Рачунарска меморија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м + {{Без инлајн референци}} |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 7:
Већина полупроводничке меморије је организована у [[меморијске ћелије]] или [[бистабилно коло|бистабилне флип-флопове]], од којих сваки садржи један [[Бит (рачунарство)|бит]] (0 или 1). Организација флеш меморије садржи и један бит по меморијској ћелији и више битова по ћелији (ова врста се зове ћелија на више нивоа, скраћено МЛЦ). Меморијске ћелије су груписане у речи фиксне дужине, на пример 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64 или 128 бита. Свакој речи се може приступити бинарним адресама од Н бита, што омогућава складиштење 2 на Н речи у меморији. Следи да се [[регистар (рачунарство)|процесорски регистри]] обично не сматрају за меморију, јер они складиште по једну реч и не садрже механизам адресирања.
Термин „сториџ“ се често користи као назив за секундарну меморију типа трака, [[магнет]]них дискова и оптичких дискова ([[ЦД-РОМ]] и [[
== Историја ==
[[Датотека:ENIAC Penn2.jpg|left|thumbnail|200px|thumb|Позадина дела рачунара [[ЕНИАЦ]], где се виде вакумске цеви]]
Током раних 1940-их, меморијска технологија је углавном имала капацитет од неколико бајтова. Први електрични програмабилни [[дигитални рачунар]], [[ЕНИАЦ]], је могао да изводи просте рачунице које би се састајале из 20-децималних цифара који су држани у вакумским цевима.
Следећи битан напредак у рачунарској меморији је дошао са меморијом акустичне линије за кашњење, коју је развио Ј. Преспер Екерт раних
Алтернативе линији са закашњењем, [[Вилијамсова цев]] и [[Селекциона цев]], измишљене су 1946 и обе су користиле зраке електрона у стакленим цевима као начин складиштења. Фред Вилијамс је изумео Вилијамсову цев која је прва [[Тврђава Рам|РАМ]] меморија. Фредова цев је већег капацитета од Селекционе цеви (ова је била ограничена на 256 бита, док је Вилијамсова могла да ускладишти хиљаде) и била је јефтинија. Вилијамсова цев је, додуше, била веома осетљива на дешавања у окружењу.
Развоји у технологији и економији омогућили су појаву
Термин меморија се генерално односи на [[RAM (меморија)|RAM]] када се говори о рачунарима.
Линија 42 ⟶ 43:
=== Рани рачунарски системи ===
У раним рачунарским системима, програми су давали место за писање меморије и податке за писање. Ово место је била физичка локација на меморијском хардверу. Споро рачунање тих рачунара није дозвољавало сложене системе за меморијско управљање који се користе данас. Такође, пошто су сви такви системи били намењени за појединачне задатке, софистицирани системи нису били тражени.
Овакав приступ је имао своје замке. Ако специфирано место није било тачно, онда би програм писао податке на неки други део програма. Резултат овакве грешке је непредвидив. У неким случајевима, нетачни подаци могу писати преко меморије коју користи оперативни систем.
Линија 55 ⟶ 57:
Заштићена меморија додељује програмима јединствене области меморије. Ако оперативни систем открије да је програм покушао да промени меморију која му не припада, програм се гаси. На овај начин, само нападајући програм се гаси, а остали програми нису погођени.
Системи са заштићеном меморијом скоро увек такође садрже виртуелну меморију.
Линија 62 ⟶ 65:
|first= Stephen W.
| title = Memory and Storage Technology
|year=
| publisher = AFIPS Press
| location = Montvale.}}<br />
* {{citation
| title = Memory and Storage Technology
|year=
| publisher = Time Life Books
| location = Alexandria, Virginia.}}<br />
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Computer memory}}
| |||