Википедија

Друго бугарско царство — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м +link
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 14:
| Земља =
| Химна =
| Површина = (1205:), стр. 248,000 km<sup>2</sup><ref name="automatski generisano1">Kamburova, Violeta (1992). Atlas "History of Bulgaria". Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. pp. 18, 20, 23.</ref> ; (1241:), стр. 477,000 km<sup>2</sup><ref name="automatski generisano1" /> ; (1350:), стр. 137,000 km<sup>2</sup><ref name="automatski generisano1" />
| Становништво =
| Престоница = [[Велико Трново]] (1185—1393), [[Видин]] и [[Никопољ (Бугарска)|Никопољ]] (1393—1396)
Ред 75:
== Привремена стабилизација ==
[[Датотека:Bulgaria-Theodore Svetoslav.png|300px|мини|лево|Бугарска на почетку 14. века]]
Године 1299. на бугарски престо долази [[Теодор Светослав]]. Теодор је уз татарску помоћ дошао на престо, али није хтео да дели престо са Чаком, једним татарским вођом, па га је убио. Бугарски цар је 1303. године покренуо неколико кампања против Византије и освојио многе градове у североисточној Тракији. Византинци су покушали да му се супротставе, али су поражени у [[битка код Скафиде|бици код Скафида]]. Због тога су приморани да 1307. године потпишу мир и признавање бугарских освајања.<ref>{{harvnb|Andreev & |Lalkov (|1996). |pp. 248–250=248}}–250</ref><ref>{{harvnb|Fine|1987|pp=229–230}}</ref> Остатак своје владавине Теодор је провео у миру са својим суседима. Године 1318. српски краљ [[Милутин Немањић]] је посетио Трново. Године мира донеле су Бугарској економски просперитет и појачану трговину. Бугарска је постала велики извозник пољопривредних производа, посебно пшенице{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|pp=250}}{{sfn|Fine|1987|pp=230}}.
 
Током раних 1320-тих, тензије између Бугарске и Византије су појачане након што је Византија запала у [[Грађански рат двојице Андроника|грађански рат]]. Бугарски цар [[Ђорђе II Тертер|Ђорђе II]] се користи византијским неприликама и осваја [[Филипопољ]]. Међутим, након његове смрти нико се није нашао да га наследи те су Византинци повратили Филипопољ и друге бугарске градове у северној Тракији{{sfn|Fine|1987|pp=269}}. На бугарски престо долази енергични деспот Видина, [[Михаило Шишман]]. За цара је изабран наредне године. Шишман се окренуо против византијског цара [[Андроник II Палеолог|Андроника II]] и повратио изгубљене земље{{sfn|Bozhilov|Gyuzelev|1999|pp=563}}. Крајем 1324. године између двојице владара је склопљен мир утврђен династичким браком. Шишман се развео од Милутинове кћери [[Ана Неда|Ане Неде]] и оженио Теодору Палеологину. То је довело до погоршања односа са [[Краљевина Србија у средњем вијеку|Србијом]]. Ова промена у политици Бугарске објашњава се јачањем Српског краљевства и продирањем Срба на просторе Македоније{{sfn|Bozhilov|Gyuzelev|1999|pp=566}}{{sfn|Fine|1987|pp=270}}. Бугарски цар је окупио војску од 15.000 војника<ref>Cantacuzenos, I. pp. 429. 19</ref> и напао Србију. [[Битка код Велбужда|Битка]] је вођена 1330. године у близини Велбужда. Михаило Шишман је поражен, а и сам је страдао у боју. Упркос победи у бици, [[Стефан Дечански|Дечански]] није напао саму Бугарску већ се са њом споразумео и на бугарски престо поставио Јована Стефана, Шишмановог сина са Аном Недом. Бугари нису изгубили своју државу, али нису могли зауставити експанзију Србије у Македонији.
 
[[Јован Стефан]] је свргнут већ 1331. године од стране [[Јован Александар|Јована Александара]]. Византинци 1332. године успешно ратују против Бугарске освајајући градове у североисточној Тракији и наносећи пораз Јовану Александру у [[Битка код Русокастра|бици код Русокастра]]{{sfn|Fine|1987|pp=272}}.<ref>{{harvnb|Andreev & |Lalkov (|1996). |pp. 269–271=269}}–271</ref> Бугари су се умешали у нови византијски [[Грађански рат два Јована|грађански рат]] стајући на страну [[Јован V Палеолог|Јована V]] против [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]]. Том приликом освојили су девет градова дуж реке Марице и на Родопима укључујући и Филипопољ. Било је то последње значајно територијално проширење Другог бугарског царства.
 
