Константин Диоген — разлика између измена

м
Разне исправке
м (+link)
м (Разне исправке)
{{Војно лице
| име = Константин Диоген
| слика =
| опис_слике =
| ширина_слике =
| датум_рођења = [[10. век]]
| место_рођења =
| држава_рођења = [[Византијско царство]]
| датум_смрти = [[1032]].<!-- nema na wikidata -->
== Устанак комитопула ==
[[Датотека:First Bulgarian Empire (976-1018).png|250px|мини|лево|Устанак комитопула (976-1018)]]
Константин Диоген је први познати припадник знамените византијске кападокијске породице Диоген која је играла значајну улогу у политичком животу Византије 11. века{{sfn|Kazhdan|1991|p=627}}. Каријеру је започео у служби византијског цара [[Василиј II Бугароубица|Василија II]] (976-1025) као заповедник западне тагме у последњим годинама [[Устанак комитопула|устанка комитопула]]{{sfn|Kazhdan|1991|p=627}}. Учествовао је у одлучујућој [[Битка на Беласици|бици на Беласици]] (29. јул 1014. године) у којој је [[Самуило (цар)|Самуилова]] војска доживела коначан пораз{{sfn|Stephenson|2000|p=71}}. Самуило је умро убрзо након пораза код Беласице. Наследио га је син [[Гаврило Радомир]] који је преко неког једноруког Ромеја послао поруку цару Василију којом је обећавао своју подчињеност и покорност<ref>Византијски извори 3. ppстр. 113.</ref>. Василије је посумњао у писмо и послао је војску у [[Алмопија|област Моглена]]. На њеном челу налазили су се [[Нићифор Ксифија]] и Константин Диоген који је тада већ заузимао положаја стратега [[Солун]]а на коме је заменио преминулог [[Теофилакт Вотанијат|Теофилакта Вотанијата]]<ref>Византијски извори 3. ppстр. 114.</ref>. Диоген је са војском опљачкао земљу и опсео град Моглен. Византијска војска успела је да пробије зидине града након чега се становништво предало. У Моглену је ухваћен и кавхан Дометијан који је био веома близак цару Гаврилу Радомиру. Ухваћен је и "архонт" (поглавар области у овом случају) Илица и многе друге велможе. Цар нареди да се тврђава запали<ref>Византијски извори 3. ppстр. 115.</ref>. Убрзо је освојена и тврђава Енотија.
 
=== Рат против Јована Владислава ===
[[Датотека:Byzantine during the reign of Basil II sr.svg|250px|мини|Византијско царство након Василијеве реокупације Балкана]]
У касну јесен 1016. године, Василије је покренуо поход ка Софији. Скоро три месеца провео је у неуспешној опсади Пернике након чега је у пролеће 1017. године освојио тврђаву Лонгон (северно од Костура). Одатле је упутио [[Давид Аријанит|Давида Аријанита]] и Константина Диогена у Пелагонијске равнице (која је већим делом била у саставу државе [[Јован Владислав|Јована Владислава]]). Диоген и Аријанит заробили су велики број непријатеља у свом походу на Пелагонију<ref>Византијски извори 3. ppстр. 120.</ref>. Јован је за то време покушавао склопити савез са Пегенезима, али, како му то није успело, у повратку је опсадом заузео тврђаву Сетину где су се налазили Самуилови дворци. Диоген је у међувремену постављен за заповедника тагме Схола запада и, са одредом војника из Солунске теме, послат је на Владислава. Јован Владислав му је поставио заседу, али се пред мноштвом непријатеља морао повући. Диоген је за њима кренуо у потеру и, у [[Битка код Сетина|сукобу]] је убио много, а заробио преко 200 тешко наоружаних војника, коње и пртљаг Јована Владислава и његовор нећака<ref>Византијски извори 3. ppстр. 122-123</ref>. Јован Владислав је након овог пораза предузео опсаду Драча приликом које је и погинуо 1018. године.
 
