Самуилово царство — разлика између измена

Самуило [[1001]]. године покреће офанзиву ка [[Једрене|Хадријанопољу]] и [[Константинопољ|Цариграду]], али у тај сукоб окончава [[1004]]. године његовим поразом, мада су његове трупе преко [[Пловдив|Филипоља]] стигле до [[Једрене|Хадријанопоља]]. Последица тога је [[Византијско царство|византијско]] заузимање скоро половине његове земље. Док је Самуило надирао ка Хадријанопољу, Василије је [[1002]]. године заузео [[север]] данашње [[Грчка|Грчке]]. Самуилов [[српски сроднички односи|зет]] [[Добромир]] предаје [[Бер]] без борбе добивши заузврат титулу [[антипат]]а. [[Војсковођа]] [[Димитрије Тихонас]] предаје [[Колиндрон]], под условом да он и његове трупе добију слободан пролаз ка средишту Самуиловог царства. Следеће на удару било је [[Српчиште]] које [[Јунак|јуначки]] бранио [[војвода Николица]], али је град на крају ипак пао у Василијеве руке, а Николица у заробљеништво. Василије је тако овладао целом [[Тесалија|Тесалијом]], а на повратку у Солун заузима [[Воден (градГрчка)|Воден]] повративши тако контролу над целокупном [[Егејска Македонија|Егејском Македонијом]]. Василије се потом окреће северу државе и, док Самуило на [[Велика Госпојина|Велику Госпојину]] [[1003]]. године упада и пљачка Хадријанопољ, заузима [[Видин]] и креће на [[Скопље]]. Самуило (који се после упада у Хадријанопољ брзо повукао ка [[Македонија (област)|Македонији]]) је покушао да на [[Вардар]]у заустави Василијев продор, међутим византијски цар односи још једну велику победу. Након тога Василије улази у Скопље које му је предао намесник града и бугарски принц [[Роман Петров|Роман]]. Цар је на повратку покушао да освоји и [[Перник]] на [[Струма|Струми]], али му то не полази за руком, а Самуило 1004. године покреће своју последњу офанзиву и бива под Солуном поражен. Велики Василијеви успеси уверили су многе да је он сигурни победник, тако да су му [[1005]]. године [[Драч]] предали Самуилов зет [[Ашот]] и [[српски сроднички односи|таст]] [[Јован Хрисилије]], исти онај који 15 [[година]] раније град предао Самуилу када је деловало да ће он бити победник у рату.

Самуила наслеђује његов [[син]] [[Гаврило Радомир]], али је држава коју је преузео већ стајала на ''стакленим ногама''. У наставку офанзиве Василије је овладао [[Штип]]ом и [[Прилеп]]ом, [[Мелник]] му се сам предао, док је [[Битољ]] (у коме се налазио Радомиров дворац) спалио, након чега се враћа да презими у [[Солун]]у. У [[април]]у наредне године Василије поново осваја [[Воден (град)|Воден]], који се у међувремену одметнуо од његове власти. Након тога Радомир шаље посланика цару преко кога нуди закључење мира и своју лојалност, али Василије одбија његову понуду и покреће нову офанзиву ударивши на [[могленски крај]]. Жесток отпор који је у [[Моглен]]у [[Константин Диоген|Константину Диогену]] и [[Нићифор Сфијакис|Нићифору Сфијакису]] пружио [[војвода Ивац]] приморао је самог Василија да дође под град и тек је тада након страховитих борби град заузет, а мало затим заузета је и [[Нотија]]. О жестини борби најбоље говоре чињенице да је [[тврђава]] након тога спаљена и разрушена, а месно становништво пресељено чак на други крај царства у [[Јерменија (област)|Јерменију]], у околину [[Васпуракан]]а.

* Стара [[српска историографија]], опет, редовно наводи Самуилово царство као ''Царство Македонских Словена'', и проучава је заједно са другим [[Срби|српским]] земљама Средњега века: ''[[Рашка|Рашком]], [[Зета (држава)Дукља|ЗетомДукљом]], [[Травунија|Травунијом]], [[Захумље]]м, [[Паганија|Паганијом]], [[Босна|Босном]], [[Дубровник]]ом'' и ''[[Српска деспотовина|Српском деспотовином]]'' у данашњој Војводини, што би требало да имплицира суштински [[Срби|српски]] карактер [[Македонци (народ)|Македонаца]]. ([[Владимир Ћоровић]], ''„Историја Срба“'').