Друго бугарско царство — разлика између измена

Јована Асена је на престолу наследио најмлађи брат [[Калојан]]. Калојан је био амбициозан владар и настојао је да доврши ослобађање Бугарске од Византије и да се Византинцима освети за ослепљивање 14.000 војника у бици код Бјеласице. Себе је називао "Романоубица" (Romanoktonos) након Василија који је себе називао "Бугароубица.<ref>"Андреев (Andreev), Йордан (Jordan); Милчо Лалков (Milcho Lalkov)., Българските ханове и царе (The Bulgarian Khans and Tsars) (in Bulgarian). Велико Търново. {{page|year=1996|isbn=978-954-427-216-6||pages=160}} pp. 160</ref> Године 1201. Калојан је освојио Варну, последње византијско упориште у Мезији. Потом је освојио и Варну и побио њено становништво упркос томе што је био Ускрс. Док су Бугари били заокупљени борбама на југу, угарски краљ [[Андрија II Арпадовић|Андрија II]] и његов вазал [[Вукан Немањић|Вукан]] освајају Београд, Браничево, Ниш. Следеће године је Калојан повратио своје територије{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|p=162}}.

Знајући да од Византије неће изнудити признање за своју круну, Калојан је ступио у преговоре са папом [[Иноћентије III|Иноћентијем III]]. Након дугих преговора, Калојан је крунисан за цара крајем 1204. године. Бугарска црква уздигнута је на ранг патријаршије. Међутим, Бугари нису мењали своје православне обреде и традиције{{sfn|Fine|1987|p=56}}. Неколико месеци пре Калојановог крунисања за цара су крсташи [[Четврти крсташки рат|Четвртог]] рата [[Први пад Цариграда|освојили Цариград]] стварајући на византијској територији више самосталних држава. Од крсташких држава, најмоћније је било [[Латинско царство]]. Калојан је покушао да преговара са латинским царем, али он није прихватао бугарску државу ни поред папског признања. Византијска аристократија у Тракији склопила је савез са Калојаном уперен против Латинског царства. Одлучујућа битка вођена је 14. априла 1205. године [[Битка код Хадријанопоља (1205)|код Хадријанопоља]]. Латини су поражени, а њихов цар [[Балдуин I, латински цар|Балдуин]] је заробљен. Латинско царство запада у хаос<ref>Andreev & Lalkov. (1996). стр. 168.-171</ref><{{sfn|Fine|1987|pp=81–82}}. Бугари су повратили већи део Тракије. Византинци у Тракији, изненађени бугарским успоном, склапају заверу са Латинима. Завера је откривена, а Калојан се брутално осветио Византинцима. Кампања против Латинског царства настављена је следеће године. Међутим, Калојан је убијен пре него што је могао да отпочне поход на сам Цариград.

Калојана је наследио [[Борил]] који је покушао да настави политику свога претходника. Међутим, Борил није имао Калојанове способности. Након пораза код Филипопоља, Латини су му преотели већи део територија које је Калојан освојио. Борилов брат Стрез одвојио је већи део Македоније за себе, а [[Алексије Словенски]] је отцепио своју територију у близини Родопа. Године 1211. Борил је уступио Београд и Браничево Угарској. Кампања против српског краља [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] завршена је неуспехом.{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|pp=180–183}}<ref>[[Александар Каждан|Kazhdan, Alexander]]; collective . The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, Oxford: Oxford University Press. 1991. {{page|year=1214|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}} pp. {{page|year=1991|id=|pages=180-183}}</ref> Борил је 1218. године збачен, а на бугарски престо долази [[Јован Асен II]], син Јована Асена I. Јован Асен II је оженио ћерку угарског краља Андрије, [[Ана Марија Угарска|Ану Марију]]. Затим је потписао споразум са епирским владарем [[Теодор Анђео Дука Комнин|Теодором Анђелом Дуком Комнином]] обезбедивши јужну границу свога царства. Теодор је освојио Солун и тиме осетно смањио територију Латинског царства. Очајни Латини улазе у преговоре са бугарским царем. Године 1230. Теодор је изненадно напао Бугарско царство. У [[Битка код Клокотнице|бици код Клокотнице]] је, међутим, доживео пораз и пао у заробљеништво{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|pp==188—189}}{{sfn|Fine|1987|p=124}}{{sfn|Kazhdan|1991|p=1134}}. Јован Асен је освојио све градове од Хадријанопоља до Драча. Србија је прихватила врховну бугарску власт како би се супротставила католичкој Угарској{{sfn|Fine|1987|p=137}}.

