Константин XI Палеолог Драгаш — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 25:
| опис_грба =
}}
'''Константин XI Палеолог''' (понекад погрешно означен и као '''Константин XII'''{{Напомена|Константин Драгаш се понекад означава као XII, услед погрешне претпоставке да је [[Константин Ласкарис]] проглашен за цара у последњим тренуцима [[крсташки ратови|крсташког]] [[пад Цариграда (1204)|освајања Цариграда]] [[1204]]. године. <ref name="ODB">{{citeCite book|editor1editor-last=Kazhdan|editor1editor-first=Alexander P.|editor1editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}</ref>}}, {{јез-гр|Κωνσταντίνος ΙΑ΄ Δραγάσης Παλαιολόγος}}; [[8. фебруар]] [[1405]]<ref name="ODB" /> — [[29. мај]] [[1453]]), познат као '''Константин Драгаш''', је био [[морејска деспотовина|морејски деспот]] (савладар 1428—1437, [[1443]] — 1449), царски [[регент]] у [[Константинопољ|Цариграду]] (1423—1424. и 1437—1440) и последњи византијски цар од 6. јануара 1449. године до своје смрти 29. маја 1453. године. Припадао је династији [[Палеолози|Палеолога]], а био је син [[Манојло II Палеолог|Манојла II]] (1391—1425) и [[Србија|српске]] принцезе [[Јелена Драгаш|Јелене Драгаш]], чије је презиме ''Драгаш'' усвојио.
 
Као морејски деспот је заузео [[Атинско војводство]]<ref>Никол, Доналд (1997). „Бесмртни цар“. Београд: -{Clio}-, Бања Лука: Глас српски. стр. 44. {{COBISS|ID=132782855}}</ref>, помогао брату [[Тома Палеолог|Томи]] да сломи [[Кнежевина Ахаја|Ахајску кнежевину]] и подигао велики [[бедем]] на [[Коринт]]у ''[[Бедем Хексамилеон|Хексамилеон]]'', али је пред налетом [[Османско царство|Османског царства]] морао да се повуче са поседа ван [[Пелопонез]]а.
Ред 127:
| archiveurl =
| archivedate =
| quote = У 13. веку, захваљујући турској окупацији и исламизму.... албанска дијаспора ће доспети и у Пелопонез (најјужнији део Грчке), па и на грчка острва}}</ref> или локално становништво, али је највероватније једини разлог пада бедема била Османлијска бројчана надмоћ и техничка супериорност која се огледала у поседовању [[Ватрено оружје|ватреног оружја]] велике ватрене моћи<ref name=autogenerated14>{{harvnb|Никол|1997|p=47}}</ref>.<br />
 
 
Мурат је после тога поделио војску на два дела:
Линија 251 ⟶ 250:
 
== Литература ==
* {{Cite book|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander P.|editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Nicol|first=Donald M.|authorlink=Доналд Никол|year=1984|title=The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages|edition=2. проширено|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=XIj0FfKto9AC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Nicol|first=Donald M.|authorlink=Доналд Никол|year=1993|title=The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453|edition=2.|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=y2d6OHLqwEsC}}