора]], у посланици Римској цркви (Римска [[Епархија]] тада заједничке цркве), изразили су се о вери у [[Света Тројица|Свету Тројицу]]: [[Црква]] верује у једног [[Бог]]а (у једну суштину), који је у трима савршеним ипостасима (трима савршеним лицима).
 
Линија 26 ⟶ 34:
==Види још==
*[[Биће]]
*[[Супстанција]]
*[[Феномен]]
*[[Екстаза]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хипостаза”