Болница манастира Студеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 24:
Болница манастира Студеница се разликова се од хиландарске по томе што су се у студеничкој болници лечили само монаси оболели од акутних обољења. Са њеним постојањем и писаним регулисањем њеног постојања званично је започела здравствена култура у српском народу и држави.<ref name="7." >Катић Р.: Болница светога Саве у Манастиру Студеници.Осам векова манастира Студенице, Београд; 1986. п.201-207.</ref><ref name="8." >Катић Р. Преглед историјског развоја српске средњовековне научне медицине. 700 година медицине у Срба. Београд: САНУ, Галерија Српске академије науке и уметности; 1971. п.11-17.</ref><ref name="9." > Катић Р. Српска средњовековна медицина. Горњи Милано-вац: Дечје новине; 1990.</ref><ref name="10." >Павловић Б. Манастирске болнице у средњовековнојСрбији. Црквене студије 2004; 1: 381-8.</ref>
== Манастир Студеница ==
{| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"
| style="text-align: left;" |
:::'''Студенички типик Светог Сава'''
[[Датотека:Studenica Typicon.jpg|250px|безоквира|центар]]
Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава написао 1208. г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске православне цркве.<ref name="automatski generisano2">Теодосије, „Живот Светог Саве“, у: Старе српске биографије, Београд (1924). стр. 230.</ref>
|}
Манастир Студеница је подигнут крајем 12. века у пустом пределу „који беше ловиште зверова”.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/357208/Otkrivene-tajne-studenickog-kompleksa Откривене тајне студеничког комплекса („Политика”, 16. јун 2016)]</ref> Посвећен је Успењу пресвете [[Богородица|Богородице]]. Прва фаза радова је завршена у пролеће [[1196]]. године, када је [[Стефан Немања]] препустио престо свом сину [[Стефан Првовенчани|Стефану Првовенчаном]] и повукао се у своју задужбину. Кад је касније отишао у [[манастир Хиландар]], Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон је умро у Хиландару [[1199]]. Немањин трећи син [[Свети Сава|Сава Немањић]] је, након што је помирио своју браћу Стефана и [[Вукан Немањић|Вукана]], пренео [[мошти]] Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Уз остала своја дела, Сава је написао [[Студенички типик]], у ком је задао устројење монашког живота у манастиру Студеница. У [http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_06_c.html Житију Св. Симеона Немање], описао је живот свог оца Немање (Св. Симеона) оставивиши изворе о духовном и монашком животу у његовом времену.
Линија 35 ⟶ 41:
Уз јужни портал Богородичне цркве у Студеници налази се најстарији српски часовник, у питању је сунчаник код кога сенка уместо на бројке пада на слова.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/378569/Najveci-i-najbogatiji-manastir-u-Srbiji Највећи и најбогатији манастир у Србији („Политика”, 16. април 2017)]</ref>
{{-}}
== Манстирска болница ==
На основу Студеничког типика болница се налазила у оквиру манастирске целине, и имала 12 лежајева, чији се број у случају повећања броја оболелих повећавао као и број болничара.<ref name="7." /><ref name="8." />
| |||