== Управник Сирмија ==
[[Датотека:Ahtum sermon03 01.png|250px|мини|лево|Држава Сермона, Диогеновог претходника]]
Мали број обласних господара пружао је отпор Василију; већина му је отварала капије. Василије је достојанственике који су прешли на његову страну великодушно награђивао. Хрватска племена мирно су признала византијску врховну власт. Отпор је пружао само [[Сермон]], македонски намесник Сирмија (касна јесен 1018). Константин Диоген је постављен за архонта и одређен за команданта византијске војске која је ратовала око Сирмија. Диоген је град заузео на превару. Позвао је Сермона на састанак на реци Сави. Сермонову пратњу је, по договору, чинило тројица слуга. На састанку је Диоген извадио нож и убио Сермона<ref>Историја српског народа 1. ppстр. 173-4</ref>. Сермонова удовица отворила је Диогену капије града, а за узврат је послата у Цариград где се оженила за неког византијског великодостојника. Диоген је постављен да управља новоосвојеном облашћу<ref>Византијски извори, том 3. ppстр. 139-140</ref>.
 
На печату Константина Диогена, управник Сирмија титулише се као стратег Србије. Проблем постојања теме Србије након Василијеве реокупације Балкана веома је сложен. У изворима се чак три пута спомињу заповедници Србије са рангом стратега. Стратег Србије помиње се и на два печата чија је аутентичност несумњива. Први је припадао Константину, дуксу Солуна, Бугарске и Србије, а други Константину Диогену. Трећа индиција повезана је са извесним Љутовидом, стратегом Србије и Захумља; историјском личношћу из прве половине 11. века, иначе захумским кнезом. Постоје два објашњења. Прво је да је тема Сирмиј била позната и под именом Србија, а друга је да је у Рашкој постојао византијски војни гарнизон под заповедништвом дукса Бугарске који стога своју титулатуру уноси у Србију<ref>Историја српског народа 1. ppстр. 172-174</ref>.
 
== Последње године и смрт ==
* Историја српског народа 1, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1999), друго издање
* Византијски извори за историју народа Југославије, том 3, Научно дело, Београд (1966)
* Norwich, John Julius , Byzantium: The Apogee, Penguin. {{page|year=1993. ISBN |isbn=978-0-14-011448-5|pages=}}
* {{citeCite book| ref = harv | last=Garland|first=Lynda|title=Byzantine Empresses: Women and Power in Byzantium, AD 527–1204|year=1999|location=New York and London|publisher=Routledge|isbn=978-0-415-14688-3|url=http://books.google.com/books?id=6JY2fpMTkKwC}}
* {{citeCite book| ref = harv | last=Guilland|first=Rodolphe|title=Recherches sur les Institutions Byzantines, Tome I|location=Berlin|publisher=Akademie-Verlag|year=1967|language=French}}
* {{citeCite book| ref = harv | last=Holmes|first=Catherine|title=Basil II and the Governance of Empire (976–1025)|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=2005|isbn=978-0-19-927968-5|url=http://books.google.com/books?id=_h3_c0U1jVoC}}
* {{cite encyclopedia|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander|editor-link=Александар Каждан|encyclopedia=[[The Oxford Dictionary of Byzantium]]|location=New York and Oxford|publisher=Oxford University Press|year=1991|isbn=978-0-19-504652-6|ref=harv}}
* {{cite encyclopedia | editor1-last=Lilie| editor1-first = Ralph-Johannes | editor2-last=Ludwig| editor2-first = Claudia | editor3-last=Zielke| editor3-first = Beate | editor4-last=Pratsch| editor4-first = Thomas |displayeditors=4| encyclopedia = Prosopographie der mittelbyzantinischen Zeit Online. Berlin-Brandenburgische Akademie der Wissenschaften. Nach Vorarbeiten F. Winkelmanns erstellt | language = German | publisher = De Gruyter |year=2013| url = http://www.degruyter.com/view/db/pmbz | ref={{harvid|PmbZ}}}}
* {{citeCite book| ref = harv | last=Stephenson|first=Paul|title=Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900-1204|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=2000|idisbn=ISBN 978-0-521-77017-0|url=http://books.google.com/books?id=eaq90_BOvqIC}}
* {{citeCite book| ref = harv | last=Stephenson|first=Paul|title=The Legend of Basil the Bulgar-Slayer|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=978-0-521-81530-7|url=http://books.google.com/books?id=Z0PmrXKnczUC}}
 
{{DEFAULTSORT:Диоген, Константин}}
1.572.075

измена