Часлав Клонимировић — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (datum; козметичке измене)
м (Разне исправке; козметичке измене)
| опис_грба =
}}
'''Часлав Клонимировић''' је био [[српски владари|српски владар]] који је, највероватније са титулом [[кнез]]а,{{efn|Константин Порфирогенит као титулу српских владара користи [[старогрчки језик|старогрчки]] термин ''[[архонт]]'', за који се сматра да у случају српских владара одговара титули кнеза.{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{gde}}}} У ''„Летопису Попа Дукљанина“'' се наводи да је Часлав носио титулу [[краљ]]а, али историчари одбацују тај податак као измишљен.}} владао [[Кнежевина Србија (средњи век)|Србијом]] током друге четвртине [[10. век|X века]]. Он је последњи познати владар из династије [[властимировићи|Властимировића]], која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балканско полуострво]]<ref name="ДАИ">{{КП-ДАИ|Део=[[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]]}}</ref> и један од њених најзначајнијих представника{{efn|Историчари ([[Станоје Станојевић|Станојевић]], [[Тибор Живковић|Живковић]]) на основу тога да му је у ''„Летопису Попа Дукљанина“'' посвећено највише простора од свих раних владара сматрају да је Часлављева владавина оставила дубоког трага у српском народу, пошто се успомена на њу очувала до [[12. век|XII века]] када је Летопис писан, као и то да су тек успеси Немањића успели да потисну у заборав доба његове власти.}}. Током своје владавине, успео је да, уз подршку [[Византијско царство|Византије]], обнови српску државу коју су опустошили [[Бугари]] и претвори је у јаку државу која је могла да парира [[Прво бугарско царство|тадашњој Бугарској]]<ref name="ODB">{{citeCite book|editor1editor-last=Kazhdan|editor1editor-first=Alexander P.|editor1editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}</ref>, а сматра се да је погинуо у борбама против [[Мађари|Мађара]] на реци [[сава|Сави]]. Подаци о његовом животу познати су на основу дела византијског цара и његовог савременика [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) ''„[[De administrando imperio|О управљању Царством]]“'', као и неких делова списа [[летопис попа Дукљанина|''„Летописа Попа Дукљанина“'']], за које се сматра да поседују већу аутентичност.
 
== Рани животМладост ==
 
Часлав је рођен између [[875]]. и [[880]]. године<ref name="Тиб">{{ТЖ-ПСВ}}</ref>, највероватније у тадашњој [[Престонице Бугарске|престоници Бугарске]] [[Плиска (град)|Плисци]]<ref name="Тиб" />, у браку српског принца [[Клонимир Стројимировић|Клонимира]] и бугарске племкиње. Дошло је до браке између Часлава и Бугарке када је највероватније дошао у Бугарску. Његов деда [[Стројимир Властимировић|Стројимир]], познат по [[Печат кнеза Стројимира|свом печату]], био је средњи син кнеза [[Властимир]]а, кога је старији брат [[Мутимир]] протерао у Бугарску. У борбама око власти, који су захватили Србију после Мутимирове смрти [[891]]/[[892]]. године, Чаславов отац Клонимир је [[897]]. године покушао да из Бугарске освоји власт. Када је [[893]]. Симеон променио престоницу у Преслав, највероватније је да је и Часлав промнио пребивалиште. Иако је успео да заузме [[Престонице Србије|престоницу]] [[Достиника|Достинику]], погинуо је у даљим борбама против свог брата од стрица [[Петар Гојниковић|Петра]].
 
Симеон је умро [[27. мај]]а 927. године, што је довело до великих политичких промена на Балкану<ref name="ГО" /><ref name="Андрија" /><ref name="Станоје" />. Нови бугарски цар [[Петар I Бугарски|Петар I]] (927—969) закључио је мир са Византијом, чиме је окончан вишедеценијски сукоб две државе.
 
[[Датотека:Časlav's Serbia, map by Stanoje Stanojević.jpg|мини|лево|262x262px|Чаславова Србија према Станојевићу {{sfn|ИСН I|1981|p={{gde}}}}]]
Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију и уз византијску подршку<ref name="ДАИ" /> почео да обнавља како државу, тако и врховну власт над [[српске земље у раном средњем веку|српским кнежевинама]]<ref name="Станоје" />. Док већина историчара<ref name="Станоје" /><ref name="Андрија" />{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{gde}}}}<ref name="ГО" />{{sfn|ИСН I|1981|p={{gde}}}} прихвата Порфирогенитову вест да је он са четворицом пратилаца побегао из [[Велики Преслав|Преслава]] у Србију{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{gde}}}}, има оних који сматрају да је он враћен у Србију у договору новог бугарског цара Петра са византијским владарем и дедом његове супруге [[Роман I Лакапин|Романом I]] (919—949), да би организовао државу која би се супротставила продору Мађара из [[Панонска низија|Паноније]]<ref name="Тиб" />. Такође, мишљења историчара су подељена и око тачне године његовог повратка у Србију, тако да једни сматрају да се вратио још 927. односно [[928]]. године{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{gde}}}}<ref name="ГО" />, други да је у питању [[931]]. година<ref name="Станоје" />{{sfn|Ћоровић|1997}}, а трећи сматрају да је у питању [[933]]/[[934|934. година]]<ref name="Тиб" /><ref>[http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_3_2.htm Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 185], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.
Последње године Чаславове владавине, његове борбе са Мађарима и погибија, описане су у ''„Летопису Попа Дукљанина“''. Иако се историчари слажу да је то дело непоуздано<ref name="Андрија" /><ref name="Тиб" /> и [[Фантастика|фантастично]]{{sfn|ИСН I|1981|p={{gde}}}}, поготово у деловима који се односе на време пре средине [[11. век|XI века]] (тј. [[1040]]. године<ref name="Тиб" />), сматра се да би ови делови могли бити историјски тачни{{sfn|ИСН I|1981|p={{gde}}}}, пошто одговарају тадашњем стању на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]].
 
