Друго бугарско царство — разлика између измена

Калојана је наследио [[Борил]] који је покушао да настави политику свога претходника. Међутим, Борил није имао Калојанове способности. Након пораза код Филипопоља, Латини су му преотели већи део територија које је Калојан освојио. Борилов брат Стрез одвојио је већи део Македоније за себе, а [[Алексије Словенски]] је отцепио своју територију у близини Родопа. Године 1211. Борил је уступио Београд и Браничево Угарској. Кампања против српског краља [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] (1214) завршена је неуспехом.{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|pp=180–183}}<ref>[[Александар Каждан|Kazhdan, A.Alexander]]; collective . The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, Oxford: Oxford University Press. 1991. ISBN 978-0-19-504652-6. стр. 180-183</ref> Борил је 1218. године збачен, а на бугарски престо долази [[Јован Асен II]], син Јована Асена I. Јован Асен II је оженио ћерку угарског краља Андрије, [[Ана Марија Угарска|Ану Марију]]. Затим је потписао споразум са епирским владарем [[Теодор Анђео Дука Комнин|Теодором Анђелом Дуком Комнином]] обезбедивши јужну границу свога царства. Теодор је освојио Солун и тиме осетно смањио територију Латинског царства. Очајни Латини улазе у преговоре са бугарским царем. Године 1230. Теодор је изненадно напао Бугарско царство. У [[Битка код Клокотнице|бици код Клокотнице]] је, међутим, доживео пораз и пао у заробљеништво{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|pp==188—189}}{{sfn|Fine|1987|pp=124}}{{sfn|Kazhdan|1991|pp=1134}}. Јован Асен је освојио све градове од Хадријанопоља до Драча. Србија је прихватила врховну бугарску власт како би се супротставила католичкој Угарској{{sfn|Fine|1987|pp=137}}.