Јован Дука (цезар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 28:
== Биографија ==
 
Јован Дука је припадао значајној и имућној племићкој породици Дука и био је један од војних заповедника из источних ([[Мала Азија|малоазијских]]) провинција, који су сачињавали посланство упућено цару [[Михајло VI Стратиотик|Михајлу VI]] (1056—1057). Он је одбио да прихвати њихове захтеве, што је довело до отворене побуне која је на власт довела [[Исак I Комнин|Исака Комнина]] (1057—1059). После Исакове смрти, нови цар је постао Јованов брат Константин, а Јовану је додељена висока титула цезара. Помогао је [[1061]]. године у гушењу побуне<ref name="ODB">{{citeCite book|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}</ref>, а после братове смрти настојао је да истакне права свог братанца Михајла VII насупрот владавини његове мајке [[Евдокија Макремволитиса|Евдокије]], која је своју владу покушала да ојача, удајом за [[Роман IV Диоген|Романа (IV) Диогена]] (1068—1071). Због својих настојања да збаци Романа, Јован је приморан да напусти [[Константинопољ|Цариград]] и оде у [[егзил]] у [[Битинија|Битинију]]<ref name="ODB" />.
 
Породица Дука и Јован, као њен представник, противили су се Евдокијином избору и владавини Романа, што је свој врхунац доживело у [[Битка код Манцикерта|бици код Манцикерта]] 1071. године. Јован син, Андроник, који је командовао резервним снагама које су чувале леђа главнини снага, предвођених самим царем Романом, у кључном тренутку није ушао у битку, већ је напустио бојиште, због чега су преостале [[Византијска војска|византијске снаге]] доживеле пораз, а сам Роман је заробљен. Цар је са вођом [[Селџучко царство|Селџука]], [[Алп Арслан]]ом, уговорио мир, након чега је био ослобођен уз плаћање откупа, али су у његовом одсуству Дуке, предвођене Јованом, извршиле државни удар и на власт је доведен млади Михајло VII, а најутицајнији људи у држави постали су сам Јован и Михајлов учитељ [[Михаило Псел|Михајло Псел]].
Ред 44:
 
== Литература ==
* {{Cite book|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{citeCite book|ref= harv|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}