Кефалија — разлика између измена

Установа кефалије се у срспким земљама гасила постепено. [[Османско царство|Турци]] укидају ову установу у крајевима које су освојили у другој половини 14. века. То су области браће [[Јован Драгаш|Јована]] и [[Константин Дејановић|Константина Дејановића]] ([[Драгаши|Драгаша]]), краља [[Марко Мрњавчевић|Марка]] и [[Андријаш Мрњавчевић|Андријаша Мрњавчевића]]. У областима освојеним од [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]] Турци су најпре прихватили затечени облик локалне управе. Турски кефалија Фериз помиње се 1399. године. Установа кефалије се у [[Земља Бранковића|земљи Бранковића]] задржала до 1455. године када је коначно освајају Турци. У [[Лазар Хребељановић|Лазаревој]] [[Моравска кнежевина|Моравској кнежевини]] кефалији припада најистакнутије место у локалној управи све до почетка друге деценије 15. века. Улогу кефалије тада преузимају [[Војвода|војводе]] на челу власти. Кефалије су се и поред војвода задржале, пре свега у рударским местима попут Рудника и Беласице. Установа кефалије се у земљи [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]] угасила са [[Пад Смедерева (1439)|првим падом Деспотовине]] 1439. године. Кефалије су најдуже опстале у Зети [[Црнојевићка Зета|Црнојевића]] у којој су љубоморно чуване наслеђене институције из периода [[Немањићи|Немањића]]. Кефалије у Зети су најистакнутији представници ратничких дружина и катуна. Падом области Црнојевића под Турке нестају кефалије. Појављују се [[главари]].

 

* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Ћирковић|editor-first1=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић|title=Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages)|year=1999|location=Београд|publisher=Knowledge|url=https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}}

* [[Александар Каждан|Kazhdan, Alexander]], ed. . The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. {{page|year=1991|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}