Манастир Свети Ђурађ — разлика између измена

Манастир се налази у близини пута [[Вршац]]-[[Темишвар]], на реци Брзави, на њеној десној страни, у месту [[Свети Ђурађ (Бирда)|Свети Ђурађ]]. Налазило се наспрам села Камерални или Ерарни Св. Ђурађ (на левој обали Брзаве), а раздвајала их Брзава. Основан је судећи према нађеној плочи у олтару [[1485]]. године. Поседује део моштију Светог Ђорђа.

Мада је по народном предању манастир настао још у 8. веку, вероватније је његово средњевековно континуирано постање. Предање иначе каже да је манастир основан у време покрета иконоборства, за време царице Ирине, и сина јој Константина, крајем 8. века.

Манастир је подигнут 1319. године на земљишту села Свети Ђурађ. Ту је раније постојао манастир посвећен Св. Георгију, по којем је остало селу име. По Сенткларају манастир је подигнут у 15. веку од стране српског деспота, и то у облику (Хуњадијевског) крста.<ref>"Застава", Нови Сад 1908. године</ref> Приликом оправке манастирског храма 1793. године, нађена је олтарска камена плоча на којој пише урезаним словима, да је манастир и свети храм из темеља обновио српски деспот [[Јован Бранковић]] 1485. године. Био је то син деспотице, па по монашењу српске светитељке, мајке Ангелине.<ref>протојереј-ставрофор Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у румунском Банату", Зрењанин 2001. године</ref>

Од средине 18. века сливају се многи прилози у манастирску касу, па је 1764. године највећи део конака могао бити завршен. Храм је делимично обновљен 1766. године под настојатељем Симеоном Матејевићем. Помогли су обнову манастира -монашких ћелија Срби Банаћани својим прилозима: Димитрије Секулић из Баваништа (за трпезарију и помоћне зграде), Димитрије Петро-Стојковић, Георгије Калиновић, Недељко Кирић, Јанко Васиљевић из Дете, и Живојин Милошевић. Посебно је значајан дар епископа темишварског Викентија Јовановића Видака: 4000 ф. у сребру и 200 цесарских дуката у злату. Епископским прилогом изграђен је стан за настојатеља манастира са пет соба.<ref>"Застава", Нови Сад 1908. године</ref> Према опису манастира из 1771. године, црква је била омања, али од чврстог материјала, са конацима који садрже 12 ћелија под истим кровом. Било је ту још грађевина, попут трпезарије, више комора и три подрума. Око манастирског здања подигнут је 1779. године за време архимандрита Герасима високи зид. Земљишни посед се састојао од оранице и шуме.

Већ 1772. године нанета је велика материјална штета манастиру, јер му је држава (Ерар) одузела дотадашњи велики прњавор село Шенђурац са око 1500 јутара земље. Од 1795. године креће опадање манастира, и смањује се број монаха. Остављен је манастиру мали прњавор, као засебно село под именом Манастир. Манастир је подигао у 19. веку две воденице: Успенску (1808) и Св. Павловску (1828). Насељени су 1830. године под архимандритом Кенгелцом у Прњавору, контрактуални житељи. Срби су дошли из Парабућа у Бачкој а Румуни из околине - Егреша, Ходоња, Комлоша, Мунаре и Секешута "одакле су сви протерани јер општине не беху од њих у јавној сигурности". Да зло буде горе, око манастира су се врзмали и разбојници придошли 1737. године.<ref>"Застава", Нови Сад 1908. године</ref> Архимандрит Стефан Михајловић (1849-1875) је прибавио за манастир два ланца винограда на Шумику, и исплатио сам дуг манастирски. Од прњавораца је судским путем повратио узурпирану ливаду од 103 ланца. Саградио је 1866. године велики магацин за храну. Игуман Калоним Ђорђевић (1883-1891) је оправио обе воденице и купио 151,5 ланаца земље у власништво манастира.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>

Садашња манастирска црква у барокном стилу грађена је 1793-1794. године. Сразмерно је вилика са два кубета, на једном кубету се налазила четири лепа звона и сат. Храм је свечано освећен 29. јуна 1794. године, за време игумана Августина Петровића. Зидни живопис је бесплатно урадио 1799. године извесни иконописац [[Павле Ђурђев]] из села Св. Ђурађа. Њему су помагали синови Сава и Влајко те унук Будиша.<ref>"Застава", Нови Сад 1908. године</ref> Приказао је између осталог и серију ликова Срба светитеља, у куполи. Исте године погођен је билдхауер из Сомбора, [[Аврам Мануиловић]] да резбари иконостас, певнице и владичански трон - све у духу класицизма. Иконостас манастирске цркве Ђурђевске цркве осликао је иконописац [[Јован Исајловић - Старији]] током 1803-1804. године. Била је то заслуга архимандрита Павла Кенгелца. Поједине иконе са иконостаса да се насликају платили су верници: Јован Панајот трговац из Темишвара - икону Св. Ђурђа, затим следе дародавци трговци Софроније и Ђорђе Стефановић из Темишвара, Јован Аврамвић исто, мајка игумана Петровића Магдолна, Аца Живковић из Темишвара, Ћирило Веселиновић исто, Ђорђе Младеновић исто, Јован Лаковић судија велико-кикиндски и др. На Богородичином трону је копија чудотворне иконе [[Богородица Бездинска|Богородице Бездинске]] (Винчанске). За време игумана Стефана Николића манастир је подигао и школске зграде у селу Шенђурцу и прњавору Манастиру. Почетком 20. века у манастирској библиотеци и архиви чувани су папири од 1760. године, а вредна књига србуља била је из 1622. године.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>