Манастир Свети Ђурађ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 35:
== Манастирско братство ==
Познати су сви настојатељи и старешине манастирске од 1486. године.
Претплатници једне српске књиге 1842. године били су калуђери Свето Георгијевског манастира: Теон Богосављевић намесник, затим јеромонаси Пантен Јовановић, Давид Арсеновић, Амврозије Јовановић и ђакон Израиљ Зорљенац.<ref>Христијан Шмит: "Евстатиј или повест почетка Христјанства...", превод са немачког Димитрије Чобић, Земун 1842. године</ref>
У 20. веку број монаха је био минималан, обично је ту настојатељ и један или два монаха. Године 1905. настојатељ је Стефан Николић игуман (од 1891), који се замонашио у манастиру Бездину 1882. године, а за игумана произведен 1901. године. као и у другим манастирима, било је мало монаха, а већи део је био распоређен на функцијама или парохијама као администратори. Било их је тако 1905. године у Хрњакову, Станчеву, Лепоглави, Краљевцу и Малом Бечкереку. У самом манастирском седишту били су игуман Стефан Николић, Серафим Журковић јеромонах намесник и Никанор Савић јерођакон.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref> Монашки живот у манастиру Св. Ђурђа на Брзави, угасио се 1950. године са смрћу игумана Никанора Савића. Постојала је тридеценијска пауза свештеничког администрирања, све док 1989. године ту није замонашен и рукопроизведен у чин архимандрита, умировљени протојереј Војин Паскуловић - са новим именом Вењамин. Године 2000. у манастиру је замонашена мати Евгенија (уствари Добрила Станковић), због чега је манастир постао женски, и она је извесно време ту била једини житељ.
|