== Пад ==
Ред 90:
Смрћу српског цара [[Душан Силни|Душана]] (20. децембар 1355) и закључењем савеза, Бугарска и Византија поново постају доминантне силе на Балкану које су једине биле у стању да зауставе продор Турака. Међутим, и поред закључења савеза и склапања брака, Византија и Бугарска биле су у сталном сукобу око црноморских лука Месембрије и Анхијала. Османлије у периоду од 1354. до 1364. овладавају великим бројем трачких тврђава и градова међу којима су били и градови попут Пловдива, Старе Загоре и сл. Уништења хришћанских градова праћена су убијањем или расељавањем месног становништва. Поред опасности од Османлија, Бугари су имали проблеме и са Мађарима. Угарски краљ [[Лајош I Анжујски]] 1365. године напада и осваја бугарски град Видин. Јован Страцимир га је повратио четири године касније уз помоћ влашког војводе [[Владислав I Влашки|Владислава I]]. Након смрти Јована Александра (17. фебруар 1371. година) Бугарска се поделила у неколико независних држава. Већи део бивше Бугарске био је под контролом царевог сина Јована Шишмана; северозападна подручја ([[Видинско царство]]) било је под контролом Јована Страцимира, а [[Деспотовина Добруџа|Добруџа]] је и даље била у рукама [[Добротица|Добротице]]. Већи део Македоније поделило је неколико српских феудалаца.
[[Датотека:Nicopol final battle 1398.jpg|300px|мини|Битка код Никопоља 1398. године]]
Дана 26. септембра 1371. године, Османлије су поразиле хришћанску војску на челу са српским властелинима [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашином]] и [[Угљеша Мрњавчевић|Угљешом Мрњавчевићем]] у [[Битка на Марици|бици на Марици]]. Одмах након победе на Марици, султан Мурат лично покреће поход на северну Тракију потискујући Јована Шишмана северно од Балканских планина. [[Мурат I|Мурат]] осваја велики део бугарске територије. Јован је принуђен на понижавајући мир: постао је турски вазал, а своју сестру је послао у Муратов харем. Турци до 1373. године заузимају Угљешине територије и овладавају читавом Тракијом и областима планина Родопи. Вукашинов син [[Марко Мрњавчевић|Марко]] постао је њихов вазал{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|pp=282}}.<ref>{{harvnb|Bozhilov & |Gyuzelev (|1999). |pp. 655–656=655}}–656</ref> Године 1380. Турци освајају Софију{{sfn|Fine|1987|pp=407}}. У периоду од 1384. до 1386. вођен је рат између Бугарске и Влашке. Власима је пришао и Шишманов брат Јован Страцимир. Године 1386. Мурат осваја и пљачка Пирот и Ниш након дуге борбе. Убијено је мноштво Бугара. Нову кампању Турци покрећу 1388. године. Њен резултат јесте пад већег дела источне Бугарске у руке Османлија. Територија Јована Шишмана свела се на земље западно од Великог Трнова и неколико замкова дуж Дунава. На истоку су Бугари успели задржати Варну и Калиакру. Јован Страцимир је вероватно у то време већ био турски вазал<ref>{{harvnb|Andreev & |Lalkov (|1996). |pp. 283–284=283}}–284, 286</ref>
 
Након кампање из 1388. године Јован Страцимир постаје турски вазал. У даљим борбама остао је пасиван. Османлије су освајале део по део Трновског царства. Велико Трново пало је 1393. године. Јован Шишман гине у борби 1395. године{{sfn|Bozhilov|Gyuzelev|1999|pp=666}}, а следеће године Страцимир се придружује хришћанима који организују крсташки рат под вођством [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда]]. Бугарски владар Видина предаје крсташима турски гарнизон. Турски гарнизон Орахово покушао је да се одупре крсташима, али су их месни Бугари приморали на предају. Међутим, султан [[Бајазит I|Бајазит]] наноси главнини крсташке армије велики пораз [[Битка код Никопоља|код Никопоља]]. Крајем 1396. или почетком 1397. године пао је и Видин. Страцимир је заробљен и послат у Бурсу где је задављен.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Друго_бугарско_царство”