Часлав Клонимировић — разлика између измена

'''Часлав Клонимировић''' је био [[српски владари|српски владар]] који је, највероватније са титулом [[кнез]]а,{{efn|Константин Порфирогенит као титулу српских владара користи [[старогрчки језик|старогрчки]] термин ''[[архонт]]'', за који се сматра да у случају српских владара одговара титули кнеза.{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{gde}}}} У ''„Летопису Попа Дукљанина“'' се наводи да је Часлав носио титулу [[краљ]]а, али историчари одбацују тај податак као измишљен.}} владао [[Кнежевина Србија (средњи век)|Србијом]] током друге четвртине [[10. век|X века]]. Он је последњи познати владар из династије [[властимировићи|Властимировића]], која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балканско полуострво]]<ref name="ДАИ">{{КП-ДАИ|Део=[[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]]}}</ref> и један од њених најзначајнијих представника{{efn|Историчари ([[Станоје Станојевић|Станојевић]], [[Тибор Живковић|Живковић]]) на основу тога да му је у ''„Летопису Попа Дукљанина“'' посвећено највише простора од свих раних владара сматрају да је Часлављева владавина оставила дубоког трага у српском народу, пошто се успомена на њу очувала до [[12. век|XII века]] када је Летопис писан, као и то да су тек успеси Немањића успели да потисну у заборав доба његове власти.}}. Током своје владавине, успео је да, уз подршку [[Византијско царство|Византије]], обнови српску државу коју су опустошили [[Бугари]] и претвори је у јаку државу која је могла да парира [[Прво бугарско царство|тадашњој Бугарској]]<ref name="ОДБODB">{{ODBcite book|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}</ref>, а сматра се да је погинуо у борбама против [[Мађари|Мађара]] на реци [[сава|Сави]]. Подаци о његовом животу познати су на основу дела византијског цара и његовог савременика [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) ''„[[De administrando imperio|О управљању Царством]]“'', као и неких делова списа [[летопис попа Дукљанина|''„Летописа Попа Дукљанина“'']], за које се сматра да поседују већу аутентичност.

Византијски цар не помиње крај његове владавине, што већину историчара наводи на закључак да је он умро након завршетка списа (дело је настало у периоду од [[948]]. до [[952]]. године{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{gde}}}}, док су поглавља о Јужним Словенима завршена [[949]]. године{{sfn|ИСН I|1981|p={{gde}}}}) око [[950]]. године<ref name="Андрија" /> или након цареве смрти [[959]]. године тј. око [[960]]. године<ref name="Станоје" /><ref name="ОДБODB" />{{sfn|Ћоровић|1997}}<ref>Група аутора, ''„Историја Мађара“'', [[Београд]]. {{page|year=2002|isbn=978-86-7102-035-0|pages=}}</ref>, али има и других мишљења која његову смрт смештају у [[943]]. годину<ref name="Тиб" />.