Јована Асена II је наследио малолетни син [[Калиман I]] уместо кога је владало регенство. Регенти су склопили мир са Монголима пристајући да плаћају данак.<ref>Vásáry, I. Cumans and Tatars: Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans, 1185– New York: Cambridge University Press. 2005. {{page|year=1365|isbn=978-0-521-83756-9|pages=}} pp. {{page|year=2005|id=|pages=70}}</ref> Слабост државе изазвану недостатком јаког монарха искористило је Никејско царство да освоји територије на југу, у Тракији, Македонији, на Родопима. Никејци су заузели велики број градова укључујући и Хадријанопољ, Сер, Скопље. Мађари заузимају Београд и Браничево{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|pp=200-201}}{{sfn|Fine|1987|pp=156-157}} Бугари су реаговали тек 1253. године када су накратко повратили Родопе, Македонију и још неке области. Међутим, сва ова освајања поништена су уговором из 1256. године којим је бугарски цар потврдио никејску власт над овим подручјима. Наступа период борби за власт из којих као победник излази [[Константин I Асен Тих]]. Након [[Ослобођење Цариграда (1261)|ослобођења Цариграда]], византијски цар [[Михаило VIII Палеолог]] напада бугарске територије освајајући приморске градове и неколико градова у Тракији (укључујући и Филипопољ). Бугарски цар склапа савез са Монголима, али је борба против Византије била неуспешна. Константин је у рату повредио ногу. Царева болест изазвала је масовни народни устанак. Побуњеничку војску предводио је свињар [[Ивајло]]. Ивајло је убио Константина и преузео власт. Михаило шаље [[Јован Асен III|Јована Асена III]], свог претендента на бугарски престо, против Ивајла. Након Ивајловог пораза од Монгола, капије Цариграда отворене су Јовану Асену. Ивајло је успео да поврати своју власт, али је због непријатељства бугарског племства принуђен да бежи. Племство је за новог цара одабрало [[Ђорђе I Тертер|Ђорђа I Тертера]]. Током његове дванаестогодишње владавине, Бугарска губи територије у Тракији у корист Византије.

Године 1299. на бугарски престо долази [[Теодор Светослав]]. Теодор је уз татарску помоћ дошао на престо, али није хтео да дели престо са Чаком, једним татарским вођом, па га је убио. Бугарски цар је 1303. године покренуо неколико кампања против Византије и освојио многе градове у североисточној Тракији. Византинци су покушали да му се супротставе, али су поражени у [[битка код Скафиде|бици код Скафида]]. Због тога су приморани да 1307. године потпишу мир и признавање бугарских освајања.<ref>{{harvnb|Andreev|Lalkov|1996|ppppp=248—250}}</ref><ref>{{harvnb|Fine|1987|pp=229–230}}</ref> Остатак своје владавине Теодор је провео у миру са својим суседима. Године 1318. српски краљ [[Милутин Немањић]] је посетио Трново. Године мира донеле су Бугарској економски просперитет и појачану трговину. Бугарска је постала велики извозник пољопривредних производа, посебно пшенице{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|p=250}}{{sfn|Fine|1987|p=230}}.

[[Јован Стефан]] је свргнут већ 1331. године од стране [[Јован Александар|Јована Александара]]. Византинци 1332. године успешно ратују против Бугарске освајајући градове у североисточној Тракији и наносећи пораз Јовану Александру у [[Битка код Русокастра|бици код Русокастра]]{{sfn|Fine|1987|p=272}}.<ref>{{harvnb|Andreev|Lalkov|1996|ppppp=269—271}}</ref> Бугари су се умешали у нови византијски [[Грађански рат два Јована|грађански рат]] стајући на страну [[Јован V Палеолог|Јована V]] против [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]]. Том приликом освојили су девет градова дуж реке Марице и на Родопима укључујући и Филипопољ. Било је то последње значајно територијално проширење Другог бугарског царства.

Дана 26. септембра 1371. године, Османлије су поразиле хришћанску војску на челу са српским властелинима [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашином]] и [[Угљеша Мрњавчевић|Угљешом Мрњавчевићем]] у [[Битка на Марици|бици на Марици]]. Одмах након победе на Марици, султан Мурат лично покреће поход на северну Тракију потискујући Јована Шишмана северно од Балканских планина. [[Мурат I|Мурат]] осваја велики део бугарске територије. Јован је принуђен на понижавајући мир: постао је турски вазал, а своју сестру је послао у Муратов харем. Турци до 1373. године заузимају Угљешине територије и овладавају читавом Тракијом и областима планина Родопи. Вукашинов син [[Марко Мрњавчевић|Марко]] постао је њихов вазал{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|p=282}}.<ref>{{harvnb|Bozhilov|Gyuzelev|1999|ppppp=655—656}}</ref> Године 1380. Турци освајају Софију{{sfn|Fine|1987|p=407}}. У периоду од 1384. до 1386. вођен је рат између Бугарске и Влашке. Власима је пришао и Шишманов брат Јован Страцимир. Године 1386. Мурат осваја и пљачка Пирот и Ниш након дуге борбе. Убијено је мноштво Бугара. Нову кампању Турци покрећу 1388. године. Њен резултат јесте пад већег дела источне Бугарске у руке Османлија. Територија Јована Шишмана свела се на земље западно од Великог Трнова и неколико замкова дуж Дунава. На истоку су Бугари успели задржати Варну и Калиакру. Јован Страцимир је вероватно у то време већ био турски вазал<ref>{{harvnb|Andreev|Lalkov|1996|ppppp=283—284}}, 286</ref>