Болница манастира Студеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
Уз јужни портал Богородичне цркве у Студеници налази се најстарији српски часовник, у питању је сунчаник код кога сенка уместо на бројке пада на слова.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/378569/Najveci-i-najbogatiji-manastir-u-Srbiji Највећи и најбогатији манастир у Србији („Политика”, 16. април 2017)]</ref>
=== Услови који су претходили оснивању болнице ===
Српска средњовековна медицини зачета је с почетка 12. века у првим српским културним центрима, тога периода, Студеници и манастиру Хиландару, била је канонска верска медицина званичне српске цркве заснована је на учењу хришћанства по коме је њен творац Исус Христос лечио болесне и васкрсавао мртве. Ову моћ Христос је пренео и на своје ученике говорећи им: ''Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђавола изгоните, забадава сте добили и забадава дајите.''<ref>Relja V.Katić, ''Poreklo srpske srednjovekovne medicine'', Beograd 1981, XIV. стр. 6.</ref>
Историјски посматрано, српаска медицина (која данас има традицију дугу 800. година), своје дубоке корене везује за српско свештенство и сина великог жупана Стефана Немању - Растка, који се умонашио под именом Сава, и касније је проглашеног за свеца (Свети Сава).<ref name="automatski generisano1">Kolarić J. ''Sveti Sava srpski- harizma i mit.'' Niš: Pros</ref>
На западним границама византијског културног круга као њен саставни део, Србија је била под великим утицајем Византије. У Цариграду у 12. веку, било је много болница. То је током боравка у престоници Византије приметио велики ренесансни човек, српски принц и монах Растко Немањић (Свети Сава 1175- 1235). Свети Саве је провео десет година у Светој Гори, међу монасима Није било ничега што тај велики човек није могао да уради. Он не само да је поседовао велико знање, смисао за практично и прагматично већ и одличне организационе способности.<ref name="Туцаков1971." >Туцаков Ј. ''Српска средњовековна фармација. 700 година медицине у Срба.'' Београд: САНУ Галерија Српске академије науке и уметности; 1971: 148-54.</ref>
Размишљајући као духовник Свети Сава је схватио суштину православног хришћанства и византијског филозофије, и део живота посветио је ходочашћу (изузетно важном периоду за његов дух и тело), поставши тако први „српски светски путник“. Као члан династије Немањића, он је постао и духовни отац Србије. Његова заслуга није се огледа само у оснивању првих српских болница и манастирске медицине у њима, већ и у здравственом просвећивању (укључујући ту и борбу протв надрилекарства) и писању најстаријих српских медицинских списа (кодекса).<ref>Катић Р, ''Српска медицина од IX до XIX века,'' Научно дело, Београд, 1967.</ref> Са њим, Србија је достигла свој „златно доба,“ а 13. век у Србији се може назвати периодом „српске ренесансе“. Имајучи све ово у виду [[Теодосије (монах)]] га је прозвао тринаестим апостолом.<ref>Kolarić J. ''Sveti Sava srpskа harizma i mit.'' Niš: Prosveta, 1995.</ref>
== Манстирска болница ==
| |||