Према наводима Летописа, мађарски великаш Киш је упао са војском у [[Босна|Босну]] и започео пљачкање и пустошење те области. Српски кнез је сакупио војску и сукобио се са мађарским снагама у [[Дрина|Дринској]] жупанији, поред саме реке<ref name="ЛПД">{{ЛПД}}</ref><ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:573569-Izronio-grad-kneza-Caslava Изронио град кнеза Часлава!], [[Вечерње Новости|Новости]], 26. октобар 2015.</ref> (вероватно низводно од данашње [[Фоча|Фоче]]<ref name="Тиб" />). У борбама је погинуо сам Киш, а мађарске снаге су потучене до ногу. Кишова удовица је након тога затражила од ''мађарског краља''<ref>[[Мађарска племена|Мађарским племенима]] су тада владали тзв. [[Велики везир Мађара|''велики везири'']], а у Чаславово доба владали су [[Золта]], [[Фајс]] и [[Такшоњ]].</ref> војску, да би осветила смрт свог мужа. Он јој је дао велику војску са којом се упутила у ''[[Срем]]'' (данашња [[Мачва]]{{sfn|ИСН I|1981|p={{gde}}}}) и у изненадном [[ноћ]]ном нападу на српски логор, Мађари су заробили Часлава. Према наредби Кишове удовице, Чаславу и свим његовим сродницима<ref name="ЛПД" />, који су такође заробљени, су завезане [[ноге]] и [[шака|руке]], након чега су живи бачени у реку [[сава|Саву]].
[[Датотека:Велики жупан Часлав бачен у Саву (око 950. године).jpg|250px|мини|десно|Смрт Часлава.]]
 
 
== Литература ==
* {{Cite book|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander P.|editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
 
== Релевантна издања извора ==
{{почетак референци|2}}
* {{cite book|ref=harv|first1=Божидар|last1=Ферјанчић|author-link1=Божидар Ферјанчић|first2=Љубомир|last2=Максимовић|author-link2=Љубомир Максимовић|title=Византијски извори за историју народа Југославије, том 2|year=1959|publisher=Научно дело|location=Београд|pages=|language=sr|url=https://www.worldcat.org/title/vizantijski-izvori-za-istoriju-naroda-jugoslavije-2/oclc/632806125|chapter=|oclc=632806125}}
* {{cite book|ref={{harvid|ВИНЈ III|2007}}|publisher=[[Византолошки институт САНУ]]|title=Византијски извори за историју народа Југославије -{III}-|type=фототипско издање оригинала из [[1966]]|place=Београд|year=2007|isbn=978-86-83883-09-7|language=|chapter=|pages=}}
* {{cite book|ref={{harvid|ИСН I|1981}}|authorlast=Група аутора|first=Група|title=[[Историја српског народа (књига)|Историја српског народа -{I}-]]|place=Београд|year=1981|chapter=|pages=}}
* {{cite book|ref=harv|first=Владимир|last=Ћоровић|first=Владимир|author-link=Владимир Ћоровић|title=Историја српског народа|year=1997|publisher=Глас српски; Ars Libri|location=Бања Лука; Београд}}|pages=|url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html|chapter=|chapter-url={{#if:|http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_5.html}}}}
* ''Gesta regum Sclavorum. Том'' I''. Критичко издање и превод'', ур. Т. Живковић, Београд 2009.
* Живковић, Т., ''De Conversione Croatorum et Serborum. Изгубљени извор Константина Порфирогенита'', Београд 2013.
* Бешић, З. и др., ''Историја Црне Горе. Књига прва. Од најстаријих времена до краја XII вијека'', Подгорица 2006.
* Бабић, А. и др., ''Историја народа Југославије. Књига прва'', Београд 1953.
* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Преглед историјске географије средњовековне Србије|journal=Зборник Историјског музеја Србије|year=1983|volume=20|pages=45-126|url=https://books.google.com/books?id=sFlpAAAAMAAJ|pages=45-126}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Српска државност у средњем веку|year=2011|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv|last1last=Благојевић|first1first=Милош|authorlink1authorlink=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1last=Веселиновић|first1first=Андрија|authorlink1authorlink=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Родослови српских династија|year=2002|place=Нови Сад|publisher=Платонеум|url=https://books.google.rs/books?id=jU9yAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1last=Веселиновић|first1first=Андрија|authorlink1authorlink=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2008|edition=2.|place=Београд|publisher=Службени гласник|url=https://books.google.rs/books?id=gWctAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2002|title=Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025)|url=https://books.google.com/books?id=oE-gAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=AQWAQwAACAAJ}}
* Ферјанчић, Б., ''Византија и Јужни Словени'', Београд 2009.
* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А.|title= Историја Срба I|location=Београд| year=2017|isbn=978-86-85117-37-4 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
{{крај референци}}
1.572.075

измена